Srbija

ČUVARI VLAŠKE I SRPSKE TRADICIJE: Održano deseto izdanje etno-festivala "Beljajka" kod Despotovca (FOTO)

Z. GLIGORIJEVIĆ

19. 07. 2022. u 06:47

BRDOM iznad manastira Bela crkva, iz 14. veka, poslednjeg dana vikenda se širio miris gulaša, pasulja, kupusa sa ovčetinom, pečene jagnjadi i raznih đakonija - sve sa prepunih štandova na kojima su bile izložene i raznovrsne rukotvorine.

ЧУВАРИ ВЛАШКЕ И СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ: Одржано десето издање етно-фестивала Бељајка код Деспотовца (ФОТО)

Foto: Z. Gligorijević

Posle dve godine pauze zbog pandemije, učesnici i posetioci Desetog etno-festivala "Beljajka" su na otvorenom uživali u hrani pripremljenoj na starinski način, te doprineli očuvanju tradicionalne kulture, odnosno materijalne, duhovne i socijalne baštine srpskog i vlaškog naroda ovog kraja.

- Tokom prethodnog Festivala smo napravili najveći kačamak u Srbiji, prečnika 120 centimetara, a ove godine je bio nešto širi od metra... Ne možemo uvek da budemo rekorderi - šali se Ilija Margaranović iz Beljajke, član udruženja građana "Bela crkva" koje je sa MZ i Opštinom u Despotovcu bilo organizator.

Što se takmičarskog dela tiče, najbrojnija i najmlađa je bila ekipa iz sela Lomnica.

BORANDEU OD CARSKOG MESA

ZAPAŽEN je bio i vlaški specijalitet borandeu, koji se pravi od carskog mesa, odnosno trbušine svinje, a nekad se spremao samo za Božić.

- Meso se sitno isecka i kuva satima, a onda se dodaje projino brašno koje se meša čurkalom, tako što se vrti među dlanovima. To je naše starinsko jelo, a pripremu učimo još kao devojčice, odmalena - kaže Javorka Brandušanović.

- Naš gulaš je jedinstvenog ukusa jer smo ubacili meso jazavca, koje smo sedam dana držali u pacu. Inače, mi iz "Moravskih pustolova", te članovi ekipa "Naturistik" iz Beograda i "Rajačke pivnice" iz Negotina, najpre smo skuvali "zajedničke osnove", a onda začinjavali svako za sebe - objašnjava Dušan Trifunović.

Foto: Фото: З. Глигоријевић

POGLEDAJ GALERIJU

Budući kuvari iz Tehničke škole u Despotovcu su se podičili pogačom, projom i ruskim kapama na resavski način, te parikama punjenim suvim mesom i starinskim kolačima.

RAZNOVRSNA PONUDA

- SUPRUG Petar i ja aroniju uzgajamo na 60 ari, pa uberemo oko tonu i po. Sin Zoran, snaja Dragana, te unuci Marko i Miloš od nje proizvode hladno ceđeni sok, slatko, džemove, rakiju i liker, a sertifikat nam omogućava da snabdevamo i apoteke - kaže Dragica Mišković (na slici levo) iz porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u Medveđi kod Despotovca, dok je Olivera Davidović (na slici u krugu, sa unukom), iz udruženja "Zlatne ruke Stenjevca", na prodaju nudila dekupaž i zimnicu.

Meni je, kaže učenica završne godine Ana Stojanović, nastao u saradnji sa profesorom Dejanom Novakovićem, pa nikome nije bilo teško da deo raspusta "potroši" na manifestaciju sa koje su zaradu od prodaje đakonija podelili na ravne časti.

 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 61

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna prestala da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna "prestala" da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)