SRBIJA MI JE UVEK BILA U SRCU: Uroš Borzaš sanjao dres orlova dok je igrao za Mađarsku

S. KRSTOVIĆ

28. 02. 2021. u 20:35

UROŠ Borzaš je uvek sanjao dres Srbije. I dok je kao mladi rukometaš branio boje kadetske i juniorske selekcije Mađarske bio je odlučan da kada zakorači u seniorske vode postane "orao".

СРБИЈА МИ ЈЕ УВЕК БИЛА У СРЦУ: Урош Борзаш сањао дрес орлова док је играо за Мађарску

FOTO: Privatna arhiva

Zato nijednog trenutka nije imao dilemu da se bori za mesto u našoj najboljoj selekciji.

Trogodišnju pauzu će posle poziva selektora Tonija Đerone na martovske pripreme još lakše podneti i nada se da će brzo doći jul 2022. godine.

- U Mađarskoj je bila jedna lepa priča, samo što sam ja od prvog dodira sa rukometnom loptom postavio sebi cilj da jednog dana, ako zaslužim, igram za seniorsku reprezentaciju Srbije. Tu dilema nije postajala, jer ja sam Srbin, kao i moji roditelji - priča u telefonskom razgovoru, za "Novosti", rukometaš Tuluza.

Uroš je iz malog vojvođanskog mesta Ada, koje je blizu mađarske granice. Iz sportske je porodice, otac je bio rukometaš, a majka košarkašica. Kako je u Adi rukomet popularniji, počeo je da trenira sa osam godina.

- Kada sam imao 13 godina dobio sam poziv od jedne mađarske akademije rukometa, da igram kod njih i da se školujem. Prihvatili smo poziv, otišao sam tamo i ostao u Mađarskoj osam godina.

MORAM DA NAPREDUJEM

- TEŠKO je govoriti o sebe, naročito o vrlinama. Mislim da mogu da pronađem najbolje rešenje na terenu i volim da igram sa pivotmenima. Sigurno je da moram da popravim igru "jedan na jedan" i odbranu - kaže Borzaš.

Posle godinu dana prešao sam u drugu akademiju Nekaš, koja je bila projekat mađarskog saveza i koja je okupljala najtalentovaniju decu, ne samo iz Mađarske. Dali su pasoš mom ocu i meni, uz uslov da mogu da igram za njih samo ako prihvatim poziv mađarske selekcije. To je bilo presudno za moj napredak u karijeri. Ne kajem se što sam tako odlučio, jer su mi omogućili školovanje, a uslovi za rad bili su izvanredni - priča Borzaš.

Uroš priznaje da mi nije bilo lako kada je u mlađim kategorijama igrao protiv Srbije.

- Bila je to katastrofa, loš osećaj kada igraš protiv svoje zemlje. I nikad nisam igrao dobro protiv Srbije. Bilo je teško i nisam više želeo da slušam našu himnu u dresu tuđe reprezentacije. "Bože pravde" je u meni uvek budila jaka osećanja - podvlači Borzaš.

I da Srbija eventualno ne računa na njega talentovani levi bek tvrdi da više ne bi igrao za drugu selekciju.

- O tome nikad nisam razmišljao. Da je Srbija rekla da nema mesta za mene, nastavio bih da radim jako i uporno sve dok ne bih dostigao nivo da zaslužim poziv za reprezentaciju. Iskreno, ne znam da li bih prihvatio poziv Mađara, koji me i nisu zvali od juniorskog SP 2019. Tada sam zajedno sa roditeljima i menadžerom odlučio da igramo samo za Srbiju.

Trogodišnja pauza ga nikad nije zabrinula.

- Ostalo je malo više od godinu dana i nadam se da ću brzo steći pravo da zaigram za Srbiju. Mislim da ekipa ima lep potencijal, da se pravi nešto što dosada nije viđeno na našim prostorima - podvlači Borzoš.

SLIKA SA MOMIROM ILIĆEM

- UZORI su mi Nikola Karabatić i Momir Ilić. Naročito, Ilić, koga sam prvog gledao.

FOTO: Privatna arhiva

 

I dan-danas slika sa Momirom stoji u porodičnoj kući u Adi. On i Nikola su mi dva igrača, koje je stvarno uživanje gledati i uvek motivišu - ističe Borzaš.

Mada je ime gradio u Mađarskoj, uvek je bio vezan za Srbe. Ponosan je na to što su Arpad Šterbik i on iz istog mesta, što je u Tatabanji radio sa Vladanom Matićem, što u Tuluzu deli sudbnu sa Nemanjom Ilićem i Danijelom Anđelkovićem.

- Šterbik je uzor svima, ne samo kao rukometaš, već i kao čovek. Moji roditelji ga znaju baš dobro, a ja sam imao sreću da jedno vreme budem sa njim u Vespremu. Mnogo sam mu zahvalan na pomoći. U Tatabanji mi je Matić pružio šansu i omogućio da me primete iz Tuluza. Nemanja Ilić mi je mnogo pomagao da se snađem u Francuskoj, a Anđelković će u novoj sezoni biti glavni trener. Srećna je okolnost što su uz mene uvek Srbi - ističe Borzoš.

Zadovoljan je i što je u Francuskoj stalno na skeneru selektora Đerone.

- Mnogo mi znači poziv u reprezentaciju. Ne mogu još da konkurišem za najbolji sastav, ali ću dati sve od sebe da iskoristim priliku. Sa selektorom sam pričao telefonom i zahvalan sam mu na ukazanoj šansi. Nadam se da ću na pripremama mnogo da naučim, da će mi Đerona ukazati šta bi trebalo da popravim.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)