DUŽNI SMO DA BRANIMO SVOJE: Verovao je u mlade spremne da čuvaju veru i svetinje

Milena Marković

30. 11. 2020. u 18:00

ДУЖНИ СМО ДА БРАНИМО СВОЈЕ: Веровао је у младе спремне да чувају веру и светиње

Patrijarh Irinej u Pećkoj patrijaršiji

KAO da je predosetio najteža vremena i odsudnu odbranu Srpske pravoslavne crkve, njenih svetinja i njenih poslužitelja, sveštenstva i monaštva, uputio se ubrzo posle ustoličenja u Pećkoj patrijaršiji u Crnu Goru.

Da ohrabri narod raspolućen između Mirašove i Milove crkve, kojoj je težio deo političkog rukovodstva i izvorne Srpske pravoslavne crkve, kojoj je pretilo novo raspeće.

Patrijarha je u mitropoliji na Cetinju dočekao mitropolit Amfilohije:

- Ovo je veliki dan i blagoslov za sve vjerne i sve eparhije naše Svete svetosavske crkve u Crnoj Gori - obratio se mitropolit patrijarhu, sveštenstvu, monaštvu i okupljenom narodu koji se sabrao da celiva ruku srpskog prvojerarha. Niko nije krio oduševljenje što je patrijarh odabrao da mu Cetinje i mitropolija budu jedna od prvih stanica, na putu koji će trajati deceniju.

Zadivljen dočekom, patrijarh Irinej je uzvratio kratkom besedom, jedva zadržavajući suze:

- Ovaj doček je dokaz da smo jedno u Gospodu. Da je Crkva ostala nepodeljena i nadamo se da će to tako biti i ubuduće. Neka političari stvaraju svoje granice, ali će narod biti jedan, imati jednu Crkvu i ostati u duhovnoj zajednici preko Crkve, sa svima svetima, ugodnicima i veličinama duhovnim iz našeg naroda.

CELIVAO je mošti Svetog Petra Cetinjskog:

- Sve što je ovaj svetac učinio u životu delo je Božije. Delo svetoga čoveka. Sve što je činio i govorio, bilo je osoljeno blagošću, zato je svoj život završio kao najsvetije ličnosti iz istorije Crkve Hristove. Naša je velika uteha što se u ovo, obezboženo, vreme ljudi otuđeni od Crkve, vraćaju Bogu i Crkvi svojoj.

Dok je patrijarh govorio, u prepunom Cetinjskom manastiru, zvonila je samo tišina. I bol i radost slivali su se niz lica ljudi.

- I ovo današnje sabranje govori o tome da se naš narod vraća sebi - govorio je patrijarh, i sam jedva zadržavajući suze. - To je ono što nas krepi. Vraća nam veru i nadu da nas Gospod neće ostaviti ni zbog nas, ni zbog svetih otaca, naših. Kada to sve znamo, kada znamo kakvom svetlom istorijom su nas zadužili, pitamo se šta mi treba da činimo? Ne treba da zaboravimo, nikada da zaboravimo jevanđeljsku istinu - kome je Gospod dosta darovao, od toga će mnogo i tražiti. Svet je Hristov put, svetosavski put. Pozvani smo da njime idemo i da ne skrenemo i blago onome koji se odazove i pođe tim putem, ostane veran Crkvi svojoj. Zato, neka je blagosloven današnji dan u ovoj uzvišenoj svetinji crnogorskog i celog srpskog naroda.

NOVE bure, brodu Srpske pravoslavne crkve kojim je mirnom rukom i mudrom odlukom zakormilario, pretile su upravo iz Crne Gore. Bila mu je potrebna mudrost zmije i bezazlenost goluba da brod uvede u mirnu luku. Patrijarhovi najbliži saputnici, u noćima susretanja sa razdiranjem Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, posvedočili su da je bio uznemiren i potresen, ali da je to što je preživljavao gušio u sebi. Pokazao je, tada, nemerljivu duhovnu snagu: umesto da njega umiruju, on je umirivao svoje sabesednike.

- Gospod će to sve urediti - obično bi odgovarao.

