SEĆANJE DOPISNIKA "NOVOSTI" IZ MOSKVE: Duda Ivković, čovek bez mrlje u biografiji

Branko Vlahović

16. 09. 2021. u 22:51

VEST o smrti Dušana Dude Ivkovića u četvrtak se brzo raširila među ljubiteljima košarke u Rusiji, gde je on proveo uspešne godine radeći prvo u CSKA, a zatim i u Dinamu.

СЕЋАЊЕ ДОПИСНИКА НОВОСТИ ИЗ МОСКВЕ: Дуда Ивковић, човек без мрље у биографији

FOTO: Arhiva

Stalni dopisnik "Novosti iz Moskve

U CSKA su sa velikom tugom primili ovu vest jer je on, ne samo kao trener, već i kao čovek ostavio veliki trag u razvoju tog velikog kluba. Duda je bio prvi strani trener u CSKA i pod njegovom komandom je taj klub doživeo reorganizaciju i postao u pravom smislu veliki klub. Zahvaljujući Dudi Dinamo je igrao u Evroligi.

Dudu Ivkovića je najbolje okarakterisao kao trenera i čoveka legendarni pukovnik, trener CSKA i sovjetske reprezentacije Aleksandar Gomeljski, koji je i preporučio da se on pozove i dovede u Moskvu.

- Dušan je odličan trener sa velikim iskustvom, ali ništa manje važno je to što on nema nikakvih mrlja u biografiji. U klubovima gde je radio samo pohvalno govore o njemu i nikakvih "repova" nema - kazao je legendarni Gomeljski.

Upravo je ovo bio razlog što je i brat Gomeljskog, Jevgenij, tražio da se Ivković kasnije angažuje u Dinamu.

Predsednik CSKA Andrej Vatutin je iskreno kazao u četvrtak da je Duda za sve u CSKA bio mentor koji je znao sve o košarci i životu:

- Bio je kolega, učitelj, prijatelj. Za njega se s pravom moglo reći da se razume u košarku. NJegov doprinos u razvoju savremenog CSKA je bio neprocenjiv.

O tome da je bio veliki trener najbolje govore Dudini rezultati. Ali pisac ovih redova se godinama družio sa Dudom u Moskvi, a zatim kad god je dolazio u Beograd bio gost u njegovoj kući, pa imam potrebu da kažem kakav je on bio kao čovek. Naši novinari su mnogo pisali o njegovom detinjstvu i mladosti i stasavanju u dvorani Radničkog. Pisalo se i o tome da je po majci bio u rodbinskim vezama sa Nikolom Teslom. Ali se malo zna da je njegov otac rodom sa Banije. NJegovu rodbinu koja nije uspela da pobegne u toku Drugog svetskog rata pobile su ustaše. Pre nego što je oboleo, uspeo je da sa sinom poseti rodni kraj porodice Ivković na Baniji o čemu mi je pričao za vreme jednog od mojih dolazaka u Beograd.

U duhu poštenja i prijateljstva pored Dude su rasli i njegovi sinovi Petar i Pavle.

Poslednji put sam bio kod Dude letos u vreme onih velikih vrućina. Nažalost, već je prilično bio oslabio i morao je koristiti prenosni respirator. Došao sam oko 21 sat kod njega jer je u toku dana bila nesnošljiva vrućina. Kao i uvek bili su srdačni i gostoprimljivi i on i njegova predobra supruga Nena. Više puta sam hteo da krenem, ali me je Duda zaustavljao govoreći gde se žuriš znaš da volim da pričam sa tobom. Ostao sam do kasno i napustio sam Dudin dom tužan jer sam video da mu je stvarno bilo loše.

Čuli smo se nedavno telefonom da čujem kako mu je i da li mu je bolje. Odgovorio mi je: "Prijatelju, čupavo je..." U četvrtak ujutro kad su me nazavali prijatelji i javili da je Duda umro, krenule su mi suze i nisam mogao da govorim jer sam izgubio velikog i iskrenog prijatelja. Kad počnu da umiru prijatelji, čovek postaje u pravom smislu siromašniji i usamljeniji jer se gasi emotivna veza sa bliskima bez kojih naš život postaje još suroviji. Svima nama koji smo drugovali sa Dudom veoma će nedostajati, a jedina uteha nam može biti što su njegovi naslednici takođe dobri i pošteni ljudi.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)