Uz ribu i vino, poznati glumci izvode male umetničke forme: Kabaretski program, pozorište i koncertna scena u Poletu kao nekad

VIŠE od šest decenija na Cvetnom trgu, u samom srcu Beograda, siromašni studenti iz provincije, boemi, dokoličari, ljubavni parovi - okupljali su se u restoranu "Polet" (nekada "Dalmatinskom podrumu"), da se uz girice, krompir salatu i domaći hleb, druže u oblacima dima... Najskuplja riba na meniju bila je zubatac, a priča se da je u svojim najboljim vremenima "Polet" imao dvanaest ribarskih brodica u Rovinju, s kojih se ulov slao kamionima, na gajbama leda. U međuvremenu, menjale su se države, ideologije, vlasnici, ali je ostalo nešto u atmosferi ovog, nekada, kultnog mesta.

Odnedavno, u prepoznatljivom kafanskom prostoru (dva puta nedeljno) štimungu doprinose i male pozorišne forme, kabaretski programi, komadi sa pevanjem, koncerti šansone.

- U svetu je uobičajeno, a evo počelo je i kod nas, da se na ovakvim mestima izvode predstave, sviraju poznate melodije, kazuju stihovi - objašnjava glumica Vesna Stanković, čije je radno mesto zvanično preko puta, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. - Napisala sam tekst i uradila režiju, prvo za predstavu "Cimet i vanila", a potom i "Ljubavni vremeplov", inspirisan životnim pričama naših znamenitih pesnika, slikara, naučnika, glumaca. Čini mi se da atmosfera pomalo podseća na pariske kafee između dva rata, poput "Foli Beržera", na primer.

I dok se konobari vešto provlače među stolovima, čuje "lupanje" šnicli iz kuhinje, a miris ribe širi kafanom (uz diskretno zveckanje escajga), sa improvizovane scene Vesna (u pratnji pijaniste Vladimira Preradovića Lorda) peva "Bolujem ja", "Kad bi ove ruže male", recituje "Ne, nemoj mi prići" i pripoveda gostima kako su se voleli Laza Kostić i Lenka Dunđerski, Živojin i Lujza Mišić, pa i Dragan Nikolić i Milena Dravić. Gosti pevuše zajedno s umetničkim dvojcem, tiho uglas ponavljaju poznate stihove, smeju se dosetkama na račun kuhinjske buke.

PROČITAJTE JOŠ: Crtač polarnih bajki: Islandski umetnik Helgi Torgils Fridjonson o izložbi u "Haosu"

- Ove godine navršavaju se dve decenije kako sam ušla u stalni angažman JDP, a toliko godina ima i od kada sam osnovala svoju trupu "Balkan novi pokret". U međuvremenu, osmislila sam tridesetak autorskih predstava i s njima obišla svet. Prvi put sam ih igrala izvan zemlje, odmah posle bombarodovanja, u Londonu. Gostovali smo u Kanadi, SAD, Švedskoj, Švajcarskoj, Turskoj, Albaniji, Grčkoj, Islandu... - kaže ova svestrana glumica. - Cilj mi je bio da našu kulturu, običaje, magijske rituale i balkanske muzičke motive - prikažem svetu. Ovog puta, želim da se, svi zajedno, prisetimo naših velikana i njihovih neverovatnih životnih i ljubavnih priča. Zato se i toliko radujem spontanoj atmosferi u "Poletu", neposrednom kontaktu s publikom i večerima koje, na neki način, oplemenjuju i nas i goste.

DVE KOLAJNE

NAŠA sagovornica okušala se u gotovo svim formama, pa je dva puta bila i dobitnik Zlatne kolajne Festivala monodrame i pantomime u Zemunu: priznanja je osvojila za monodrame "Lina, od kamena tvrđa" i "Milunka". Ipak, jednim od svojih najvećih uspeha smatra ulazak predstave "Mesečeve kćeri" (čiji je kompletan autor) - među deset najboljih, od oko četiri hiljade prijavljenih, te godine na festivalu u Edinburgu.