Terazijsku česmu uništila posleratna vlast

Z. Nikolić

petak, 21. 02. 2014. u 11:30

Теразијску чесму уништила послератна власт
Plato kod hotela Moskva je nekada krasila drugačija atrakcija kod ove današnje. Ukras grada od zelenog granita, na čijem dnu je bilo murano staklo, smetao je modernim vizijama Nikole Dobrovića, koji ga je uništio

BEOGRAD ima bezbroj razloga da žali za nekadašnjim zdanjima, česmama, skulpturama, pa i fontanama koje su ga krasile tokom burne prošlosti. Mnoge od njih odneli su vetrovi ratova, jer naš grad slovi za najviše puta rušen u Evropi, ali postoje neke građevine za kojima bi trebalo posebno žaliti, jer nam niko nije kriv za to što ih više nemamo.

Krivi smo sami.

Da li se radilo o promenama ideologija ili mentalnim vratolomijama druge vrste, tek - danas imamo pregršt razloga za kajanje.


BRILIJANT U CENTRU

SAMO jedna od takvih građevina bila je prelepa fontana koja je krasila današnji najpoznatiji gradski trg - Terazije. Mada mlađim Beograđanima to deluje neobično, nasred Terazija je nekada postojala raskošna fontana, koja je značajno doprinosila lepoti centralnog dela grada.

Sve deluje još neverovatnije kada nam istoričar umetnosti Gordana Gordić opisuje izgled fontane koja je napravljena 1927. godine.

- Kružni bazen koji je dominirao Terazijama bio je sačinjen od zelenog granita - objašnjava Gordićeva. - Fontana je bila veoma ozbiljno zamišljena i izvedena, jer joj je pod bio od murano stakla, pa samo možemo da pretpostavimo kako je to moglo da izazove lep vizuelni efekat kod prolaznika.

Prva ideja o uređenju Terazija potiče još iz 1911. godine, od Francuza Eduarda Ležea, kojeg angažuju beogradske vlasti. Nedugo zatim raspisan je konkurs i na njemu nagradu dobija naš arhitekta Veselin Lukić, a detalje i razradu izgleda ovog trga uradila je prva dama arhitekta u Srbiji Jelisaveta Načić.

- Terazijama onog doba dominiraju cvetne leje, a za raskošnu rasvetu bili su zaduženi stilski veoma efektno urađeni kandelabri - dodaje Gordićeva. - Ovaj trg je poneo ime Terazije po starom turskom sistemu za razvođenje vode. U periodu od 1913. do 1940. godine nosi naziv Prestolonaslednikov trg, da bi od tada ponovo poneo staro ime, koje važi i danas.

Istraživač Tijana Borić napominje i to da je Beograd grad koji počiva na obilju izvora vode.

- Mnogi evropski gradovi oskudevaju u „živoj vodi“, a svoj upečatljiv vizuelni identitet umnogome zasnivaju na impresivnim fontanama, monumentalnim česmama i vodoskocima - beleži Borićeva. - U sredinama sa razvijenom urbanističkom kulturom voda je sastavni deo oblikovanja gradskog pejzaža, čak u toj meri da je usvojen termin „dekorativna voda“. Beograd, nažalost, nije umeo da iskoristi ovaj dragoceni resurs, pa je objekata te vrste nesrazmerno malo u odnosu na beskrajne mogućnosti koje samo tlo grada nudi.

Prvobitna sudbina fontane bila je neraskidivo vezana za Meštrovićevog Pobednika, koji je trebalo da dominira Prestolonaslednikovim trgom upravo na stubu koji bi se izdizao iz fontane, ali usled neodobravanje ove ideje od strane čaršije i uznemirenih beogradskih dama zbog nagosti koju je prikazivala skulptura, Pobedniku je pronađeno mesto na Kalemegdanu, gde i danas stoji, a fontana je urađena samostalno, uz dekoracije koje su činile glave lavova napravljene u bronzi, kao i kornjače sačinjene u mesingu.


