Sećanje na Rjepina: Skup u SANU povodom 175 godina od rođenja ruskog slikara

M. A. K.

utorak, 24. 12. 2019. u 10:40

Сећање на Рјепина: Скуп у САНУ поводом 175 година од рођења руског сликара

Ilja Rjepin

Skup je organizovan kako bi predstavio manje poznat deo opusa ovog majstora, ali i njegove veze sa našom sredinom

VELIKI ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin (1844-1930), bio je član Srpske kraljevske akademije, a 175 godina od njegovog rođenja u ponedeljak je obeleženo svečanim skupom u SANU. Tim povodom u Beograd su došle i Tatjana Borodina, upravnik Muzeja-imanja Ilje Jefimoviča Rjepina "Penati", koja je u Svečanoj sali SANU govorila na temu "Pozni Rjepin", dok je Irina Guskova, predsednik Fonda V. A. Teljakovskog iz Moskve, održala predavanje pod imenom "Dva junaka na jednom platnu. Tajna slike I. Rjepina iz fonda beogradskog Vojnog muzeja".

Skup je organizovan kako bi predstavio manje poznat deo opusa ovog majstora, ali i njegove veze sa našom sredinom. Rjepinovi radovi nalaze se u zbirkama Narodnog i Vojnog muzeja u Beogradu, a pre više od tri decenije Galerija SANU je organizovala njegovu izložbu.

U Beogradu je 1930. organizovana i Velika izložba ruske umetnosti, na kojoj su se našla i njegova dela, o čemu je govorila Irina Subotić, dok je Nenad Makuljević pričao kako je Rjepinovo slikarstvo bilo prihvaćeno u srpskoj javnosti krajem 19. i početkom 20. veka. Tema zamenice upravnika Galerije SANU, Jelene Mežinski Milovanović, bila je "Rjepin u Kuokali i njegovi đaci u Kraljevini SHS/Jugoslaviji".

PROČITAJTE JOŠ: Bio je zatočenik Golog otoka, ostaće upamćen po kultnim filmovima "Valter brani Sarajevo" i "Most" koje su gledali milioni ljudi: Obeleženo sećanje na Hajrudina Krvavca

Glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu 19. veka i osnivač ruskog kolorizma rođen je blizu Harkova, a roditelji su mu bili ruski vojni doseljenici. Zanat je najpre učio kod lokalnog ikonopisca, da bi 1866. otišao u Sankt Peterburg, na Carsku akademiju umetnosti. Od akademije je dobio stipendiju, zahvaljujući kojoj je boravio u Italiji i Parizu.

Za vreme carske Rusije bio je jedan od prvih portretista koji je putovao po Rusiji i crtao običan narod. Ali, slikao je i brojne čuvene ličnosti kao što su Tolstoj, Mendeljejev, Musorgski, Tretjakov...

Slavna su i njegova dela na kojima su predstavljene istorijske i savremene teme.


UMRO U FINSKOJ

U POZNIM godinama Rjepin je sagradio kuću severno od Sankt Peterburga, koja je posle Oktobarske revolucije ostala u Finskoj. Tu je i umro 1930. godine, iako su ga zvali da se vrati u Rusiju (odgovarao je da je prestar da putuje). Njemu u čast, ovo mesto je 1948. dobilo naziv Rjepino. Danas se tu nalazi njegov memorijalni muzej "Penati".


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije