Igrom je obeležila naše vreme: Odlazak velike balerine i koreografa

Marina Mirković

nedelja, 05. 07. 2020. u 09:45

Игром је обележила наше време: Одлазак велике балерине и кореографа

Lidija Pilipenko Foto RTS

Kolege iz Narodnog pozorišta u Beogradu, na vest o odlasku velike balerine, koreografkinje i pedagoga. Kostjukov: Lidija Pilipenko je do kraja ostala samo svoja

ODLAZAK Lidije Pilipenko veliki je gubitak za srpsku kulturu, našu baletsku i umetničku scenu - ne krijući emocije, rekao nam je Konstantin Kostjukov, direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, na vest o smrti velike primabalerine i koreografkinje, umetnice koja je obeležila jedno vreme, a život posvetila baletu.

- Svojim višedecenijskim predanim radom, Lidija Pilipenko je ostavila neizbrisiv trag, najpre kao balerina, potom kao koreograf i pedagog, te kao direktor Baleta u dva navrata - priča Kostjukov. - Nikada se nije "smirila", uvek prepuna ideja, inovativna, prepoznatljivog koreografskog rukopisa, uvela je nove kanone u naš balet, a publika je to prepoznavala i volela njene predstave, bogate sadržajem i emocijama. Umela je da "otvori" umetnike, ljutila se kada se neki igrač ne bi do kraja "otvorio".

I kao pedagog je značajno uticala na cele generacije mladih, i stvorila mnoštvo primabalerina, ističe Kostjukov:

- Uradili smo zajedno mnogo predstava, a poslednja koju sam odigrao kod nje bila je uloga Bore Stankovića u baletu "Nečista krv". Sarađivali smo otkako sam postao direktor Baleta, praktično do poslednjeg dana, a predstava "Evgenije Onjegin" poslednja je koju je postavila na scenu našeg Narodnog. Do kraja je Lidija ostala potpuno i samo svoja, bežeći od svakog stereotipa, a njen koreografski pečat i stil ostaju poput kakvog vrednog putokaza pred našim mladim umetnicima.

Kostjukov ne krije da je Pilipenko, koja je u to turbulentno doba prvi put ponela funkciju direktorke Baleta, mnogo uticala na odluku da on ostane u Jugoslaviji, odnosno u Srbiji i Beogradu. Pre dvanaest godina premijerno odigrana predstava "Nečista krv", u kojoj je Konstantinu pripala rola našeg čuvenog pisca, plod je Lidijine dugogodišnje fascinacije Stankovićem, te više od decenije i po duge posvećenosti ideji da kreira balet (p)o Borinom delu. Sama Lidija Pilipenko o tome je još 2004. otkrila:

- Deset godina sam provela radeći na baletu o Bori Stankoviću. Bilo ga je nemoguće savladati. Svako ima pravo na svoje mišljenje, no njega niko nije uspeo da upozna i otkrije.

Konstantin Kostjukov Foto N. Skenderija


Govorila je takođe i da su se mnogi spotakli na Čajkovskom, drugoj njenoj velikoj ljubavi kojoj je ipak, (ne) bez straha od spoticanja, posvetila balet "Pesnik Čajkovski". Kroz poslednju svoju predstavu "Evgenije Onjegin", čuveni balet na muziku Čajkovskog, ispunila je i dugogodišnju žudnju da se "pozabavi" drugim velikim pesnikom - Puškinom. Tada je o tim genijalnim ruskim duhovima izjavila:

- Kao što je Čajkovskog obuzela inspiracija "Onjeginom", da za jednu noć skicira libreto za istoimenu operu sa Puškinovim tekstom, mogu slobodno da kažem da je Puškinovo nadahnuće nastavilo da deluje neomeđeno vremenom, jer Puškin ne prestaje da izaziva i u meni poriv da ga stalno odgonetam, da mu se stalno vraćam: on je uzrok moje stvaralačke opsesije. Ima istine u ideji da je vremenska distanca samo prividno ograničenje za duhovno srodstvo istinskih stvaralaca.

