MITOVI O VEČNIM AGRESORIMA: Medijska “nacifikacija” srpskog naroda (9)

Vladimir Ilić

26. 10. 2020. u 19:49

МИТОВИ О ВЕЧНИМ АГРЕСОРИМА: Медијска “нацификација” српског народа (9)

Pristrasnost: Anđelina Džoli

BUDUĆI da je novim generacijama ljubitelja filma širom sveta, koji sada gledaju "sedmu umetnost" i u trodimenzionalnoj produkciji, trebalo ukazati da je angažovanje NATO na prostoru bivše Jugoslavije bilo opravdano, u službi humanih i humanitarnih ciljeva, Holivud je počeo sa produkcijom "umetničkih ostvarenja" koja prikazuju srpske borce i srpski narod generalno upravo u skladu sa slikom koja je preko dve decenije stvarana u mainstream media.

Već 2002. godine premijerno je prikazan film "Iza neprijateljskih linija", i to na nosaču aviona - američkim marincima koji su se spremali da krenu na novu destinaciju gde se vodi "pravedni rat": u Avganistan. Film govori o mladom poručniku Barnetu koji je po zadatku otišao u Bosnu. On, naravno, odmah uočava masovnu grobnicu u kojoj su "srpski zlikovci pobili žene i nejač", po uzoru na nacističke zločine iz Drugog svetskog rata. Filmski junak "poručnik Barnet" u sebi objedinjava najbolje tradicije već poznatih filmskih junaka Ramba, Terminatora, Džejms Bonda itd. Podrazumeva se da Barnetu polazi za rukom da zaustavi "srpske profesionalne ubice i teroriste".

"BROJNI tipovi prethodnih pogrešnih predstava kombinovani su da bi se dobilo još jedno veoma zastupljeno kulturno-determinističko 'objašnjenje' jugoslovenskog konflikta: mit o večnom srpskom agresoru. U ovoj suštinski manihejskoj i rasističkoj priči glavni akteri još jednom su prljavi, seljački, necivilizovani, mitomanski, krvožedni, hegemonistički, kolektivistički, komunistički, nacionalistički i fašistički Srbi."

"LOV U BOSNI" VELIKI GUBITNIK

RIČARD Šepard je režirao film "Lov u Bosni" (The Hunting Party, 2007). Glavne uloge su poverene Ričardu Giru (proverenom lobisti za "nezavisni Tibet") i Terensu Hauardu. Kratak sadržaj filma: žurnalista Sajmon Hant (igra ga Ričard Gir) i snimatelj (Terens Hauard) dali su se u poteru za ratnim zločincem - Srbinom - pod imenom Radoslav Bogdanović, čuvenom po zloglasnom imenu "Lisica". Za njegovu glavu raspisana je nagrada (Reward) od pet miliona dolara. Srbi uspevaju da iznenade reportere i faktički ih pripremaju za egzekuciju. Ali, hrabri komandosi CIA uspevaju da spasu hrabre reportere. Film je koštao oko 40 miliona dolara, a zaradio manje od milion.

U svemu tome postoji i jedan, naizgled, paradoks. Upravo je Holivud iznedrio u poplavi ratnih filmova "heroje" nazvane "Konan varvarin", "Terminator", "Univerzalni ratnik", "Predator", "Kiborg", "Ratnik zvezda", "Rambo" itd. Svi oni upravo liče na one protiv kojih su se i saveznici i Holivud borili 1939-1945. godine - na "Arijevce" i SS-trupe. Kockasta lica, preširoka ramena, od dizanja tegova prenabrekle mišice, čelično-ubilački pogledi, nemilosrdna likvidacija svih koji se smatraju neprijateljima...

A UPRAVO su nacistički ratni filmovi kao što su "Krštenje", ili "Pobeda na Zapadu" bili uzor za ponašanje američkih medija, najpre tokom prvog rata u Zalivu (1991), a potom i u više drugih ratnih sukoba: izbegavan je sam čin krvi i smrti; nacisti su napredovali protiv "nevidljivog neprijatelja" i njihova armija, pri tome ne gubi nijednog čoveka, nijedno borbeno sredstvo, nijedno vozilo. Taj "aseptički rat", glavnu odliku nacističke filmske propagande, razviće većina mainstream media, pogotovo u SAD.

Film Anđeline Džoli "U zemlji krvi i meda" izazvao je dosta reakcija u regionu Balkana. Scenarista tog filma ostaje na tragu holivudskog "zapleta": muslimanka Ajla treba da se nađe sa policajcem "tipično srpskog imena" Danijelom; taman što počnu da plešu u sarajevskom noćnom klubu, kada odjekne bomba koju su, iz nekog razloga, postavili Srbi; potom žene bivaju odvučene u autobus koji ih vozi u srpski logor gde ih siluju; ti zločinci, u najboljem uzoru nacista, pokušavaju da siluju i Ajlu, ali pomenuti Srbin po imenu Danijel sprečava to i Ajla ostaje nepovređena tako što je zaključana u sobi u kojoj spava samo sa "svojim" Danijelom; kroz film provejava poznata teza da je u ratu ubijeno 300.000 muslimana, a silovano preko 50.000 muslimanki...

