"MAGAREĆA KLUPA" KAO DEO POSTAVKE: Stara Protina škola u Brankovini kod Valjeva dobila nove eksponate

B. PUZOVIĆ

30. 11. 2020. u 10:56

МАГАРЕЋА КЛУПА КАО ДЕО ПОСТАВКЕ: Стара Протина школа у Бранковини код Ваљева добила нове експонате

Foto B. Puzović

NOVA muzejska postavka u Brankovini kod Valjeva, koja se ponosi bogatom istorijom i znamenitim ličnostima - u školi prote Mateje Nenadovića, vojvode, diplomate, pisca prvog srpskog ustava i zakona, prvog predsednika vlade i autora poznatih "Memoara" - prikazuje početke pismenosti u Srbiji tokom 19. veka.

Eksponati su skamije, katedre i brojna učila iz tog perioda, pa čak i "magareća klupa" za nestašne đake...

Stara Protina škola, kako joj glasi zvanični naziv, izgrađena je 1836. godine i najstariji je objekat u kulturno-istorijskom kompleksu u Brankovini, postojbini čuvenih Nenadovića i najveće srpske pesnikinje Desanke Maksimović. To je, ujedno, i prva građevina u kompleksu koja je konzervatorski obrađena.

- Slična postavka se ne može videti ni u jednom drugom muzeju, jer se nalazi u autentičnom objektu i sačuvana je kao kompletna celina - kaže autor izložbe, kustos i istoričar Narodnog muzeja u Valjevu Marina Ćirović. - Kuriozitet je rekonsturisana učionica iz 19. veka, sa originalnim školskim nameštajem, dopunjena nastavnim sredstvima iz botanike, zoologije i matematike, te nekoliko savremenih efekata, poput školskog zvona, klepetuše, koje se začuje prilikom ulaska u prostoriju.

ATRAKCIJA Zgrada u zavičaju prote Mateje Nenadovića, Foto B. Puzović

Postavka obuhvata osnivanje Velike škole u Beogradu 1808, a izloženi eksponati su rezultat istraživanja u Arhivu Srbije, te snimci umetničkih slika Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Sime Milutinovića Sarajlije... U nekadašnjoj školskoj zbornici su pribor za pisanje, udžbenici, časopisi, učila iz zemljopisa. Sve je pristiglo iz Pedagoškog muzeja u Beogradu - a posetioci mogu da čuju i odlomke iz "Memoara prote Mateje Nenadovića", koji svedoče o vremenu kada je i on bio đak..

"VREMEPLOV"

U SKAMIJAMA će deca-posetioci probati da pišu perom i mastilom, kako su to činili đaci iz protinog doba. U izradi nove postavke u protinoj školi, koja je pod zaštitom države kao spomenik od velikog značaja, pored Marine Ćirović su još učestvovali i zaposleni u ovdašnjem Narodnom muzeju, a dizajn je osmislio Dušan Arsenić iz Valjeva.

- Stara škola je za posetioce otvorena 1984, povodom 180 godina od Prvog srpskog ustanka - podseća direktor Narodnog muzeja u Valjevu Jelena Nikolić Lekić. - Najveću vrednost tada je predstavljala rekonstuisana učionica s kraja 19. veka, a danas je nova postavka u ovom autentičnom objektu prilagođena vremenu u kom živimo, pa je formirana u skladu sa novim istoriografskim saznanjima, razvojem muzeološke metodologije i savremenim načinom dizajna, odnosno prezentacije građe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)