Foto RTS


Primabalerina Duška Dragičević, koja ističe da joj je oduvek neizreciva čast to što ju je Pilipenko kao vrlo mladu prepoznala, kaže da oseća vrlo dramatičan lični gubitak, ali i gubitak za naš balet:

- Gubitak velike dame, pre svega, umetnice koja je obeležila jedno vreme i velikog stvaraoca. Ljudi poput Lidije rađaju se jednom u stotinu godina. Dala je pravac i boju nacionalnom teatru, koje smo u Baletu dostojanstveno čuvali i nastojaćemo da njeno nasleđe nastavi da živi na sceni. Njena duhovnost, nadahnuće, osećaj koji smo imali radeći sa njom su neprocenjivi, uz nju smo učili i sazrevali, sa svojim neponovljivim šarmom i energijom sve nas je provela kroz vrlo složen period u kome smo živeli.

Foto RTS


Tokom decenija koreografske karijere, Lidija Pilipenko nije vodila umetnički i ljudski dijalog samo sa velikim delima i duhovima iz prošlosti. Naprotiv, bila je i te kako žena svog doba, u korak sa vremenom, neprestano i žudno učeći, čitajući, gledajući, slušajući, rastući i podstičući sve oko sebe na rad i na rast.

Njen "balet zahvalnosti 20. veku", nastao pod uticajem ljudskog besmisla, kako je govorila, jeste "Kavez" s kraja tužne 1999. - "ludnica na kraju našeg veka i milenijuma", kroz koji je Lidija sjajno predstavila izopačenost stanovnika jedne izolovane sredine, njihovo uzaludno nastojanje da pronađu svesni deo sebe. Originalna igračka, odnosno koreografska rešenja iscrtala su tada na sceni - nas same i našu (ne)sreću, poput ogledala postavljenog pred rešetke našeg kaveza.

Foto RTS

Pilipenko je i tada, još jednom, dokazala ono što smo već znali - da je suverena i blistava i u prostoru omeđenom gvozdenim (neo)klasicističkim repertoarom, ali i van svih "kaveza", smernica i strogih pravila, u svetu savremene igre.

Isticala je da klasika nikada neće umreti, te da je klasično školovanje igrača osnova za sve, ali isto tako nikada nije ustuknula pred novim, svežim, dugačijim, modernim, ne bežeći od eksperimenta svake vrste.

Govorila je:

- Treba istraživati književnost, slikarstvo, arhitekturu, muziku, vreme neće stati. Egzibicionizam iza koga ne stoji znanje opovrgava sam sebe. Treba da postoje eksperimenti, novi pravci, ali profesionalnost unutar malog broja ljudi će opstati. Treba raditi na sebi i pronaći svoj put.

Foto D. Dozet


VLADIMIR LOGUNOV: SJAJAN KOLEGA

- TUŽNA je vest da nas je napustila još jedna velika balerina, ostajemo sa sve manjim brojem onih pravih, istinskih umetnika koji su bili deo kuće, Narodnog pozorišta - kaže koreograf Vladimir Logunov. - Igrali smo zajedno u mnogim predstavama, Lidija je bila sjajan kolega i stvarno velika balerina, a potom vrstan koreograf.

Foto N. Fifić


KRUNISLAV SIMIĆ: TUŽNA VEST

IZUZETNO mi je teško zbog odlaska jedne naše tako velike balerine i koreografa - kaže koreograf Krunislav Simić. - Često smo sarađivali i bilo mi je veliko zadovoljstvo raditi sa Lidijom. Sve je to život, nažalost. Možda i možemo na ovo gledati kao na odlazak jedne posebne generacije balerina, školovanih, obrazovanih kroz repertoar, no svako vreme nosi svoje, dobro ili loše.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije