Feljton

KNEŽEVINA U MREŽI KONZULATA: Cilj britanske politike je bio da se knez Miloš na duže vreme udalji od ruskog uticaja

Milorad Bošnjak

26. 08. 2020. u 13:19

PRVI engleski konzul u Beogradu krajem maja 1837. postao je pukovnik Džordž Lojd Hodžes. Rusi zbivanja u Srbiji prate preko konzulata u Oršavi i vicekonzula Gerasima Vaščenka, te uhodanih rezidencijalnih špijunskih službi u Zemunu (tad austrijskom), Beogradu, uz granice turskih provincija Maćedonije i Grčke...

КНЕЖЕВИНА У МРЕЖИ КОНЗУЛАТА: Циљ британске политике је био да се кнез Милош на дуже време удаљи од руског утицаја

Miloš, Jevremov sin, otac kralja Milana / Foto - dokumentacija "Novosti"

Rusija 1838. osniva konzulat u Srbiji, Francuska 1839. Kneževina Srbija je tako, naizgled javnom a u stvari tajnom politikom, premrežena konzulatima i obaveštajnim interesima sila!

U žiži interesovanja politike evropskih sila postaje Miloševo istovremeno zaoštravanje odnosa sa Rusijom i Austrijom. Glavni "krivac" za ovakvo stanje bio je bečki konzul u Beogradu, Antun Mihanović. Njegovo delanje nanosilo je štetu i "matičnoj" carevini! On je bio član tajnog kruga, borca za raspad habsburške imperije sa ciljem da se na njegovim političkim ruševinama (bez rata!) stvari država Južnih Slovena! Ulogu Mihanovića u Srbiji i spram konkurentskih sila, vlasti Austrije su pažljivo istražile. Sumnjalo se da je prodao austrijske interese Englezima, a verovatno i Rusima! Mihanović je politički bio liberal, na talasu prividno ugaslog jozefinizma.

Međutim, Mihanović nije kažnjen za takvu diplomatsku aktivnost. Službuje kasnije kao diplomata u Solunu, Carigradu, Bukureštu... Imao je moćne slobodnozidarske zaštitnike usred carskog Beča (!) bez obzira na ranije i kasnije zabrane rada masona u Austriji! Prećutna zvanična odobrenja rada slobodnog zidarstva u Austriji, desila su se upravo u to smutno vreme, dok je njen konzul bio Mihanović!

ZA našu osnovnu temu, Mihanović je značajan i što se u Beogradu kao konzul intenzivno družio sa gospodarom Jevremom Obrenovićem, bratom i oponentom (!) kneza Miloša čije je ime, kao i Mihanovićevo, na spiskovima masona. U svom domu, Jevrem organizuje umetnička posela, Mihanović je redovan gost. Zaljubljuje se u Jevremovu ćerku Anku, piše joj pesme. Postoje zapisi da mu je Anka uzvraćala ljubav, koja nije dugo trajala, jer je u kasnu jesen 1838. dvor u Beču opozvao Mihanovića - na zahtev kneza Miloša! Ima tvrdnji da je Miloš sprečio brak Mihanovića sa svojom sinovicom Ankom. Verovatniji su masonski podaci: "Miloš proteruje Mihanovića po dogovoru sa britanskom i masonerijom Francuske".

Mihanovića istorija pamti kao tekstopisca himne "Lijepa naša domovino" izvorno zvane "Horvatska domovina". Tekst je u himnu komponovao Srbin Josif (ne Josip) Runjanin, blizak Ilirskom pokretu i masonima, sa kojima je sarađivao i Mihanović. To je himna bišše SR Hrvatske u sastavu SFRJ i sadašnje Republike Hrvatske.

MILOŠ tad stiče novo međunarodno opravdanje da se još više zbliži sa Engleskom (pa i sa Francuskom) i, na duže vreme udalji od Rusije. Engleski konzul Hodžes postaje mu glavni politički savetnik! Za Srbiju znači: sprečiti uticaj Rusa, Turskoj pokazati pokornost, izbegavati sukobe s njom (jer su Englezi i Turci utanačili geopolitičke zone obostranih interesa!) a sa Austrijom držati mir.

KNEZ MILOŠ I "ILIRCI"

TAJNA diplomatija Austrije u Srbiji doživljava fijasko, naročito posle 1848, kada kroz liberalnu revoluciju, klica građanskih i nacionalnih buna zahvata Evropu. U Hrvatskoj je to ilirizam, čiji vođe masoni Ljudevit Gaj, Ivan Kukuljević Sakcinski i biskup Maksimilijan Vrhovec još tad inaugurišu jugoslovensku orijentaciju! Od te revolucije dorađivao se tajni Južnoslovenski državnički program Slovena pod vlašću Austrije i potonje dvojne monarhije Austro-Ugarske. Prvaci ilirizma su sarađivali sa uticajnim ljudima kneza Miloša! Ostaje otvoreno pitanje da li je Miloš za taj tajni državni program jugoslovenstva saznao od njih, ili od engleskih i francuskih masona?

