"VRANJSKA SVITA" JE SVE, SAMO NE FOLKLOR: Bojan Ristić ruši brojne neistine o srpskom folkloru koje prate izvorne srpske narodne igre

J. S.

01. 04. 2024. u 17:45

STALNO istraživanje, učenje i otkrivanje za Vranjanca Bojana Ristića, umetničkog rukovodioca Kulturno-umetničkog društva "Predvodnica" predstavlja veliki izazov.

ВРАЊСКА СВИТА  ЈЕ СВЕ,  САМО НЕ ФОЛКЛОР: Бојан Ристић руши бројне неистине о српском фолклору које прате изворне српске народне игре

Detalj sa jedne od prethodnih manifestacija / Foto D. Ristić

Srbiji i inostranstvu drži seminare i predavanja na kojima ruši brojne mitove i neistine koje prate izvorni srpski folklor. Kaže u šali da ne propusta priliku da objasni da je koreografija za čuvenu "Vranjsku svitu" najmanje "vranjska" i da tom konstatacijom obično šokira ljude koji su poznavaoci folklora.

- U suštini, radim dve stvari istovremeno. Učim ljude i predstavljam im pravu vranjsku tradiciju i opovrgavam sve nebuloze koje su napravili neki ljudi iz ko zna kog razloga, kada smo imali samo dva kanala na televiziji i tako je sve uzimano zdravo za gotovo - započinje Ristić.

Foto: J.S.

 

Na radionicama za koje vlada veliko interesovanje Ristić uči ljude vranjskim igrama, objašnjava mentalitet, zašto su i kako igrali konkretne koreografije, u kojim okolnostima su živeli i kako je zapravo nastajao taj prepoznatljivi vranjski stil igranja.

Nema čoveka koji ne pomisli na Vranje kada na nastupu folklora čuje prepoznatljiv melos i vidi devojke obučene u šalvare kako igraju čuvenu "Vranjsku svitu", a onda im se pridruže momci u belim košuljama sa povezima na glavi.

- Osamdesetih godina tu koreografiju je za potrebe baletskog ansambla osmislio baletski igrač Branko Marković iz Beograda, koji je u "Vranjskoj sviti" prikazao tursku kafanu iz 19. veka. Bio je to profesionalni eksperiment, kada se u baletskim igrama ubacivao element folklora. Za potrebe umetničkog prikaza, više nego uspeo eksperiment - kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, problem nastaje kada folklorni neznalci uzimaju ovu koreografiju zdravo za gotovo predstavljajući njome jedan grad, njegovu kulturu i tradicuju.

- Na više načina je dokazivo da to nije tako. Gradska nošnja nikada nije podrazumevala da muškarci nosi poveze, a opanci uopšte nisu deo tradicije ovog kraja, tačnije, nosili su se samo na selu i nigde se ne pominju kao deo vranjske gradske nošnje - objašnjava Ristić.

Foto: Privatna arhiva

 

Na kraju on ističe da ničim ne želi da ospori umetnički kvalitet "Vranjske svite", ali stvari treba nazvati pravim imenom jer ona je sve samo ne folklor i zbog toga nije joj mesto u folklornom repertoaru.

Foto: J.S.

 

Iako, može delovati da se bori sa vetrenjačama, Bojan kaže da veliki broj njegovih kolega podržava ovu svejvrsnu misiju i želju za očuvanjem nacionalnog interesa.

Specifičnosti kraja

- FOLKLORNIH profitera ima svuda. Istina nije nešto što se izmišlja, jer istina je u istoriji svakog naroda. Krajevi Srbije imaju svoje specifičnosti i njima se treba baviti, negovati i čuvati identitet svakog kraja - smatra Ristić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Komentari (0)

ZA BOLESNU DECU TRČI 190 AMATERA: Klub Ko te juri prodaje humanitarne kilometre za lečenje petoro najmlađih pacijenata