Beogradske priče: Priče iz bolje prošlosti

- Stalno su mi govorili - piši! - kaže Subota za "Beogradske priče". - Toliko toga si doživeo na putovanjima, koncertnim turnejama, upoznao mnoge interesantne ljude... Možda su u pravu?

I zaista, u sećanjima ovog čoveka blistaju neke uspomene koje je poželeo da podeli sa našim čitaocima. Prvo se vratio u sam centar Beograda, u Ulicu Cara Lazara u kojoj je odrastao i za koju kaže da je jedna od malobrojnih koja nikada nije promenila ime.

- Sada vidim da je to privilegija nas koji smo odrasli u ovom kraju, išli u osnovnu školu "Braća Ribar", koje se danas zove "Kralj Petar Prvi", igrali na Kalemegdanu i za praznike išli u Sabornu crkvu - počinje pripovedanje Minja Subota.- Na našu osnovnu školu, prelepo zdanje koje je projektovala Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji, uvek smo bili ponosni. Danas se tu nalazi spomen-ploča na kojoj piše da je u školskom dvorištu odigrana i prva košarkaška utakmica u Srbiji. Nedavno se saznalo da je i vajar Ivan Meštrović u fiskulturnoj sali ove škole izvajao skulpturu "Pobednika", danas simbol našeg Beograda.

Kroz laganu priču naš sagovornik priznaje da su on i njegovi vršnjaci imali srećno detinjstvo, a da je Kalemengdan i leti i zimi bio njihovo igrailšte, kao i da su poznavali svaki njegov kutak. Zimi, kada padne sneg, sankali su se na padini kod Crkve Ružice, ili sa druge strane, kod Zoološkog vrta.

PROČITAJTE JOŠ - BEOGRADSKE PRIČE Doba kada je Holivud bio „podstanar“ u Beogradu

- Uveče, kod Crkve Ružice upale se fenjeri, sneg veje, a mi se sankamo. Prevrtali smo se obično na krivini ispod Crkve Svete Petke, valjali se u snegu i smejali.

Leti su beogradski mališani odlazili u Đačko kupatilo, koje se nalazilo na mestu na kojem je posle sagrađen sportski centar "25. maj", a danas "Milan Gale Muškatirović".

- Iz našeg kraja krenemo preko Kalemegdana, spustimo se pored Crkve Svete Petke, u koju uđemo, napijemo se hladne vode sa svetog izvora. Tu nas je dočekivala i "kontrolisala" jedna starija žena, da li smo se prekrstili, jer je bilo vreme socijalizma, i onda bi nastavili do Đačkog kupatila. Često smo išli na kupanje i ispod Starog mosta, sa druge strane Save.

Subota se seća i divnih dana koje je provodio kao klinac na teniskim terenima Partizana na Kalemegdanu. Kao klinci, da bi igrali, morali su na terene da dolaze oko šest sati ujutru, jer su već u sedam stizali stariji članovi, između ostalih i mnoge značajne političke ličnosti.

- A onda je došlo vreme igranki i "štrafte". Oni koji su imali "vespe" parkirali su ih na početku, kod "Ruskog cara". Svako veče šetali smo Knez Mihailovom, rađale su se prve velike ljubavi i sladili se najboljim tulumbama, kadaifom i baklavama kod "Međeda", naravno uz obaveznu bozu, dok se nije pojavila "kokta", danas reklamirana kao "piće naše mladosti". Rastao je Beograd, a rasli smo sa njim i mi. Imam utisak da smo se iz sve snage trudili da taj njegov rast sustignemo i da nas se ne "otme", jer u Beogradu nije samo draž živeti već i uživati u životu ovog našeg grada.

PROČITAJTE JOŠ - Minja Subota: Deca me čine večno mladim

Sećanja našeg sagovornika sigurno ne bi mogla da proteknu bez nekog od lepih zapisa koje je Beogradu posvetio Momo Kapor. Minja Subota citira ovog pisca, koji na jednom mestu kaže: "Beograd je i u kućama onih što su bili prinuđeni da ga napuste, ponevši sa sobom poneki njegov delić, ispresovani kalemegdanski cvet u herbarijumu, neku knjigu, recept za musaku od plavih patlidžana, nadimke iščezlih lepotica i lepotana, fotografiju maturanata Treće beogradske gimnazije (školska 1956-57), mazni beogradski akcenat, koji nije uspeo da pokvari čak ni engleski jezik..."

- Sedamdesetih godina prošlog veka na jednoj letnjoj turneji po tadašnjem SSSR, imali smo nastup u parku u Odesi, koji je obeležavao sto godina postojanja - seća se Subota.- Sto godina jednog parka! A onda sam pomislio, mi smo se kao klinci igrali "kauboja i indijanaca" na Kalemegdanu, na hiljadugodišnjim ostacima rimskih zidova. Rimskih legija u Beogradu se ne sećam, ali toga se sećam.

OD TUĐMANA DO DEDIJERA

KADA priča o teniskim terenima na Kalemegdanu, Subota se seća i visokih zvaničnika ondašnje države koji su ih posećivali. Među njima bili su neizbežni Franjo Tuđman, koji je u to vreme živeo u Beogradu, kao i Vladimir Dedijer, ali i mnogi drugi.

IZLAZAK

- ČESTO me pitaju gde izlaziš? - komentariše Subota.- Pored moje kuće je i legendarna kafana "Proleće", jedna od malobrojnih koja je sačuvala dobru kuhinju i ambijent. A tu je i "Vuk" i, malo niže, preko puta Saborne crkve, kafana "Znak pitanja". I šta mi treba više?

Evo i jednog saveta koji naš vedri sagovornik upućuje današnjim Beograđanima.

- Upitajte nekad vaše odrasle kćeri i sinove gde oni izlaze. Privirite i na ta mesta. Možda vam se svide?

"MUZIČKE PRIČE IZ NAŠE BOLjE PROŠLOSTI"

PRIČA koju smo citirali ovog puta deo je knjige čiji naslov ste upravo pročitali. Minja Subota je krajnje šarmantno uz svaku priču posavetovao čitaoca koju muziku bi valjalo da sluša dok čita pripovesti, što samo pojačava dubok, sentimentalan odnos prema prošlosti našeg grada.