FELJTON - CAR DUŠAN OZAKONIO KOVANJE PARA: I Srbi, kao i svi narodi, oduvek su koristili novac

Dušan Stojaković

03. 12. 2021. u 18:00

PARE, pare pokreću svet, politiku i nogomet... ovako peva "Zabranjeno pušenje" i ovo je samo jedna od pesama širom planete koja za temu ima novac kao sredstvo kojim možete sve, a bez njega skoro ništa.

ФЕЉТОН - ЦАР ДУШАН ОЗАКОНИО КОВАЊЕ ПАРА: И Срби, као и сви народи,  одувек су  користили новац

Krunidbeni dinar cara Dušana, Foto Narodni muzej u Beogradu

Pare su od davnina bile posrednik u razmeni između ljudi i država. Iako postoji verovanje da su drevni Feničani izmislili novac, istina je da je on nastao još u sedmom veku pre nove ere u Lidiji, koja se nalazila na prostoru zapadne Anadolije, a današnje Turske. Baš u blizini Efesa i kuće za koju se veruje da je u njoj živela Božja majka.

Gde su pare tu su i banke. One čuvaju naše ušteđevine, daju pozajmice, omogućavaju da kupimo ono što u ovom trenutku nemamo, pa da uz nadoknadu mesecima i godinama taj novac vraćamo. Osim građanima, banke su nasušno potrebne i privredi. Najjače države sveta imaju najbolje banke. Upravo ove institucije najjasnije govore o stanju u jednoj zemlji. Na našem bankarskom tržištu poslednje dve decenije više je nego dinamično. Od snažnog upliva stranog kapitala, do skorog ukrupnjavanja tržišta. Najnoviji slučaj je akvizicija jedne srpske privatne banke, koja je pokupovala biznis regionalne institucije od Triglava pa skoro do Đevđelije.

KOD nas o interesu bankara brine Udruženje banaka Srbije, koje ove godine slavi vek postojanja. Ipak, pre analize bankarskog sektora i rada Udruženja podsetićemo na nastanak naše valute i bankarstva.

Kao i svi narodi, i Srbi su oduvek koristili novac. Nekada su ga zvali perperima, nekada grošima, ali se odomaćio naziv dinar. Ime je nastalo još iz rimskog vakta jer se onomad pazarilo u denarijusima.

SMRTNA KAZNA ZA TAJNE PARE

CAR Dušan je u Zakoniku predvideo smrtnu kaznu za one koji tajno kuju novac. Iako je Vizantija šest godina pre donošenja Zakonika ukinula smrtnu kaznu za ovo delo, car Dušan se odlučio za ovu drakonsku kaznu iz razloga što je nakon popuštanja sankcija u to doba vizantijski novac ubrzano gubio svoju vrednost.

Odnedavno nazvani Severnomakedonci, od osamostaljenja njihove republike u opticaju imaju denare. Dojučerašnja braća Hrvati do polovine devedesetih plaćali su "hrvatskim dinarima", dok se nisu odlučili da svoju valutu nazovu kunom. Dugačak je spisak zemalja koje su odabrale dinar kao etalon njihovog bogatstva, odnosno da im on bude nacionalna valuta. Tunis, Alžir, Irak, Kuvajt, Libija... samo su neke od zemalja gde je dinar zvanično sredstvo plaćanja.

NAŠE dinare štampali su - vladari. Ipak, zvanično i zakonski propisano kovanje propisano je u vreme vladavine Nemanjića. Srednjovekovna Srbija imala je pravila kako se pare proizvode i šalju u promet. U članovima 168, 169 i 170 Dušanovog zakonika ozakonjeno je kovanje novca, a ovi propisi su ozvaničeni na Saboru u Seru 1354. godine, pet godina nakon što je jedan od naših najvećih vladara usvojio svoj nadaleko čuveni zakonik.

Zlatari kojima je vladar dao dozvolu mogli su da kuju pare, a bile su predviđene drakonske kazne za one koji bi se osmelili da nelegalno proizvode novac. Razvoj ove prakse prekinula je turska okupacija, pa smo se dinaru vratili kada je naša država oslobođena.

