NOVI MORATORIJUM: Drugačiji obračun dozvoljenog minusa - neće biti tri kamate u oktobru

B. CARANOVIĆ

subota, 01. 08. 2020. u 11:00

НОВИ МОРАТОРИЈУМ: Другачији обрачун дозвољеног минуса - неће бити три камате у октобру

Foto: N. Fifić

BANKARI ne kriju da je dozvoljeno prekoračenje najskuplji proizvod koji nude.

Uprkos kamati, koja je u proseku čak 28,71 odsto, minus je najčešći kredit na koji se građani odlučuju. Svi koji ga imaju, a naročito ako su u njemu "do kraja", trebalo bi da razmisle da li će prihvatiti moratorijum tokom avgusta i septembra i na ove kamate. Za razliku od kredita, gde se zaduženja tokom moratorijuma raspoređuju na preostale rate, kamate za minus se dupliraju onoliko meseci koliko je trajao moratorijum.

U prvom moratorijumu su prvog meseca po njegovom okončanju klijenti morali da plate duplu kamatu, ali u novom paketu NBS je naredila bankama da kamate iz avgusta i septembra rasporede na onoliko rata koliko je korisnicima ostalo do kraja otplate kredita.

Novi moratorijum će se u oktobru poklopiti sa starim

Prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja je 46.644 dinara, a mnogi su veći deo meseca "do kraja" u minusu i preko ove sume, neretko je mesečni penal zbog minusa veći od 2.000 dinara. Moglo bi da se dogodi onima koji ponovo uzmu moratorijum da ih pauza u oktobru košta oko 50 evra.

Prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, iz juna, u Srbiji ima oko 7,3 miliona tekućih računa, koje je otvorilo nešto više od pet miliona građana, što znači da neki imaju po dva i više računa. I broj dozvoljenih minusa je približan! Podaci UBS pokazuju da je 231.780 tekućih računa skliznulo "u crveno", odnosno u nedozvoljeni minus.

BROJKE

* 46.644 dinara je prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja

* 7,3 miliona tekućih računa je otvorilo pet miliona građana

* 231.780 računa klijenata je u nedozvoljenom minusu

Poslednjih godina znatno su snižene kamate na kredite, ali građani tvrde da je dozvoljeni minus u većini banaka i dalje papren - u proseku 28,71 odsto, a kaznena kamata na nedozvoljeno prekoračenje je čak 36,30 procenata u proseku.

Prema podacima Narodne banke Srbije, od januara 2014. godine do maja ove godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništvu smanjena je sa 33,6 odsto na 28,7 odsto. Posmatrano po bankama, od 25 banaka koje su odobravale ovaj vid pozajmice, 18 banaka je smanjilo kamatne stope, pri čemu je devet banaka smanjilo kamatne stope za više od 5,5 procentnih poena. Tri banke su čak smanjile kamatne stope na dozvoljene pozajmice za preko 10 procentnih poena.

NAJSKUPLjA POZAJMICA

POZAJMICE po tekućem računu predstavljaju najskuplju vrstu kredita, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni i trebalo bi ih koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu - kažu u NBS. - To ne znači da građani ne treba da ih koriste, već da odluku o korišćenju donose na osnovu svih informacija. Sasvim sigurno je da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite.

- U narednom periodu može se očekivati dalje smanjenje kamatnih stopa na sve dinarske plasmane banaka, uključujući i kamatne stope na dozvoljena prekoračenja, imajući u vidu da je NBS, počev od marta, snizila referentnu stopu tri puta, na 1,25 odsto - navode u NBS. - Svakog meseca na internet-stranici objavljujemo kamatne stope po pojedinačnim bankama na prekoračenja po tekućim računima da bismo građanima omogućili da uporede banke i naprave adekvatan izbor.

GOTOVINSKI KREDIT BOLjI OD MINUSA

KAMATA na dozvoljeni minus zaračunava se samo na iznos koji klijent koristi, a ne na onaj koji je odobren, i zaračunava se na broj dana u kojima je neko u dozvoljenom minusu - objašnjavaju bankari. - Međutim, veliki broj građana vrlo često iskoristi dozvoljeni minus u punom iznosu, a zatim duži period ne izmiruje svoju obavezu, zbog čega plaća kamatu na ukupan iznos minusa. Zbog toga je savet da je bolje podići gotovinske i refinansirajuće zajmove sa nižim kamatama i izmiriti dug.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

kritik analitik

01.08.2020. 12:20

Lopovska posla pod okriljem NBS - ne može me niko ubediti da pri referentnoj kamatnoj stopi od 2,5%, koju je propisala NBS, kamate na kredite budu 9% (EKS čak 15%), a kamate na dozvoljeni minus 27%. Pri tome se narodna banka - češlja. Ponavljam - lopovska posla. A vlast bivša i nova to dozvoljava.

Homo Shunadicus

01.08.2020. 16:05

@kritik analitik - Zašto uvek krivite Državu? Narod je finansijski neobrazovan i površno sagledava kreditne proizvode, sigurno 90% ljudi uleće grlom u jagode, pa posle kuka kad dug stigne za naplatu. Hitno treba uvesti u škole predmet "Planiranje resursa" gde bi deca učila kako dobro da planiraju, pre svega, novac i vreme i da nauče da misle na duže staze, a ne da rešavaju probleme nepromišljenim zaduživanjem. Ni ljudi sa fakultetom, pa i mnogi iz finansijskog sektora, ne razmišljaju na duže staze. Lično znam i neke osobe iz bankarskog sektora koje su alavo poletele da uzmu kredite u CHF. Naravno, tadašnja vlast raznim merama nije trebalo da dozvoli bankama davanje takvih kredita, ali da je narod finans. obrazovan, ne bi mu ni palo na pamet da uzme takve đavolje kredite. Prevencija je najbolji lek, ko se sam čuva i Bog ga čuva.