NOVINARKA Janine de Đovani, u tekstu pod naslovom "Posedovane ratom" s očiglednim naletom emocija kazuje: "Kao novinarka koja je proživela opsadu Sarajeva, videla sam Muslimane, Srbe i Hrvate koji su ranije živeli jedni sa drugima i bili prijatelji, kako se okreću jedni protiv drugih. Bila sam svedok etničkog čišćenja, paljenja kuća, kolona izbeglica koje su tekle iz te zemlje, i, jednom, psa koji je trčao niz ulicu, sa ljudskom šakom u čeljustima. Otišla sam da vidim 'Krv i med' s jednim posebnim kritičkim okom. Bila sam u potrazi za neautentičnim detaljima, jer su me drugi filmovi o Bosni koje sam videla ostavili iritiranu i ogorčenu: zašto reditelj nije obavio više istraživanja? Bila sam impresionirana nakon što sam odgledala ostvarenje Anđeline Džoli. Kako je mogla žena koja je u vreme kada je buknuo konflikt u Bosni, u aprilu 1992, imala samo 17 godina tako savršeno da uhvati užas rata koji se široko fokusirao bez razlike na brutalne napade na civile?"

VEĆI broj ostvarenja sedme umetnosti takođe je, pre pokušaja Anđeline Džoli, posvećen ratnim događajima u Bosni. Jedan od "zadataka" Holivuda i jeste da "prati stvarnost". Ali, što važi i za sve druge medije, Holivud više ne sme da napravi "vijetnamsku grešku". Tako su nikla sledeća ostvarenja:

"Mirotvorac" (The Peacemaker, 1997), u režiji Mimi Leder. Glavne uloge su igrali Nikol Kidman i Džordž Kluni. Kratak sadržaj filma: Džulija Keli (u tumačenju Nikol Kidman) je ekspert za nuklearno naoružanje i sa pukovnikom Tomasom Devoom (Džordž Kluni) u poteri je za bosanskim Srbinom Dušanom Gavrićem (rumunski glumac Marsel Jures). Srbin želi da digne u vazduh zgradu Ujedinjenih nacija, tako što će aktivirati - atomsku bombu.

Smatra se da je film koštao oko 50 miliona dolara, a da je zaradio duplo.

"DOBRO došli u Sarajevo" (Welcome to Sarajevo, 1997), u režiji Majkla Vinterbotoma. Glavne uloge su igrali Mariza Tomei, Vudi Harelson i Stiven Dilejn. Kratak sadržaj filma: Reporter TV Aj-Ti-En Majkl Henderson (igra ga Stiven Dilejn) uz pomoć američke humanitarne radnice (Mariza Tomei) i novinara Džimija Flina (Vudi Harelson) želi da iz Sarajeva koje je pod opsadom izvuče, odnosno "prošvercuje", muslimansku devojčicu. Autobus sa nezbrinutom decom zaustavljaju - četnici. Film je koštao oko devet miliona dolara, a zaradio manje od pola miliona.

"Harisonovo cveće" (Harrison"s Flowers, 2000), u režiji Elija Surakija. Glavne uloge: Endi Mekdauel, Edrijen Brodi i David Stratam. Kratak sadržaj filma: novinar Harison Lojd (David Stratam), ovenčan nagradom "Pulicer", nestao je tokom rata u Vukovaru (1991). Njegova supruga (Endi Mekdauel), sa foto-reporterom Kajla Morisa (Edrijen Brodi) kreće da ga traži i na tom putu postaje svedok srpskog masakra nad stanovništvom Vukovara. Film je koštao oko osam miliona dolara, a zaradio oko dva i po miliona.

"Iza neprijateljskih linija" (Behind Enemy Lines, 2001) u režiji Džona Mura. Glavne uloge: Džin Hekmen i Oven Vilson. Kratak sadržaj filma: glavni karakter je član posade aviona koji je bio oboren nad Bosnom (Oven Vilson). Njega, nakon mnogo peripetija uspevaju da spasu američki marinci. Navigator sa sobom u slobodu donosi i dokaze o zločinima koje su nad Muslimanima počinili - Srbi. Film je koštao oko 40 miliona dolara a zaradio preko 90 miliona.

SUTRA: PRIMERI JAVNE DIPLOMATIJE

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Kole

27.10.2020. 09:16

A ko nama brani da snimamo filmove o našem stradanju? Treba snimiti nekoliko o agresiji nato fašista i genocidu sa uranijumom! Pa kad se završe Košare da se snima Paštrik da vide njihove mlađe generacije kako će da prođu ako opet dođu ovamo! A po meni jedan od najvećih poduhvata naše herojske vojske te ratne 99-te je transport cele brigade tenkova iz Kv na KiM,e to treba snimiti i zapušiti im usta! Da snimimo kako su gađali makete i piste od celofana!