VODOSKOK PRE FONTANE

- Prvobitno je, odmah po okončanju Drugog balkanskog rata 1913. godine ovde bio postavljen vodoskok - beleži Borićeva. - Činio ga je kružni bazen sa istim takvim postamentom u sredini, u koji je bio ugrađen sistem prskalica. Sudeći po sačuvanim dokumentima, ovaj vodoskok je samo povremeno bio aktivan, a često je korišćen za privremene objekte poput govornica, tribina ili paviljona. Posle rata postament je služio kao mesto gde su se odigravala mnogobrojna kulturna i javna događanja, odlikovanja visokih činovnika, i, na kraju, za sahranu kralja Petra. Tu je bio postavljen komemorativni, drveni paviljon sa crnim barjacima.

U leto 1922. godine, povodom ukrašavanja Terazija zbog venčanja kralja Aleksandra i kraljice Marije, arhitekta Dragiša Brašovan dobija hitan zadatak da dekoriše Terazije, pa on ovde projektuje specijalnu stepenastu kružnu platformu sa dekorativnom kamenom ogradom, ukrasnim vazama i radijalno postavljenim figurama osam ležećih lavova. Konačno, 1927. godine podignuta je i fontana o kojoj govori ova priča.

- Fontana je svečano puštena u rad 2. aprila, a kompletno je završena u novembru 1927. godine - beleži dalje Borićeva. - Imala je dva plitka koncentrična bazena. Manji bazen bio je uzdignut nešto više, a duž njegove ivice bilo je postavljeno osam lavljih glava, iz čijih su čeljusti isticali slapovi vode... Čitava fontana bila je opremljena znalački postavljenim sistemom prskalica sa različito intenziviranim mlazevima, koji su stvarali maštovitu igru vode.


DOĐI I – SRUŠI

FONTANA je srušena u posleratnoj ambiciji da se Terazije otvore za saobraćaj i ostavi znatno veći prostor u centralnom delu. U različitim napisima srešćemo i tvrdnju da je fontana bila uništena i zato što je tuda trebalo da prodefiluje jedna od posleratnih prvomajskih parada, pa je fontana bila velika smetnja na tom putu, ali su mišljenja istoričara ipak drugačija.

- Prvi krivac za sklanjanje fontane bila je ideja Nikole Dobrovića, koji je 1947. i 1948. godine sproveo rekonstrukciju Terazija - kaže Gordana Gordić. - Fontana mu je smetala da proširi saobraćajnice koje je zamislio, pa je zato srušio. Današnja stručna javnost smatra da Dobrović nije uspeo da shvati ambijentalnu i estetsku vrednost samih Terazija, motivisan svojim modernističkim kriterijumima.

Tako smo ostali bez jednog od gradskih obeležja koje je krasilo srce Beograda. Sve se, izgleda, u ovom gradu odvija po nekom ukletom, nepisanom pravilu: svako ko preuzme vlast, prvo ruši ono najbolje što su njegovi prethodnici uradili.


BRIGA

TOKOM teških, predratnih beogradskih zima, postojao je poseban sistem čuvanja fontane, kako joj hladnoća ne bi naudila. Tako je tokom dugih zimskih meseci bila prekrivana šljunkom i senom, koji bi joj pružili dovoljnu zaštitu da s proleća ponovo proradi, na radost ondašnjih Beograđana.


RAT I MIR

ZA VREME bombardovanja u Drugom svetskom ratu fontana je ostala neoštećena. Nisu joj naudile nemačke bombe koje su se sunovratile na grad 6. aprila 1941. godine, ali ni užas savezničkih projektila koji su pali na Beograd tokom uskršnjih praznika 1944. godine.

Tako je nesuđeni simbol Beograda, fontana na Terazijama preživela rat, ali mir nije mogla.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (12)

El Gibor

21.02.2014. 13:17

Beograd treba pod hitno da uradi dve stvari: da se rekonstruise Terazijski ambijent i da se rekonstruise fasada stare Poste kod zeleznicke stanice!!!! Takodje definitivno resiti saobracaj u centru i planirati lokacije za (dace Bog nekad) metro stanice. Potom, gde god moze, arheologija...... Stari Singidon jos uvek drema pod podrumima u centru.

