POSEBNI uslovi za kućnu izolaciju penzionera i podaci da su oni zdravstveno najugroženija grupa unela je paniku i strah među najstarije sugrađane. Panika, strah i anksioznost od širenja kovida-19 upravo su problemi sa kojima se najčešće susreću psihoterapeuti, kojima su penzioneri gotovo svakodnevno obraćaju. Konstantno predviđanje negativnih scenarija, pretraživanje novih informacija u medijima i širenje uznemirenosti od strane bliskih ljudi uvode najstarije u dalje probleme, nesanicu, povišen pritisak, gubitak apetiteta. Ipak, razloga za strah nema jer su penzioneri izolacijom upravo najzaštićeniji sugrađani.


Zabrana kretanja i samoizolacija od dece, prijatelja i komšija, posebno kod njih "dolivaju ulje na vatru" usled širenja straha od nepoznatog virusa. Ipak, psihoterapeuti uveravaju da je to neopravdano psihičko stanje kod sugrađana, da dolazi iz bespotrebne procene da su bespomoćni i da ne mogu kontrolisati situaciju oko sebe.


- Iako je tačno da direktna kontrola ne postoji, postoji mnogo posrednih načina kako se to može učiniti. Informacije koje stalno dobijamo od stručnjaka, a vezane su za načine dezinfekcije i ostale mere predostrožnosti su efikasne i zavise isključivo od nas. Dakle, uradite sve ono što vi možete i što zavisi isključivo od vas, možda ne možete u potpunosti da direktno kontrolišete virus, ali možete to učiniti, posredno, svojim postupcima i to u velikoj meri. Usredsredite se na ono što možete, a ne na ono što ne možete - objašnjava dr Sanja Marjanović, psiholog i KBT savetnik iz savetovališta "Ekvilibrijum".


Psihoterapeuti su saglasni da je samoizolacija u vreme aktuelnog virusa najteža upravo penzionerima, što je u nekim granicama potpuno normalno. Oni se osećaju donekle sputano. Posebno oni koji su imali problema sa kostima, mišićno-koštanim oboljenjima i kojima je kao terapija posebno savetovana šetnja odnosno i fizička aktivnost.


Doktorka Katarina Đorđević objašnjava da trenutna situacija vraća sećanja na bombardovanje i to budi dodatne strahove, ali je to potpuno očekivano stanje i kod mlađih sugrađana.


- Porodična situacija i partnerski odnos značajno utiču na to kako će se penzioneri u ovom periodu osećati i da li će osećanje usamljenosti biti dominantno. Oni koji žive sa supružnicima lakše će ovo prebroditi evociranjem lepih uspomena, gledanjem albuma sa starim slikama, razgovorom o srećim trenucima koji su obeležili njihov život. Oni koji su sami mogu da se posvete čitanju knjiga, gledanju filmova sa srećnim krajem, ali i dugim razgovorima sa prijateljima i članovima porodice sa kojima se možda nisu čuli duže vreme zbog drugih obaveza van kuće. Mnoge penzionere ispunjavaju i video-pozivi, pa ako neko od starih nije upućen u njih, a ima sve uslove, mladi im mogu objasniti i oni će uživati u novim tehnologijama - objašnjava dr Đorđević.


Iščekivanje rezultata vanrednog stanja takođe može doprineti lošem psihološkom stanju, pa stručnjaci savetuju i umereno informisanje tokom dana i u određeno vreme, jednom ili dva puta dnevno u kraćim vremenskim intervalima od pet do deset minuta. Okupacija sadržajem koji utiče na mentalno stanje - učenje jezika, čitanje, gledanje serija, dokumentarnih ili igranih filmova ili učenje neke nove veštine, koju ste želeli ceo život - samo su neke od preporuka. Ove aktivnosti posebno se preporučuju penzionerima, jer im približavanje neke nove aktivnosti u toku vanrednog stanja može kasnije postati deo svakodnevice u kojoj će uživati tokom penzionerskih dana, zaključuju naši sagovornici.


NAJZNAČAJNIJA JE PODRŠKA PORODICE


NAJBITNIJA stvar koju porodica može da uradi je da bude dostupna penzioneru, pre svega za relaksirajući razgovor i potvrdu da će biti uz njih u svakom trenutku. Takođe, porodica je tu da bude pomoć i podrška i uputi ga u mogućnosti uživanja u svakom danu i slobodnom vremenu kod kuće.

- Pre svega, neophodno je da osoba sama pokaže interesovanje za neku aktivnost, a uloga porodice je da omogući da se to ostvari ili da bude uz nju - objašnjava psihoterapeut Stojan Mišić. - Osećaj usamljenosti i manje vrednosti je dominantan u penzionerskoj životnoj fazi. Takođe, to je period kada konačno mogu da se posvete samo sebi i svojim neostvarenim željama.