Srbija

DREKAVCA I POGAČARA OSTAVLJAMO U AMANET: Porodica Antić iz Ćuprije proizvodi seme raznog povrća

Zorica Gligorijević

18. 09. 2022. u 07:13

PORODICA Antić iz Ćuprije, koja poslednjih 15 godina proizvodi seme raznog povrća i bilja i širi semensku bazu, jedinstvena je u Srbiji po tome što zaokružuje kompletnu povrtarsku proizvodnju, odnosno što su jedini uzgajivači semena različitog povrća i bilja, dok su se ostali uzgajivači opredelili za određene vrste.

ДРЕКАВЦА И ПОГАЧАРА ОСТАВЉАМО У АМАНЕТ: Породица Антић из Ћуприје производи семе разног поврћа

FOTO: Privatna arhiva

Proizvode seme raznih sorti paradajza, ljutih i slatkih paprika, blitve, tikvica, krastavaca, patlidžana, graška, boba, luka, krompira, kivana.

Na pitanje koju količinu semena proizvedu godišnje i koliko imaju semenskih vrsta, glava ove veoma vredne porodice, Živojin Antić (46), odgovara da se to ne broji, a potom dodaje:

- Seme je budućnost. Zlato. Onog trenutka kada u fabrikama prestane hibridna proizvodnja semena, prestaće i proizvodnja sorti. Dok čuvamo sorte, bilo naše ili strane, odnosno njihovo seme, imaćemo šta da ostavimo u amanet našim pokolenjima. Znači, ostavljamo im hranu i nezavisnost od velikih prodajnih lanaca, jer sve ostalo moramo da kupujemo.

Nesumnjivo je da Antići uzgajaju najviše različitih sorti paprika i paradajza. Dok je lane među nekoliko novih sorti paradajza proizveo i džinovsko srce, čiji je najveći plod težio 1.924 grama, od novih ovogodišnjih izdvojio je domaće sorte pogačar i drekavac. Pogačar je dobio ukrštanjem džinovskog paradajza jabučara, moravca, volovskog srca i krompirovog lista. Nastala je roze sorta paradajza pljosnatog oblika, koji bolje zameće plod, otporan je na bolesti i insekte i daje veću rodnost.

ŠARENILO BOJA I UKUSA


U ANTIĆEVIM plastenicima šarene se sorte paradajza različitog ukusa. Tome nesumnjivo doprinose i vredne ruke njegove supruge Jasmine, kćerke Teodore i sinova Jovana i Dušana.

- Izdvojio bih povrće-voće, pepino melon, višegodišnju francusku biljku koja može da se uzgaja u saksijama, koja je dobra za zimnicu i soseve. Fišijato-čeri, gaji se kao žbun, a na svakom može da bude od 200 do 250 plodova, koji jesu sitni, ali je sorta veoma otporna na bolesti, može da se sadi u saksijama i veoma je pogodna zbog toga što ništa ne treba da se radi, pa čak ni kočići ne treba da se postavljaju. Tu su i boskvi blu-čeri, plavi čeri paradajz, klasičan žuti čeri paradajz, jabučar, paprika-paradajz... - nabraja Antić.

"Na otvorenom" struk daje do 10 kilograma ploda, a u plastenicima od 12 do 25 kilograma po struku, što ne može nijedna hibridna sorta. Cilj mu je bio i da pojeftini proizvodnju, kako povrtari više ne bi kupovali seme, već mogu da ga ostavljaju za sledeću proizvodnju.

Foto: FOTO: Privatna arhiva

POGLEDAJ GALERIJU

- Na sorti drekavac radim već pet godina, ali je prvi put izlažem. To je polučeri paradajz, može da ima i 15 rodnih grana, koje daju osam kilograma ploda, što je neverovatno za čeri, dok plodovi teže do 60 grama. Otporan je na bolesti, a zbog tamne boje paradajz ima lekovita svojstva - veli Antić.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna