Београдске приче: Како је расвета гушила глумце Народног позоришта

Здање Народног позоришта на Тргу Републике једна је од најлепше осветљених зграда у Београду. Али, није било одувек тако. Напротив, у време када је направљена збијане су и шале на рачун градске јавне расвете, па се говорило како је "позоришна зграда подигнута много већа него што је било потребе, да би се могла наћи у мраку".

Ондашње новине извештавају и о првој представи у новоподигнутој згради 1869. године, па почињу речима "само да није било онако несрећног и мрачног прилаза...".

- Општину нашу бисмо бар то једно молили, да око позоришта и по главним улицама умножи број фењера, јер су засад одвећ ретки...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Како Коларац "хлади" прокувани мотор

Како пише лист "Време", "стална зграда београдског Народног позоришта не чини важан датум само у историји српског позоришта, већ и у историји београдског осветљења. То је једина зграда у Београду која је имала боље и јаче осветљење од лампи и фењера са олајем (уљем) или петролеумом".

- Гас за осветљење позоришта производио се у једној напуштеној џамији, у "Кара џамији", која се налазила у близини позоришне зграде. Интересантно је како се нове ствари тешко примају и на њих се сваљује кривица за све несреће и незгоде у животу.

Прво су се против гаса из Караџамије подигли глумци и глумице. "За сваки свраб у очима кривили би позоришно осветљење, па су га, најзад, проклели кад је "његовом кривицом" ослепео велики глумац Алекса Бачвански...".

После је против гаса устала позоришна публика бојећи се "да не експлодира баш за време неке представе, па да се направи лом и белај...".

- Најзад су против гасне фабрике устали и сви суседи. То је било 1881. године. Они су за 12 година (док је Караџамија радила), покуповали имања око ње и подигли куће, па су после надали дреку, како им прети експлозија из "фабрике"...

Умешни новинари, који су пратили развој догађаја, примећују оно што је било неизбежно: "Ту је, дакле, у позоришту и пред њим, било и лепог осветљења и непрестане узбуне. Остали део Београда био је миран, али и у мраку...".

Тако је отишао у историју још један вид "разбијања" београдског мрака, који је, говорили су ондашњи житељи престонице - умео да буде густ као тесто.

Фењери су још неко време наставили да пробијају београдску помрчину, док 1993. године није стигла и "прва електрика" у наш град...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Најзначајнији Американац на Калемегдану

ПРОТИВ "ГАСНЕ ФАБРИКЕ"

Против фабрике гаса, која је видно узнемиравала Београђане, најзад се појавио још један аргумент. Оглас из "Српских новина" 1880. године објавио је интересантну вест.

- Данас и сутра увече гореће пред општинским судом један фењер са новим гасом да би се опробала каквоћа овог гаса (петролеума). Овдашњи грађани, барем сви они који се у то разуму, добро би учинили кад би отишли да виде то осветљење и да даду своје мишљење о томе општинском суду, како би Општина могла продужити свој рад о учињеној јој понуди, да се варош тим гасом осветљује.