Britanija, silom tajne diplomatije, suzbija uticaj Rusije i kod drugih porobljenih hrišćanskih naroda u Evropi. Stranjaković (SKG 126/2) ističe: "Dok je engleska vlada tražila od Miloša potpuno odvajanje od Rusije, dotle mu ona u naknadu za to nije davala nikakve obaveze sa svoje strane, već samo savete. To je, uostalom, bilo u duhu ondašnje engleske politike".

RUSKI car Nikolaj I na britansku diplomatsku ofanzivu odgovara slanjem specijalnog emisara. Bio je to knez Dolgoruki, iskusan diplomata u tajnim misijama, mason, potomak loze iz koje je i knez Jurij (1099-1157), osnivač Moskve. Svojim prisustvom u Srbiji Dolgoruki ohrabruje Miloševe protivnike. Ali, engleski konzul Hodžes ima spreman odgovor na tu rusku inicijativu, ubeđuje Miloša da je dolazak ruskog emisara uperen protiv njega i Milošu garantuje podršku Britanije.

Hodžes mu savetuje da obznani Zakon o ličnoj i imovinskoj bezbednosti, opštinskom uređenju, ukidanju kuluka, što Miloš čini, da bi neutralisao (re)akcije protivnika. Obznanio ga je 27. oktobra 1837, prvog dana po dolasku Dolgorukog, jer su on i Hodžes znali da će Rus to zahtevati. Zakon je doneo prekasno, jer su velikaši u narodu stvorili utisak da je to delo postignuće Dolgorukog.

U BEOGRADU sa Dolgorukim se sastao i Milošev brat, gospodar Jevrem Obrenović, čiji će sin knežević Miloš, rođen 1829. u Šapcu, biti školovan u Rusiji za oficira i postati otac prvog srpskog kralja posle Nemanjića, Milana I Obrenovića! Pre toga, u Zemunu (tad austrijskom) sastao se sa Dolgorukim Toma Vučić Perišić, mason, najpre saveznik kneza Miloša u obračunima sa velikašima, pa potom njegov veliki protivnik. Miloš je pouzdano saznao: Jevrem Dolgorukom govori da ne veruje Miloševim obećanjima, traži pomoć Rusa za "poboljšanje položaja velikaša i naroda" i sporazum o tome. Dolgoruki od Miloša, u ime cara Nikolaja I, traži zakone "po volji velikaša i naroda i pravednu upravu", a Milošu zamera zbog bliskih veza sa konzulom Hodžesom. Miloš je obećao da će postupati po želji ruskog cara.

OD zapažanja i kazivanja velikaša, Dolgoruki u Petrograd šalje izveštaj: "Engleski konzul ima veliki uticaj na Miloša, meša se u unutrašnja pitanja!" Ruski kabinet sprema akciju protiv Engleza. Nudi saradnju austrijskoj vladi, koja zna da Hodžes tad ne radi direktno protiv Austrije, već Rusije, ali da je pitanj dana kada će se okrenuti i protiv njih. Ruska i austrijska vlada su znale: "kad Britanija utvrdi svoj uticaj u Srbiji, ona će ga upotrebiti na razvijanje demokratskih i revolucionarnih ideja u srpskoj kneževini, kao uostalom što to čini svugde"(SKG 128-129/2).

SLEDI nova, ne obostrano tajna misija Austrije i Rusije kod Porte, protiv uticaja Engleske. Rusi u Beograd 1838. šalju Vaščenka za konzula, koji usred akreditacije, pred Milošem i zvaničnicima, srpskim i stranim, ističe: "Rusija je zakonski protektor Srbije"! Nastaju sukobi Vaščenka i Hodžesa, rasprave u nekim ložama... I u Vaščenku, srpski velikaši vide saveznika, kao i on u njima, protiv Miloša!

Austrija je sigurna da su Englezi Miloša udaljili od Rusije, stavili pod svoje političko okrilje, garantovali mu punu nezavisnost Srbije sa osloncem na Britaniju (i Francusku). To bi u austrijskoj "tamnici naroda" pokrenulo borbe za oslobođenje Slovena, naročito Srba. Zato je Austriji u spoljnoj politici prioritet da u Srbiji suzbije delanje Engleza, njihovih tajnih organizacija, zato zahteva da britanski konzulat u Srbiji bude - ukinut! Čak i po cenu ukidanja austrijskog i svih drugih konzulata!

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!