Beogradske priče: Doba kad je Sava bila bez mosta

Fotografije s početka 20. veka ponekad nas odvedu u nestvarne ambijente Beograda, u vizije koje nam sada izgledaju nestvarno. Zaista, kako li je bilo živeti u gradu koji nema ni jedan most preko Save?

Mada, odgovor bi mogao da bude jednostavniji nego što izgleda na prvi pogled: Beograđane nije mnogo interesovalo ono šta se nalazi na levoj savskoj obali. Do Prvog svetskog rata tamo je iovako bilo inostranstvo, odnosno Austrougarska. Negde, u daljini video se Zemun, kao najbliži inostrani grad.

Komunikacija između dve varoši odvijala se isključivo brodom. I tako je bilo do 1884. godine, kada je prvi čvrst most spojio dve obale Save. Bio je to stari Železnički most koji i danas postoji.

Taj most napravljen je kao vlasništvo dve države, Srbije i Austrougarske.

Potom će Beograd još dugo čekati da dođe još jedan most, koji bi najzad iskoračio na drugu rečnu obalu.

Prvo je morao ovuda da protutnji Prvi svetski rat, pa da uništi i ono što je pre njega bilo ovde. Tada je i jedini most prvo bio rušen, pa nanovo podizan.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Kako je "rasveta" gušila glumce Narodnog pozorišta

Zatim je moralo da protekne mnogo vode Savom i Dunavom, pre nego što je 1934. godine okončana izgradnja prvog drumskog mosta. Bio je to Most viteškog kralja Aleksandra, preteča današnjeg Brankovog mosta.

U međuvremenu, uz desnu obalu Save grad je disao punim plućima, a vekovima se najvažnija trgovina obavljala tako što su brodovi dovozili robu na prostor gde se, otprilike, nalazi sadašnje turističko pristanište. Ipak je tridesetih godina prošlog veka ovaj deo nasut, a rečna obala "odgurana" na mesto gde reka i sada protiče.

Sa druge strane, na levoj obali reke, bilo je veliko carstvo komaraca. Tamo su najveći prostor zauzimale ogromne bare, kao i njive koje su povremeno obrađivali bežanijski seljaci. Istina, uz obalu je dugo išao jedan prašnjavi put, koji su Austrougari dugo zvali Drum Marije Terezije.

I tako je bilo dok se krvava zbivanja iz Velikog rata konačno nisu povukla odavde. Prvo će novobeogradsku stranu da ukrasi Stari aerodrom, negde tamo, ispod padina Bežanijske kose, a potom će, tokom tridesetih početi izgradnja Starog Sajma, koja je možda bila nagoveštaj nekih modernijih vremena, koja su pružila šansu obrisima današnjice.

PAROBRODI

Osnovni pogon brodova na Savi i Dunavu dugo je bila para iz kotlova koji su pokretali parobrode. Mnogo uglja, umazani ložači, "debeo dim" koji se izvijao iznad dimnjaka... Tako je bilo sve do dolaska dizel motora.