KOMENTAR: AJA

I. Stanojević

utorak, 14. 07. 2020. u 13:05 >> 19:42

КОМЕНТАР: АЈА

Foto: Arhiva

SUDAR hrišćanskog i muslimanskog sveta odjeknuo je kao neočekivani prasak, a zapravo se ništa nije dogodilo ni iznenada, ni nenadano.

Preimenovanje arhitektonskog bisera u Istanbulu Aja Sofije iz muzeja u džamiju, Ankara je odavno nagoveštavala. U ovom zdanju, koje je devet vekova bilo centralna vizantijska crkva, već nekoliko godina se podučava i javno čita Kuran. Desant na civilizaciju dugo je pripreman.

Niko na Istoku, ali ni na Zapadu nije imao sluha za ono što će doći. Džaba sada Atina traži sankcije EU protiv Ankare, Brisel moli Tursku da preispita odluku, Unesko negoduje... Reakcije su zakasnele, nema popravnog. Demonstracija moći turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana usmerena je protiv celog zapadnog sveta i sekularne civilizacije.

Nastavlja se politika provokacija. Ova poruka hrišćanima, prevashodno pravoslavcima, demonstrira snagu Turske, njen nacionalizam i fundamentalni islamizam. Nema sumnje da će u džamije biti pretvoreni svi hramovi hršćanstva koje turska ruka može da dosegne. A ta ruka, koja poništava sve što je za svoju naciju učinio Kemal-paša Ataturk, stvarajući modernu sekularnu državu, duža je od turske teritorije.

Ona, po svemu sudeći, neće prezati ni od srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji. Njih je svet, priznajući samoproglašeno Kosovo, delom već osudio na nemilost vere koja drži mač. Ćutao je tada, kao što ćuti i sada.

Misli li, međutim, taj autokrata sa Bosfora, šta bi bilo kad bi džamija Al Aksa u Jerusalimu preko noći prestala da bude muslimanska bogomolja i postala hram judaizma, na čijim je ostacima podignuta? Da li bi se na planeti ponovo vodili verski ratovi? Sudeći po sudbini Aja Sofije, mudrosti su s treskom zatvorena vrata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)