MEĐU tri pravna akta iz oblasti kulture, koja su u petak usvojili poslanici Skupštine Srbije, jeste i zakon kojim se potvrđuje sporazum između naše i vlade Ruske Federacije o povratku peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja u Beograd, odnosno slika Nikolaja Reriha u otadžbinu autora.

Time su stvoreni pravni uslovi da se najstariji srpski ćirilični rukopis, koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, kompletira nedostajućim, 166. listom,

Na predlog i inicijativu Ministarstva kulture i informisanja, skupština je usvojila i izmene i dopune Zakona o kulturi, kao i Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti.

- Donošenje novih zakonskih rešenja i optimizacija već postojećih daće značajan doprinos daljim aktivnostima na očuvanju kulturne baštine, uređivanju i adekvatnijem normiranju oblasti savremenog stvaralaštva i daljem razvoju međunarodne saradnje u oblasti kulture - ističe se u saopštenju Ministarstva.

Usvojenim izmenama i dopunama Zakona o kulturi, između ostalog, umetničkim disciplinama dodaje se delatnost umetničke fotografije, uspostavlja se pravni osnov za utvrđivanje kriterijuma na osnovu kojih će se procenjivati značaj kulturnih manifestacija i festivala, uređuje se oblast digitalizacije kulturnog nasleđa i reguliše oblast umetničke igre.

Pročitajte i: ZBOGOM domaćim serijama: Nova uredba preti da uništi srpsku produkciju

Izmenama i dopunama Zakona o kulturi uvode se ograničenja koja će onemogućiti zloupotrebe korišćenja stanja vršilac dužnosti direktora i shodno tome izbegavanja javnih konkursa za njihov izbor. Precizirani su i uslovi za izbor direktora ustanova kulture, čime bi trebalo da se prevaziđu problemi koji su se do sada javljali u praksi. U zakon se uvodi i inspekcijski nadzor, kao važna mera Ministarstva kulture i informisanja za obezbeđivanje pune primene ovog zakona u celoj državi.

Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti uređuje se sistem zaštite, uslovi i način korišćenja, kao i organizacija, nadležnost i delatnost arhiva. Donošenje ovog zakona ima za cilj razvoj svesti o važnosti očuvanja arhivske građe za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji dokumenti moraju zaštititi od uništenja, zbog njihovog značaja za nauku i kulturu.

STVARANjE ARHIVSKOG FONDA

ZAKONOM o arhivskoj građi omogućiće se i utvrđivanje Arhivskog fonda Republike Srbije, kao dela nacionalnog i svetskog kulturnog nasleđa, ali i njegova dopuna dokumentima našeg kulturnog nasleđa, koji su van teritorije zemlje. Norme će poboljšati i uslove za rad arhiva, definisati obaveza njihovih osnivača, regulisati matične funkcije arhiva, urediti stručna zvanja, pooštriti kaznene politike zarad zaštite i očuvanja arhivske građe.