JA sam pozitivan umetnik, koji pokušava da usreći ljude, da im privuče pažnju, kako bi na čas zastali i osetili neku iskru u svojoj svesti, kaže za "Novosti", Helgi Torgils Fridjonson, čija je izložba radova na papiru, nedavno otvorena u Galeriji "Haos". U Beogradu je, kaže ovaj Islanđanin, bio i na prethodnom Oktobarskom salonu, kada ga je dočekalo, za to doba godine izuzetno toplo i sunčano vreme:

- Sada je hladnije, ali je boravak i dalje prijatan - dodaje autor "arkana", crteža koje nazivaju i "severnim polarnim bajkama" (najstariji rad izložen u "Haosu" je iz 1996, a najnoviji iz ove godine).

Motivi njegovih dela su čovek i priroda, kombinovani prikaz običnog života i prirode sa snovima, legendama i mitovima.

- Podsvest je veoma važna u procesu stvaranja, ali o svojim radovima više volim da razmišljam kao o realističkim - objašnjava Fridjonson, inače profesor na Likovnoj akademiji u svojoj zemlji, ali i umetnik značajne međunarodne reputacije. - Oni su neka vrsta mog dnevnika. San je deo našeg realiteta. Od nadrealista, koji su koristili snove da bi oneobičili stvarnost , razlikujem se po tome što su moji radovi odraz svakodnevice, čiji deo su i snovi. Tokom prošlog veka ljudi su previše počeli da život dele po fiokama. Stvari su mnogo kompleksnije, ne postoji samo jedna istina. U istom radu se zato trudim da imam više perspektiva, pa su ravnopravno prisutne dnevne vesti, snovi i bajke.

Svi umetnici na Islandu, pa i on, kako nam priča, u vrlo su bliskom kontaktu sa prirodom:

- I svetlo je drugačije na Islandu: fragilnije je, transparentnije. I to je moćno. Koristim to u svom radu koncentrišući se, kako na svetlo, tako i na boje.

A o nordijskoj mitologiji koja se kao potka provlači kroz njegova dela kaže:

- Mitologija je poput snova. Ona nas drži čvrsto vezane za naše korene. Razumljiva je svima, bez obzira na to da li se radi o nordijskoj ili starogrčkoj mitologiji. Istorija, mitologija i umetnost su poput nekog međunarodnog jezika.

U opusu ovog stvaraoca crtanje ima posebnu ulogu, zato što je, kako tvrdi, blisko meditaciji:

PROČITAJTE JOŠ:
Književnik Petar Sarić: Kosovo može da bude okupirano, nikad oduzeto

- Svojim studentima govorim da je crtež ključ svega što rade. Za mene je veoma važan, čak preporučujem da se ljudi koji imaju teškoće sa izražavanjem, služe crtežom da bi bolje komunicirali. Ponekad kažem: "Stavite mozak u svoje prste."

U Galeriji "Haos" Fridjonson izlaže po preporuci svog svetski slavnog zemljaka Eroa:

- Prijatelji smo, iako ne pripadamo istoj generaciji umetnika, on je bliži pop artu. Bio je prva osoba koja je kupila neko moje umetničko delo, davno, davno... On sada uglavnom živi u Parizu, dok na Islandu ima svoj privatni muzej.

MARINA I ULAJ

KAO mladi autor Fridjonson se sedamdesetih uputio u Holandiju, kao jedan od umetničkih centara tog vremena:

- Istovremeno, tamo su stvarali Marina Abramović i Ulaj, koji su se veoma brzo proslavili zajedničkim radovima. Neposredno pošto su se razišli Ulaj je obišao izložbu koju sam imao u Stokholmu. Tako smo se upoznali. Inače, oboje su odlični autori performansa. Za moj ukus, radovi koje su zajedno izvodili bolji su od onoga što su radili samostalno. Dopala mi se Marinina retrospektiva u Beogradu. Bez sumnje, ona je odlična umetnica.