Zbog Mihizovih kritika smo nekada čekali voz: LJubomir Simović o novim “Šopalovićima”

JEDAN od kultnih komada Ljubomira Simovića "Putujuće pozorište Šopalović", posle tri i po decenije od praizvedbe na sceni Jugoslovenskog dramskog (u postavci Dejana Mijača), imaće novo rediteljsko čitanje na istom mestu - predstava s potpisom Jagoša Markovića premijeno će biti izvedena u nedelju 8. marta na Sceni "Ljuba Tadić".

- Mene impresionira banalna činjenica da je od prvog izvođenja prošlo toliko godina, što će reći ceo jedan život: Njegoš je živeo samo tri godine duže - kaže naš "živi klasik" i akademik Ljubomir Simović, uoči premijere. - Ovaj komad se danas izvodi pod drugačijim okolnostima, očekujem da će i zvučati drugačije, ali ne manje dobro. Jagoš se dugo pripremao da režira komad, možda je sad pravi trenutak.

Uostalom, kaže Simović, jedan dramski tekst ne odgovara samo na jedno pitanje, kao što na svako pitanje postoji mnogo tačnih odgovora:

- Ono što me zanima su upravo te nove okolnosti u kojima se "Šopalovići" igraju. Između ostalog, mi već gotovo četrdeset godina nemamo književni život i to se odražava na naše pozorište. Moja drama stoji pred sve većim brojem pitanja na koje je sve teže naći odgovor. Interesuje me i novi ansambl, jer u teatru se sve brzo menja. Kad se setim svoje prve predstave, "Hasanaginice" u Narodnom pozorištu 1975. godine i vidim koliko je glumaca od tada "otputovalo" - shvatim da to čoveka suočava s prolaznošću i može da obeshrabri. A onda se pojavi nova generacija glumaca i pokaže da je umetnost neuništiva. Dolaze mladi koji čuvaju nezamenjivost pozorišta. Sve što se zamisli i napiše, u njihovim je rukama.

Na pitanje "Novosti" zbog čega misli i čime objašnjava da danas kod nas ne postoji književni život, Simović odgovara:

PROČITAJTE JOŠ: Pozorište je "živo meso" teatra: Umetnički savet o značaju festivala "Pozorišno proleće"

- Nekad su u Beogradu izlazila tri književna časopisa: "Delo", "Savremenik" i "Književnost" jednom mesečno, a "Književne novine" petneastodnevno. Sada postoji samo "Književni list" koji se pojavljuje jednom u četiri meseca i ne znam može li se negde naći. Nekada su i sve novine imale književnu kritiku, danas ona gotovo da ne postoji. Sećam se dok sam bio gimnazijalac u Užicu, Mihiz je pisao kritiku u NIN-u. Zbog njegovih tekstova subotom ujutru išli smo na železničku stanicu da sačekamo voz, pošto je stizao mali broj primeraka. Razgrabili bismo novine i, odmah tu, čitali stojeći šta je Mihiz napisao o nekoj novoj knjizi...

Scenski život Simovićevih drama ("Hasanaginica", "Čudo u Šarganu", "Putujuće pozorište Šopalović") iz godine u godinu se obnavlja na nekoj od naših ili svetskih scena, ali je pisac protiv "prevođenja" na pozorišni jezik dela koja nisu predviđena za izvođenje:

- Moram da kažem da sam ja, u principu, veliki protivnik kada se od romana pravi pozorišna predstava ili još gore, kad se od romana pravi - film. To doživljavam kao neuspelu operaciju promene pola. Nije slučajno što je "Na Drini ćuprija" roman, nije slučajno što je "Zlo proljeće" napisano kao roman, i da ne nabrajam dalje. Svaku intervenciju da se roman pretvori u dramu ili filmski scenario, doživljavam kao nasilje i kao izneveravanje pisca i knjige već u samom startu.

REDITELj JAGOŠ MARKOVIĆ O PREMIJERI U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM

POSVETA I NAMA "BEDNIMA"

NOVE "Šopaloviće" sa uzbuđenjem čeka publika JDP, ali i veliki ansambl svih generacija, oduševljen radom i novim scenskim čitanjem. A kako će izgledati ovaj naslov s potpisom poznatog reditelja (čija se, inače, "Hanasaginica" već godinama s velikim uspehom igra u Narodnom pozorištu) u prvoj polovini 21. veka?

- S jedne strane su beda, banalnost, politika, zlo, okrutnost, sve svirepije vreme, a s druge strane - pozorišna lepota, utopija i ta božja iskra bez premca, koja se sadrži u talentu - objašnjava Jagoš Marković. - Jasno da je reč o odbrani umetnosti i teatra, života koji provodimo u pozorištu. Posveta je i nama "bednima", onima koji su nas napustili i onima koji nisu, onima koji će doći i postati preživeli Filip Trnavac...

Glumački ansambl predvođen je Milanom Gutovićem (koji se posle mnogo godina vratio na scenu Jugoslovenskog dramskog), a u podeli su i Olga Odanović, Marko Janketić, Jovana Belović, Nenad Jezdić, Anita Mančić, Ljubomir Bandović, Sanja Marković, Irfan Mensur. Reditelj je uradio i scenografiju i izbor muzike, kostime potpisuje Lana Cvijović, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović. U angažman kuće, kako je juče rečeno, nedavno su primljene i dve mlade darovite glumice - Sanja Marković i Jovana Belović.