PETROHEMIJA RUSIMA ZA 150 MILIONA EVRA? Proizvod iz budućeg pogona bi vredeo mnogo više

J. Subin - S. Bulatović

20. 11. 2020. u 10:00

ПЕТРОХЕМИЈА РУСИМА ЗА 150 МИЛИОНА ЕВРА? Производ из будућег погона би вредео много више

Foto Tanjug

NAFTNA industrija Srbije najverovatnije će da investira u izgradnju nove fabrike za proizvodnju polipropilena i preko ovog ulaganja, kroz dokapitalizaciju, postaće većinski vlasnik HIP "Petrohemije", saznaju "Novosti".

Vrednost ove fabrike iznosi između 100 i 150 miiona evra.

Kako nam je ispričao stručnjak, koji je upoznat sa problematikom ovog hemijskog giganta, NIS, koji je akcionar u "Petrohemiji", na ovaj način bi je dokapitalizovao, čime bi imao većinski udeo u upravljačkoj strukturi. To bi bila razmena između dve firme, po komercijalnom principu.

- Izgradnja fabrike polipropilena od velikog je interesa za samu "Petrohemiju", jer će tržišno bolje da se revalorizuje propilen, koji se dobija krekovanjem u etilenu - objašnjava naš sagovornik.

- On se dosad, uz dosta muka, kao sirovina prodavao na inostranom tržištu, a izgradnjom fabrike, propilen bi se prerađivao u polipropilen, čija je cena tržišno mnogo veća, kao i potražnja za njim. Time bi "Petrohemija" ostvarila još bolji poslovni rezultat i imala veću zastupljenost na inostranom tržištu polimera.

LANE, OPET, U "MINUSU"

SRBIJA se obavezala Međunarodnom monetarnom fondu da će naći kupca pančevačkoj fabrici. Prošle godine, međutim, premijerka je istakla da "Petrohemija", baš kao i MSK više nisu teret državi, jer nisu gubitaši.

Sprovođenjem unapred pripremljenog plana reorganizacije, dugovi "Petrohemije" su konvertovani. Srbija i javna preduzeća vlasnik su 76 odsto, NIS 21, a "Lukoil" tri odsto fabrike. Od gubitaša "Petrohemija" je postala dobitnik. Na kraju 2018. su ostvarili profit od 37,9 miliona dinara. Kraj prošle su, međutim, posle pet godina, opet dočekali u "minusu" - 2,2 milijarde dinara.

Računica privatizacije HIP "Petrohemije" postoji i u NIS. Prema rečima našeg stručnjaka, Rafinerija nafte "Pančevo", kroz rad postrojenja za duboku preradu, takođe će imati veće količine propilena za preradu, u budućoj fabrici polipropilena. Inače, "Petrohemija" koristi primarni benzin iz Rafinerije, koji je samo jedan od iscrpaka krekinga nafte i to im NIS prodaje po osnovu ugovora.

- "Petrohemija" nikada u svom sastavu do sada nije imala ovu fabriku - objašnjava naš sagovornik. - Ona postoji samo u Odžacima, "Hipol", ali je malog kapaciteta. Od kada su Rusi došli u NIS, nije baš oduvek bilo jasno da li ih "Petrohemija" zanima ili ne, ali je činjenica da je to ekonomski isplativa investicija. Ukoliko se dogodi da kupe i da sagrade tu fabriku, to će biti odlična investicija za sve.

MEĐU NAJVEĆIM IZVOZNICIMA

"PETROHEMIJA" više od polovine svoje proizvodnje izvozi. Prošle godine je od 29,2 milijarde dinara prihoda, od kupaca iz inostranstva stiglo 17,7 milijardi dinara. U 2018. godini od 332,8 miliona evra prihoda, od izvoza je ostvareno 63 odsto. Poslednjih godina su uvek među prvih 15, a nekad, kao 2018. i među prvih 10 izvoznika. Njihov plasman u inostranstvo čini jedan do tri odsto ukupnog izvoza Srbije.

Ipak, dok ne padne konačna odluka, radne grupe će narednih dana tražiti prihvatljiv model, a Srbija se ponovo nada da je našla rešenje za "Petrohemiju". I ovog puta se očekuje da bi jedinog proizvođača petrohemijskih proizvoda u zemlji, polimera i sintetičkog kaučuka, mogli da preuzmu Rusi.

Ekonomisti veruju da je strateški partner nada da ova fabrika posluje pozitivno.

- Preuzimanje bi bilo jedino rešenje - smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

- Za nju se već dugo traži partner. Čini mi se da država to pokušava poslednjih 20 godina. Ali nije bilo zainteresovanih. Sama država za nju nema rešenje kako da ona posluje profitabilno. Poslednjih godina ona posluje sa dobitkom ili manjim gubitkom, ali nije tu reč o novim tehnologijama. To je posledica niske cene gasa i goriva, koji su njena osnovna sirovina. I ranije se razgovaralo sa Rusima, ali kao i da oni ne vide način kako to da urade. Deluje logično da to bude preko NIS, jer oni od njih nabavljaju većinu sirovine. Posetio sam tu fabriku pre pet do šest godina. I tada su verovali da su Rusi rešenje, ali mislim da ni oni ne znaju kako da je učine profitabilnom. Voleo bih da se ova fabrika privatizuje, ali se bojim da se priča ne završi kao prethodnih puta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)