Ersan Montag: Želim da se odužim Beogradu

Vukica STRUGAR

ponedeljak, 06. 07. 2020. u 14:00

Ерсан Монтаг: Желим да се одужим Београду

Foto BDP

Nemački reditelj i ove godine na Bitefu. U središtu priče operska pevačica koja na dan Titove smrti napušta SFRJ
MOJA međunarodna karijera počela je na Bitefu - objasnio je Ersan Montag, mlada (ne samo) nemačka pozorišna zvezda, svoje razloge zašto se, i pored pretrpanog rediteljskog rasporeda, često i rado vraća u Beograd. Uprkos vanrednim okolnostima izazvanim pandemijom virusa, nedavno je ponovo došao u naš glavni grad s namerom da tu ostane do 1. avgusta. Toliko mu je potrebno da u Beogradskom dramskom postavi "na noge" predstavu Living room (drugi deo njegove trilogije Living), u kojoj će publika na početku videti stariju ženu kako se u svojoj dnevnoj sobi sprema za posao, a onda, kada se scena okrene, ugledaće je u istoj poziciji - ali četiri decenije ranije. Dve žene, između kojih se smestio celi jedan život, igraju majka i ćerka, Vesna Čipčić i Anja Alač.

I, eto Montaga ponovo na Bitefu. S dva ostvarenja ("Istrebljenje" i "Sneg"), predstavio se na 51. festivalskom izdanju, prošle godine bio je član žirija, a ove bi njegov Living room trebalo da zatvori beogradski festival.

LjUDI JOŠ UMIRU OD GLADI ZBOG pandemije i renacionalizacije država zatvaranjem granica izgubio se fokus na i dalje aktuelne globalne krize, a to je prilično tragično. Jer, ljudi i dalje umiru od gladi, i dalje umiru u ratovima, dok mi zatvaramo našu granicu. Svakako smatram da će zbog pandemije u našim društvima generalno biti otežane civilne i humane akcije određenih grupa koje će se ubuduće zalagati za ljudska prava, kao što su prava izbeglica i pravo na azil. Nadajmo se da ćemo savladati te prepreke.

Na pitanje otkud to da se odlučio za ovu, "žensku" priču, mladi reditelj, u ekskluzivnom razgovoru za naš list, odgovara:

- Kao prvo, smatram da bi trebalo manje da se razmišlja u rodnim kategorijama, a i ne bih nužno tvrdio da je ovo ženska priča. Više je to istorija, možda priča o ratu u Jugoslaviji na primeru jedne žene - ističe Ersan Montag. - U tih četrdeset godina njene biografije, naročito me zanimalo kako se jedna mlada osoba (u tom trenutku operska pevačica, uz to još trudna), 1980. godine, na dan Titove smrti, otisnula sa svojim snovima u svet. Ona nije svesna toga kako će se taj svet promeniti (pre svega njen lični), kako će se promeniti jugoslovenski region, i gde će završiti na kraju 2020. godine. U međuvremenu, može se zaključiti da joj je sveukupno političko okruženje iscrtavalo, menjalo i oblikovalo čitavu životnu priču. Možda bih želeo da bacim i melanholičan pogled na život ove žene, bez želje za političkom konkretizacijom.

Jednom ste rekli da se moramo praviti da ćemo uspostaviti harmoniju, uprkos tome što smo svesni da nam to nikada neće poći za rukom. Da li smo danas, u vreme korone, još dalje od te utopije?

- Poznat sam po tome što sam optimista, ipak, u ovo vreme nije lako sa optimizmom gledati na svet. Poslednje tri godine Tramp nas je pošteno razdrmao, a pandemija je zadala završni udarac. Nadam se da nećemo napraviti grešku zbog ekonomske nestabilnosti u Evropi i čitavom svetu pa početi da uništavamo nešto što je veoma lomljivo - kulturu, koja na neki način povezuje naš globalni suživot i održava ga kao celinu, tako što će joj se uskraćivati materijalna podrška. Jer, bez kulture nema civilizacije, bez civilne akcije nema čovečanstva, a bez čovečanstva mi smo tek varvari. Što, svakako, ne želimo postati!

Ako je veliki talas migracija obeležio poslednje godine, da li smo sada dovedeni u suprotno "stanje": nemogućnost kretanja, strah od gomile i prelaska granice?

- Najpre treba da prestanemo s terminima koji dolaze iz političke desnice i od fašista. Dovoditi u vezu "migraciju" i "talas" već spada u terminologiju desnice ili framing. Reč "talas" sugeriše da se radi o nekoj prirodnoj katastrofi. Međutim, nije prirodna katastrofa kada ljudi beže od rata, već posledica naše zapadne civilizacije koja ima ekonomske interese u pogođenim regionima i koja tamo prodaje oružje, pa tako primorava ljude da napuste svoja prebivališta. Utoliko se ne može govoriti o "talasu migracije" nego je to, ako se uopšte može tako reći, kretanje izbeglica.

MULTIMEDIJALNO ISKUSTVO NAŠ sagovornik je jedan od najperspektivnijih umetnika Nemačke i Evrope. Rođen je 1987. godine u Berlinu (inače turskog porekla), a sarađivao je i sa teatrima u Hamburgu, Minhenu, Frankfurtu, kao i u Švajcarskoj. Rad ovog multimedijalnog stvaraoca obuhvata pozorište, operu, muziku, performans i instalaciju. U beogradskoj predstavi Montag potpisuje, uz režiju, i kostim i scenografiju.

Kako izgleda vaš treći susret s Beogradom, u novonastalim okolnostima? Koji su prvi utisci o susretu s naše dve glumice?

- Kada je stigao poziv iz BDP nisam oklevao ni tren. Iako je finansijska situacija drugačija nego u drugim pozorištima s kojima sarađujem, bio sam načisto s tim da hoću ovde da radim. Želim da se Beogradu odužim na neki način! Nije se moglo predvideti da ću doći u vreme nekakvog "vanrednog stanja", ali smatram da se grad nosi s tim veoma suvereno, bar koliko sam ja primetio. Što se tiče saradnje s glumicama, moram priznati, baš sam ih zavoleo. Mislim da je izvanredno što su to majka i ćerka, kao i što su priznate i nadarene glumice, koje pritom imaju visok stepen obrazovanja i razumevanja. Razgovori su već pokazali da će ovo za nas biti veoma zanimljivo putovanje. Nadamo se i za publiku.







Pratite nas i putem iOS i android aplikacije