Gužve prate zaposlene

GOTOVO 70 odsto beogradskih firmi radi po meri EU, pa radni dan počinje od 9, a vrata retko ko zatvara pre 17 časova. Sat vremena pre i posle radnog vremena na ulicama je krkljanac, s obzirom na to da većina poslovnih Beograđana automobilom ide na posao. Čini se da je u pitanju "zavisnost", jer od dolaska u centar, čak 56 odsto sadašnjih korisnika parking garaža ne bi odustalo bez obzira na cenu parkiranja.

- Tačno je da su gužve najveće u periodu kada sugrađani odlaze i vraćaju se s posla, međutim, ni uvođenje kliznog radnog vremena ne bi rasteretilo saobraćajnice - kaže Dragoljub Đakonović, gradski sekretar za saobraćaj. - Postojao je ovakav predlog, ali, osim što je neizvodljivo nametati radno vreme, to bi imalo za posledicu gužve u kontinuitetu. Svuda u svetu se radi od 9 do 17 časova i to nije problem, ali je potrebno primeniti druge mere za koje se mi u Sekretarijatu i zalažemo.

Prvi čovek zadužen za saobraćaj u gradu objašnjava da je prepodne špic od 7 do 9 časova, ali da najviše vozila ima u periodu od 7.45 do 8.45 časova.

- Tako je i posle podne, gužva od 14 do 18 časova, a najviše automobila na ulicama je od 15.30 do 17 časova - dodaje Đakonović. - To praktično znači da imamo špic unutar špica. Bilo je i predloga reorganizacije dostavnih vozila, koja bi dolazila u centar samo u večernjim satima. Međutim, to je neizvodljivo. Recimo, dostava mleka supermarketima je ujutru, a nekim vrtićima, na primer, treba dostaviti namirnice u podne...

U Sekretarijatu za saobraćaj tvrde da gužve nisu saobraćajni, već urbanistički problem prestonice. Beograd ima izrazito monocentričnu urbanističku strukturu, manje povoljnu za razvoj putničkog, a povoljniju za razvoj šinskog javnog prevoza visokog kapaciteta. Iskustvo kaže, da u gradu, ukoliko na porodicu ide jedan automobil, ne postoje nikakve mogućnosti da se izgradi sistem puteva i parking prostora koji bi omogućio neograničeno korišćenje privatnih automobila.

- Saobraćajna zagušenja se ne mogu izbeći povećanjem kapaciteta postojeće putne mreže, izgradnjom novih saobraćajnica i kapaciteta parkiranja - navode u sekretarijatu. - Glavnu ulogu ima poboljšani gradski prevoz, primena mera kojima se ograničava korišćenje automobila i rešavanje kretanja pešaka. Problem velikog grada je prevoz ljudi, a ne automobila i rešava se izgradnjom nezavisnih šinskih sistema. Metro bi ostvario najznačajnije društvene ciljeve - brz, siguran i udoban prevoz.

OD SOCIJALIZMA DO KAPITALIZMA

Evropsko radno vreme je karakteristika velikih gradova, pre svega Beograda, Novog Sada, Subotice, Niša, a u manjim sredinama i dalje radni dan počinje ranije. Podaci iz 2003. godine pokazuju da je tada čak 75 odsto preduzeća u Srbiji radilo od 7 do 15 ili od 8 do 16 časova. Već tri godine kasnije, taj procenat je spao na - 48, a danas skoro 70 odsto firmi radi od 9 do 17 časova.