OBNOVLJENA Srbija nije odustala od svoje valute. Dinar je nekad vredeo više, nekada manje. Imao je potporu u zlatu, pa nije gubio vrednost, kao u novijem vremenu kada imamo periode stabilne i snažne valute, potom njeno slabljenje... Ipak, razvojem civilizacije i država, kontrola tokova novca, ali i zakonito pozajmljivanje ili trgovina pojavila se kao nasušna potreba. Kao i u razvijenom svetu i kod nas u obnovljenoj Srbiji došlo je do otvaranja prvih banaka.

Na zasedanju Narodne skupštine Srbije 29. septembra 1867. godine, za vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića, odobren je poslanički predog da se "skuje srpska moneta".

Prvi put posle 400 godina. Pet meseci kasnije 15. marta 1868. doneto je rešenje o kovanju novca u oslobođenoj Srbiji. Potom je 1873. godine usvojen Zakon o kovanju srebrne monete. Iako je postojao predlog da se novi srpski srebrenjaci zovu srbljak od toga se odustalo i zadržan je dinar, koji je bio podeljen na sto para. Ovaj zakon je jedan od istorijskih jer je od obnove nezavisnosti prvi put u oslobođenoj Srbiji pravno regulisan novčani sistem.

NAKON obnove nezavisnosti i vraćanja valute i njenog zakonskog uobličavanja stvorio se preduslov da i kod nas kao i u zemljama zapadne Evrope počne da se razvija bankarski sistem.

Ulogu banaka na početku je imala država, koja je pre novčanih zavoda i banaka, kroz Upravu fondova plasirala trogodišnje kredite, odnosno pozajmice sa kamatnom stopom od šest odsto. Zbog nedostatka novca država je centralizovala Upravu fondova i na taj način nezvanično formirala prvu hipotekarnu banku 1862. godine. Iz današnjeg ugla Uprava fondova mogla bi da bude preteča Narodne banke Srbije.

Ubrzo je osnovana prva banka u našoj državi. Dana 3. juna 1869. godine osnovana je Prva srpska banka, sa osnivačkim kapitalom od milion dukata ili 12 miliona dinara. U nerazvijenom i neregulisanom tržištu ova ustanova je bankrotirala nakon dve godine.

Pre propasti Prve srpske banke 1871. godine privatnim kapitalom osnovana su još tri novčana zavoda: Beogradski kreditni zavod, Smederevska kreditna banka i Valjevska štedionica. Godinu kasnije osniva se Šabačka štedionica, a 1882. Beogradska zadruga i Srpska kreditna banka, kao prva banka sa stranim kapitalom. Nedugo zatim otvorena je i Obrenovačka štedionica.

POJAVLJIVANJEM novčanih zavoda i banaka, ali i upliva stranog kapitala država je morala hitno da reguliše ovu oblast i 6. januara 1883. godine osnovana je Narodna banka Srbije. Zanimljivost na početku rada Narodne banke je da je pomenutim zakonom bilo predviđeno da tadašnji ministar narodne privrede potvrdi upis njenih akcija, ali je to propustio, pa je kad su razrešene ove birokratske greške zvanično počela sa radom 16. marta 1884. godine.

Regulator je mogao da radi svoj posao, a bankari su bili prepušteni tržištu. Usledili su balkanski ratovi, potom Veliki ili Prvi svetski rat i velika razaranja države i privrede. Kraljevina Srbija je pod svoje skute primila nove teritorije i osnovana je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

TRI godine od kraja sukoba, pritisnuti velikim zahtevima i problemima sa naplatom zajmova bankari su odlučili da zaštite svoje interese. Tako su 4. decembra 1921. godine odlučili da osnuju Udruženje banaka, koje već sto godina štiti njihova prava i zastupa njihove interese. Zadatak Udruženja je, kako stoji u osnivačkom aktu, da čini predstavke nadležnim vlastima po pitanjima od opšte važnosti i zajedničkog interesa novčanih zavoda, da pred vlastima kao i u raznim komisijama i izaslanstvima predstavlja Udruženje banaka kao celinu i da govori u njihovo ime, da preko svog lista raspravlja sva važnija pitanja iz oblasti ekonomske i finansijske i da stvara prema potrebi zajedničke ustanove, radi što bolje zaštite svojih interesa. Osnivanjem ove profesionalne zajednice može se reći da je Srbija dobila profesionalno bankarstvo.

SUTRA: Brana prevarantima i špekulantima

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)