HRVATSKA spisateljica i kolumnistkinja Vedrana Rudan dobila je "svog" reditelja: posle predstave "Uho, grlo, nož" u Ateljeu 212, potom "Dabogda te majka rodila" u Rijeci, isti naslov će biti postavljen i u Beogradu (takođe u Ateljeu), u režiji Tanje Mandić Rigonat. Kako su se kreativno prepoznale i spojile ove dve jake ženske individualnosti?

- Upoznale smo se na pretpremijeri "Uho, grlo, nož" 2003. godine, monodrame sa Sekom Sablić u glavnoj ulozi. I od tada traje naše prijateljstvo - otkriva u razgovoru za "Novosti" Tanja Mandić Rigonat. - Osim što je izuzetan čovek, Vedrana je i izuzetan autor. Ne samo da je čitana u celoj bivšoj Jugoslaviji, izvodi se u Poljskoj, već se prevodi na mnoge druge strane jezike...

Probe novog ostvarenja počinju u decembru, premijera se najavljuje za sredinu marta, a kao i za prethodne predstave Mandićeva je uradila i dramatizaciju.


PROČITAJTE JOŠ - Vedrana Rudan: Neka muškarci rađaju, mi ćemo gledati kako ginu njihova deca

- Reč je o odličnom romanu u kome autorka otvara bolnu tabu temu, odnos majke i ćerke. Sam naziv možemo da tumačimo i kao kletvu i kao pohvalu. Bergman, Elfride Jelinek, Almodovar su autori koji su se bavili područjem traume i ženskom psihologijom. Možemo da uporedimo s njihovim opusom dubinu i smelost uvida Rudanove u taj sudbinski odnos. Roman postavlja pitanje kako je kad je majka - majka, a kad "nemajka", ali i kako se s tim nositi u odraslom dobu. Jer, ćerkama često život određuje trauma poneta iz roditeljskog doma. Konkretno, ovo je priča o sredovečnoj ćerki čija je majka smeštena u dom, što je okidač za intimno putovanje kroz najosetljivije delove duše.

Rediteljka podseća da se odnos majka - ćerka često idealizuje i o njemu se retko govori. Žene ćute, a kad progovore osećaju krivicu. Šta se među njima dešava još je na polju neiskazanog, dok za Edipov kompleks ne samo da svi znaju već su napisani čitavi tomovi knjiga.

- Kad sam svojevremeno radila predstavu "Bergmanova sonata" (kao omaž "Jesenjoj sonati"), nisam bila svesna u koje područje ulazim, koliko je taj odnos traumatičan, sve do premijere. Jednoj ženi je u publici pozlilo, a tokom igranja prilazile su mi i druge da kažu koliko im je predstava značila i šta je sve u njima pokrenula... Zašto ja toga nisam bila svesna? Zato što sam imala divan odnos sa svojom majkom, ali sam, nažalost, ostala rano bez nje. U dvadesetoj godini.

PROČITAJTE JOŠ - Vedrana Rudan: Vođama odgovara da se mrzimo

Kako objašnjava, u novoj predstavi baviće se porodičnom traumom i životom žene koju majka nije zaštitila od problematičnog oca:

- Ovo nije Vedranina autobiografska knjiga, mada u njoj ima i tih elemenata. Prvi put u životu režiram ono što sam već radila, pa je sad preda mnom izazov da napravim drugačiju predstavu.


Iz predstave “Dabogda te majka rodila“ u Rijeci Foto Promo

Inače, prethodna inscenacija osvojila je nagradu publike na međunarodnom Festivalu malih scena u Rijeci, Tanja je osvojila priznanje za dramatizaciju, a Edita Karađo za ulogu majke. Na pitanje da li odnos majke i ćerke ima veze i sa podnebljem, naša sagovornica odgovara:

- Nema nužno. Majka je uvek ona koja daje život, mada njihov odnos ima veze sa patrijarhatom na biološkom, psihološkom, sociološkom, religijskom, pa i političkom nivou. Možda zato kod nas ima više stida, nerado se o tome govori, ređe nego u drugim sredinama. Oko figure majke postoji oreol svetosti i nedodirljivosti. Osim toga, i inhibirajuće majke su nečije ćerke. Postoji nešto što se kao ženski obrazac trpljenja i ćutanja prenosi s kolena na koleno. Ono što je u ovom romanu sjajno je da ćerka prekida taj lanac, birajući muža koji nije slika i prilika njenog oca.

A kakva je Vedrana, uvek britka i nedvosmislena, kao saradnik u predstavi?

- U Rijeci je bila samo na prvoj čitaćoj probi. Posle sam je zamolila da ne dolazi... Inače, ima poverenja i ne daje nikakve sugestije. Puna je topline, nežnosti, iskrenosti i čestitosti. I hrabrosti da ne liči ni na koga osim na samu sebe. Jedna od onih koji što misle, to i govore, stojeći celim svojim životom iza svog stava. Sve su to osobine za divljenje.


NAJLEPŠA SEZONA

- OVA sezona je jedna od najlepših u mom rediteljskom životu. "Šuplji kamen" je išao u Jekaterinburg, "Iluzije" u Južni Sahalinsk, "Ivanov" na festival MITEM u Budimpeštu. A "Balkanski špijun" se baš naputovao. Između ostalog, bio je na Dubrovačkim letnjim igrama, Danima satire u Sarajevu, Festivalu malih scena u Rijeci, a ovog meseca će dve večeri zaredom igrati i u Cankarjevom domu u Ljubljani. Imala sam premijeru "Šopalovića" u Nišu, a naredne godine radiću "Veneru u krznu"...