SLIKA se rađa intuitivno, iz doživljaja koji je kod slikara ritmičan i plastičan, dakle sasvim vizuelan, nikako deskriptivan. Sama ta intuicija i doživljaj nisu još slika, već je to podloga, na kojoj će nastati slika, zapisao je Sava Šumanović, povodom izložbe koju je 1921. godine imao u Umetničkom paviljonu u Zagrebu. Njegov tekst ponovo je objavljen u katalogu retrospektive priređene ovom velikanu u Muzeju savremene umetnosti 1984, koji je sada digitalizovan i može da se "prelista" preko interneta, a u okviru novopokrenutog projekta "Čitajte o... umetnosti kroz izdanja MSU".

Naime, Odeljenje za umetničku dokumentaciju muzeja na Ušću, pokrenulo je sajt www.citajteo.rs na kome se, u vreme dok su izložbeni prostori i dela u njima nedostupni publici, mogu pročitati tekstovi o likovnim stvaraocima koji su obeležili jugoslovensku scenu tokom 20. veka. Pored digitalizovanih izložbenih kataloga, tu se mogu čitati i druge muzejske publikacije, koje su pratile razvoj moderne umetnosti i svedočile o stvaranju umetničkih pravaca na ovim prostorima, u čemu je Muzej savremene umetnosti aktivno učestvovao.
SVE O NADREALIZMU MUZEJ savremene umetnosti uključen je u još jedan projekat koji preko interneta nudi brojne tekstove o srpskoj avangardi - "Evropski kontekst srpskog nadrealizma". Osnovna ideja projekta je da se što stručnije i obuhvatnije iskoriste zbirke, fondovi, arhivi, biblioteke koje čuvaju umetnička dela ili dokumentaciju vezanu za nadrealizam, a cilj je prikupljanje celokupne kulturne baštinevezano za srpski i evropski nadrealizam - na jednom mestu.
Od prve postavke u Salonu Moderne galerije, na kojoj su u maju 1961. bila izložena dela Nedeljka Gvozdenovića, preko izložbi Ivana Tabakovića, Milana Konjovića, Miodraga B. Protića, Stojana Ćelića, Dušana Džamonje, Marina Pregelja, Miće Popovića, Olge Jevrić, Petra Omčikusa, Vojina Bakića, Peđe Neškovića, Radomira Reljića, Vladimira Veličkovića, Dušana Otaševića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Vladana Radovanovića i Ivana Kožarića, u ovoj digitalnoj biblioteci ređaju se imena najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih umetnika. Čuvene decenijske izložbe u zgradi na Ušću, koje su predstavljale razvoj istorije moderne umetnosti od početka 20. veka, pratili su i "decenijski katalozi" sa tekstovima najznačajnijih tumača likovnih pojava u tim periodima.

U elektronskom obliku na raspolaganju su i katalozi retrospektivnih izložbi Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Petra Lubarde, Jovana Bijelića, Leonida Šejke i drugih. Na sajtu je objavljena i kratka istorija samog Muzeja savremene umetnosti, ali i tekstovi o njegovom osnivanju i razvoju, objavljeni u štampi. O bogatoj izložbenoj delatnosti MSU svedoči i foto-dokumetacija. Sajt nudi i mogućnost da se pristupi posebnim čitaonicama posvećenim Nadeždi Petrović, Savi Šumanoviću, Petru Lubardi i avangardi. Uz hronologiju najznačajnijih događaja i ljudi koji su obeležili pokrete, kao što su zenitizam i nadrealizam, koji su nas između dva svetska rata doveli najbliže svetskim umetničkim stremljenjima, na ovom sajtu se mogu pogledati i skenirani časopisi oko kojih su se okupljali naši avangardisti.

Autor ovog projekta je Aleksandra Mirčić, a kustos Katarina Krstić, dok Odeljenje za umetničku dokumentaciju čine Olivera Nastić, Divna Matić i Vlada Todosijević.