NN

21.02.2014. 20:37

@vlada - NEMOJ da se ljutis Vlado , bilo bi nam svima dragoDa sú odstavili bas terazije kako su vec bile .

Nn

21.02.2014. 17:09

Nista komunisti nisu lepo ostavili za sobom, to se Vidí svugde ne samo kód nas. A sto sú upropastiliI unistili SRAMOTA .

DejanBg

21.02.2014. 18:01

Ne znam zašto tog Dobrovića ubrajaju u nekakve velikane arhitekture kad je unakazio barem dve stvari za koje znam da su njegovo "delo" ? Pomenutu fontanu je uništio a i jeziva, odvratna, brutalistička zgrada BIGZ-a je njegovo "delo". Mogao bi rame uz rame da stane sa posleratnim "urbanistima iz šume" koji su nakon 1945. godine Beograd pretvarali u Sivograd i Sumorgrad.

Vlada Miskovic

21.02.2014. 19:13

@DejanBg - Dejane,mislim da je BIGZ projektovao 1938 Dragisa Brasovan,a ne Dobrovic.

Dragoslav

21.02.2014. 19:37

@DejanBg - Prvo, zgrada Bigza nije ni jeziva, ni odvratna ni brutalistička. Jeste u jadnom stanju ali za to nije kriva ni zgrada ni njen autor. U pitanju je možda i najimpresivnije delo industrijske arhitekture u Srbiji. Ko ne veruje nek potraži na Guglu slike iz vremena kad je bila nova. I što je najvažnije uopšte nije Dobrovićeva, nego je delo Dragiše Brašovana koji je jedan od najvećih srpskih arhitekata i kao takav je pomenut u ovom tekstu. Dobrovićevo delo je srušeni Generalštab u Kneza Miloša.

DejanBg

21.02.2014. 21:06

@DejanBg - Ok, pogrešio sam...ali i zgrada Generalštaba i prateći "kanjon Sutjetske" su ružna zdanja. Čak ni bombe i razvaline nisu narušile tu arhitektonsku "lepotu". Inače, baš u toj ulici jedno pored drugog stoje stari i "novi"generalštab ( onaj srušeni) i na tako malom prostoru može da se uoči sva različitost i ružnoća socrealističkog ( pravi naziv brutalizam) arhitektonskog stila, spram prelepe predratne zgrade starog generalštaba. Sve šta su komunisti zidali - jezivo je i sivo.

Сања

21.02.2014. 18:40

Деца тих истих комуниста на све стране уништавају Београд и оно што је од њега још остало! Како то зауставити?

Svetivoda

21.02.2014. 20:25

Nije Dobrovic projektovao BIGZ ali je zgrada ruglo. Nije sve sto je napisao Platon zlato pa nije ni sve sto je projektovao Brasovan. Zgradu generalstaba temeljno srusiti da ne narazuje jedan od najelitnijih delova grada. Slazem se sa predlogom da se obnovi zgrada poste kod zeleznicke stanice. Cesto mi to pada na pamet i pitam se koga da animiram i molim za obnovu jedne od najlepsih zgrada poste u Evropi. Dodao bih i predlog za obnovu velelepne zgrade narodne biblioteke na kosancicevom vencu,

Aleksandar

08.06.2017. 06:24

@Svetivoda - Zgrada BIGZ-a odnosno bivse Drzavne stamparije je monumentalno delo. Nadjite slike starog Beograda, crno-bele, a na njima se beli zgrada Drzavne stamparije i videcete da je super. Kada bi se potpuno renovirala, videli biste kako bi ceo taj kraj bljesnuo. Sada je oronula, zato vam se ne svidja. Ne svidja se ni meni trenutno, ali kada se sredi, bice druga prica.