ZVEKET OKLOPA PODNO PETRUSA: U kanjonu Crnice kod Zabrege, nedaleko od Paraćina, juče završen tradicionalni trodnevni viteški festival

SREDNjOVEKOVNO selo, zveket oružja, metalni zvuk sudara oklopa, galop konja i dame koje bodre svoje vitezove na bojnom polju - nestvarna slika u zanimljivom ambijentu podno ruševina utvrđenja Petrus, kod Zabrege, nadomak Paraćina.

Foto Z. Rašić

U klisuri Crnice, tik uz nekadašnji manastir Svetog Jovana Glavoseka, a nedaleko od ruševina svetinje posvećene Ognjenoj Mariji, tokom tri dana vrelog vikenda, sedamdesetak zaljubljenika u istoriju rekonstruisalo je i predstavilo publici jedan važan period srednjeg veka u Srbiji - od Dušanove vladavine i njegove smrti, preko podele Srbije između velmoža, do kasnijeg ponovnog ujedinjavanja...

Bio je to treći zabreški "Viteški festival" od petka do nedelje, najsadržajniji i najbogatiji do sada. Pod Petrus je stiglo osam viteških družina iz cele Srbije - Beograda, Kuršumlije, Kruševca, Kragujevca, Novog Sada, Niša, Sremske Mitrovice... Za autentičnost istorijske priče pobrinuli su se "Beli orlovi", najpoznatije udruženje za očuvanje starih zanata i veština iz Beograda.

Bojan Tasić, jedan od "orlova", kaže da oni rekonstruišu vojni srednjovekovni život i iz mraka zaborava izvlače stare zanate. Uz viteške borbe, dualne i grupne, konjičke sportove, đostranje (borba kopljanika na konjima), bacanje koplja i sekire, u Zabregi su organizovane radionice bezbednog mačevanja za decu, streličarsko dvorište, izložbe oružja i oruđa, bazar...

- Rekonstruišemo i svetovni život srednjeg veka kroz muziku i ples, upotpunjujemo sliku o tome kako su na ovim prostorima živeli naši preci u miru i ratu, na istorijski autentičan način. Svi mačevi i oklopi koje koristimo ručni su rad naših članova. Ja nosim na sebi opremu sa kraja 12. veka, a to je vreme rađanja naše velike loze Nemanjića - napominje Tasić.

Foto: Фото З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Vasilije Batačanin (19) iz Kraljeva pripada viteškoj družini "Sveti arhangel Gavrilo".

Oklop koji je sam napravio težak je 30 kilograma bez šlema. On je jedan od najmlađih oklopara u Srbiji. Već sa osam godina otac ga je učlanio u viteški klub, a sa dvanaest počeo je da kuje oklope. Sada mu je to glavno zanimanje. Kaže nam da nosi oklop koji je rekonstrukcija iz perioda despota Stefana Lazarevića, iz ranog 15. veka. Rađen je po uzoru na italijanske modele, tada je to bila takva "moda".

- U Srbiji je malo oklopara i sve donedavno sam bio najmlađi. Sada se pojavila mlada snaga iz Vojvodine i to me raduje. Moje udruženje takođe neguje i stare zanate, tako da ovde prikazujemo izradu nakita i šivenje - veli mlađani Vasilije.

Dobar deo učesnika festivala dve noći spavao je u šatorima koje su sami podigli, kampovali su kraj Crnice. Po rečima Vladana Vučkovića, direktora paraćinske Turističke organizacije (TOP), svi su bili iznenađeni prirodom i prelepim ambijentom kanjona reke. Maksimalno su uživali i učesnici i posmatrači.

- Ovaj festival mnogo znači za turističku ponudu cele naše opštine, jer će se Paraćin naći na mapi ovakvih manifestacija koje promovišu viteštvo u Srbiji. Iako ne možemo baš da se uporedimo sa Despotovcem, cilj nam je da već sledeće godine dovedemo i goste iz inostranstva - Češke, Poljske, Bugarske, Rumunije, Rusije... Na području Zabrege već se dosta radi na svim poljima, a Ministarstvo kulture već drugu godinu nastavlja da finansira arheološka istraživanja na samom utvrđenju Petrus.

A to je tako jer ovaj deo paraćinske opštine ima zaista sve - istoriju, tradiciju, mogućnost za avanturistički turizam i bogato kulturno nasleđe od Sisevca pa sve do ulaza u selo Popovac.

ČUVAMO ISTORIJU

VITEŠKI festival u Zabregi je pre tri godine pokrenulo udruženje "Petrus" i ta manifestacija raste iz godine u godinu, sve je bolja, podsetio je predsednik opštine Paraćin Vladimir Milićević prilikom zvaničnog otvaranja festivala. Dodaje da je lokalna samouprava lane prvi put učestvovala u njenom finansiranju, a nastaviće to i dalje jer se ponosi srednjovekovnim utvrđenjem Petrus, ostacima okolnih manastira i celom Malom Svetom Gorom Crničkom. Zbog toga i mora da sačuva svoju istoriju.

Preporučujemo

Srbija

0 1

POTPISANI UGOVORI ZA SOLARNE PANELE: U Paraćinu subvencije za petnaest domaćinstava

22. 07. 2022. u 16:35

Srbija

0 1

BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA U PARAĆINSKOJ OPŠTINI: Broj nezgoda prošle godine porastao za 6,6 odsto

21. 07. 2022. u 17:59

Srbija

0 0

ZLATKOVIH 1.400 KILOMETARA: Profesor istorije iz Paraćina sutra kreće u novu humanitarnu misiju

22. 07. 2022. u 10:30

Srbija

0 0

PLAN KAPITALNIH INVESTICIJA U PARAĆINU: Javna rasprava o nacrtu završava se 26. jula

22. 07. 2022. u 11:07

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije