ARTIČOKU je možda teže pronaći, ali se vredi potruditi, jer je nutricionisti smatraju najplemenitijom biljkom, koja gotovo da se nije promenila od antičkog vremena.

Ona je prava delikatesna, dijetalna i vitaminima i mineralima bogata biljka. Sadrži najviše mangana, kalijuma, fosfora, kalcijuma, natrijuma, sumpora i magnezijuma, dok među vitaminima prednjače vitamin C, provitamin A i vitamini B grupe. Za njen pomalo opor i gorak ukus zaslužna je taninska kiselina. Od artičoke se koristi samo cvet koji se nalazi na vrhu zelene stabljike sa lišćem. Ima malu energetsku vrednost i gotovo zanemarljive količine masnoće i belančevina.

Kada je reč o lekovitosti, artičoka je važna jer reguliše holesterol u krvi, podstiče sagorevanje masti, poboljšava varenje i rasterećuje jetru zaduženu za pročišćavanje krvi. Podstiče i rad bubrega, suzbija crevne infekcije i smanjuje količine uree u krvi. Korisna je i dijabetičarima, jer je siromašna šećerom.

Artičoku jedino treba da izbegavaju dojilje, jer nepovoljno utiče na lučenje mleka, ali i osobe osetljivog želuca, sa oštećenjem jetre ili bubrega.