Ni godina nije protekla od posete Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, a patrijarh se ponovo zaputio tamo. Ovoga puta u središte Eparhije nikšićko-budimljanske . Oko drevnog hrama Đurđevi stupovi u Beranama okupilo se toliko ljudi da igla nije imala gde da padne.

- Vi nam, Vaša svetosti, donosite mir i riječ Božiju, očinsku brigu, toplotu i ljubav - bile su reči dobrodošlice vladike Joanikija. - Vaš dolazak je uteha za naš narod, ohrabrenje i snaga da istraje u zajednici spasenja naše vere i naših svetinja.

GUSLARSKE REČI DA OPIŠU PODVIGE

VIDNO dirnut sabranjem naroda, patrijarh je kazao:

- POTREBNA je Solomonova mudrost i rečitost vladike Rada, da bi se opisao ovaj naš susret. - Zaista, ovde su potrebne reči, guslarske, da se izrazi osećanje koje se doživljava. U lepoti blagoslova Božijeg. Ovde je sva smisao ljudska upućena iznad nas i svedoči o svima nama. Nisam očekivao da ću ovde videti, ovoliki, naš blagorodni i blagočestivi narod Svetog Save koji nosite u svojoj krvi. To je toliko očigledno da, ma šta se suprotno tvrdilo, biće besmisleno. Mi jesmo mali narod, ali narod koji je nosio i nosi Boga u srcima svojim, a on nam je uzvraćao ljubav, milost i dobrotu svoju. To nas je održalo, to će nas održati i u budućnosti, jer mi znamo kako da odgovorimo izazovima koji nisu prvi, a neće biti ni poslednji.

OVAJ susret u javnost nije odaslao sve probleme s kojima se suočavaju srpski narod i njegove svetinje u Crnoj Gori, mada se o svemu, detaljno, razgovaralo u sedištu eparhije. Patrijarh je bio suočen sa potresnim svedočenjima sveštenstva i monaštva o pritiscima, napadima na crkvenu imovinu i porukama da u Crnoj Gori nema Srpske pravoslavne crkve i da je budućnost naroda Crne Gore uz "njegovu" Crnogorsku crkvu, kojom poglavari samoproglašeni patrijarh Miraš Dedeić. Patrijarha su podsetili i na vreme od pre šest godina, kada je obeležavana desetogodišnjica stradanja Srebrenice, da je Miraš, nepozvan i tamo nepoštovan, bio deo te predstave za svet.

- Neka oni rade svoj posao - odgovorio je tiho patrijarh. - Ovaj narod koji se sabrao oko Đurđevih stupova poručuje drugačije. Da je uz svoju Crkvu, svetosavsku, pravoslavnu. Mi se sabiramo, ovde, u radosti, a patnju potiskujemo, kao uvek kada nam je teško, kada su stradanja blizu nas i kada nas ona prate... Mi smo nalazili utehu samo u crkvi i zato me posebno hrabri što danas svedočimo, kao što će i ovi mladi ljudi, divno i lepo sabrani kod ove svetinje, svedočiti u narednim godinama da su neizrecivi potomci svetih.

KASNIJE će patrijarh Irinej svoje stavove i razmišljanja iznete pred sveštenstvom, monaštvom i političkim predstavnicima srpskog naroda u Crnoj Gori, preneti i na velelepnom skupu u Đurđevim stupovima i ispred njih.

- Šta da vam poručim braćo i sestre - kazao je patrijarh. - Poručujem ono što je najvrednije u životu, kako pojedinaca, tako i naroda: čuvajte veru otaca naših. Crkve naše. Svetih ugodnika naših. Svetih mučenika, kako onih drevnih, tako i ovih, novih, koji su stradali za ime Hristovo i za veru pradedovsku. To je najveći dar koji čovek ima. To je najveći zalog dobra i radosti koji nam vera pruža i neka se raduje savaki onaj koji je u srcu i duši svojoj nosi. Zahvalan sam što verujem da imamo na koga da se ugledamo u našoj veri, u našoj Crkvi. A to su ovi mladi ljudi, danas, okupljeni oko Đurđevih stupova. Ja verujem u ovu mladost, izdanke slavnih pradedovskih korena, koja je, vidim, spremna da čuva i brani svoju veru i svetinje.

SUTRA: PATRIJARH VARTOLOMEJ O IRINEJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)