ZGRADA Narodnog pozorišta u Tirani, posle dvogodišnjeg protivljenja opozicije, intelektualaca (pa i delegacije EU u Albaniji) - srušena je prekjuče uprkos nezavršenom procesu pred Ustavnim sudom. Ovom činu prethodila je višemesečna pravna borba između premijera Edija Rame i predsednika Ilira Mete, koji se usprotivio planu izgradnje luksuznog hotelsko-stambenog kompleksa, gde bi bila i manja zgrada teatra.

Zdanje u centru grada, za čiju su se rekonstrukciju zalagali mnogobrojni albanski umetnici i građani, podigla je 1939. Musolinijeva vlast tokom okupacije. Do kraja Drugog svetskog rata korišćeno je kao bioskop. Pozorišni život u Tirani počeo je sa predstavom "Đido" Janka Veselinovića (u režiji Bože Nikolića) i u izvođenju albanskih glumaca. S ovim naslovom otvoreno je 1944. godine pozorište i plakat predstave se do rušenja nalazio u holu teatra. Inače, u naredne četiri sezone (do 1948. i razlaza Tita sa Staljinom) na ovoj sceni je izvedeno šest naših komada. Tih godina u Beogradu su se i školovali albanski glumci, da bi se svi kontakti ugasili u vreme Informbiroa, kada je nastao period poluvekovne albanske izolacije - samim tim i njene kulture.

Igrom slučaja, Rusi su "krivi" za razlaz, ali i prvi pozorišni susret posle gotovo šest decenija. Albanski umetnici nastupili su "premijerno" na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u novembru 2005. sa Čehovljevim "Galebom", a srpski umetnici uzvratili posetu već naredne sezone sa Gogoljevom "Ženidbom".

U martu 2006. beogradsko Narodno pozorište izvelo je Gogoljevu "Ženidbu" (režija Slavenko Saletović) pred prepunim gledalištem i ispraćeno je ovacijama. Svih deset albanskih dnevnih listova opširno je izvestilo o ovom gostovanju, a utiske publike možda je najbolje izrazila albanska pozorišna i filmska zvezda Liza Đovani:

- Prisustvovali smo izuzetnom pozorišnom događaju, uigranom ansamblu, odličnoj režiji, sjajno iznijansiranim likovima. Do ovih rezultata mi tek treba da dođemo, od vas imamo mnogo da naučimo!

Da je Beograd bio i ostao uzor, kada je o umetničkom životu reč, svedoči i nedavno obraćanje Roberta Ndrenika, jednog od najznačajnijih i najstarijih glumaca u zemlji.

- Postojeća zgrada pripada narodu. Ne možemo da dozvolimo rušenje jednog teatra bez jasnog objašnjenja onoga što će se potom dešavati. Staro zdanje trebalo bi da bude zaštićeno kao što je to slučaj u drugim balkanskim gradovima, poput Beograda i Bukurešta, u kojima su narodna pozorišta prave znamenitosti.

"Ženidba" na sceni albanskog teatra Foto Promo

NIJE SE RATOVALO U KULTURI

ZGRADA Narodnog pozorišta u Tirani ima italijansku arhitekturu i odličnu akustiku - otkrio je za "Novosti", prilikom dolaska u Beograd, Kićo Londa, reditelj predstave i tadašnji upravnik pozorišta. - I vi i ja smo Balkanci, a Balkan je u svojoj istoriji pun ratova. Ipak, nikad se među narodima nije ratovalo u kulturi. Budućnost je u miru, jer Bog nam je odredio da zauvek budemo komšije. Zato smo mi danas ovde, u ime života, saradnje i dobrog razumevanja. Kao dete sam često gledao srpske TV drame i emisije iz kulture. Znam da Beograd ima jako pozorište. Želeo bih uskoro da na našoj sceni uradimo Nušićevu "Ministarku" i Kovačevićevog "Doktora Šustera".