OPASNA IGRA NA BALKANU: Bajden razmešta trupe u Grčkoj, evo šta se krije iza svega

Novosti online

02. 03. 2021. u 20:35

OD KAKO je Evropska unija istočno mediteranski gasovod proglasila projektom od opšteg evropskog interesa, istočni mediteran je postao geostrateška neuralgična tačka kontakta poprilično oprečnih i narušenih regionalnih rivala.

ОПАСНА ИГРА НА БАЛКАНУ: Бајден размешта трупе у Грчкој, ево шта се крије иза свега

Foto: EPA/ilustracija

U tom smislu pre svega treba imati u vidu trougao Grčka-Turska-Kipar. Ovaj trougao se dopunjava i dodatno usložnjava sa Izraelom i Egiptom. Procenjeno je da su energetska nalazišta u istočnom Mediteranu efikasna alternativa za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. U kontekstu sadašnjih političkih odnosa i ekonomske opravdanosti jasno je da Evropa traži alternativu ruskom gasu pre svega radi smanjenja zavisnosti od Rusije, ali i diverzifikacije tržišta energenata. Situacije se dodatno usložnjava iz razloga što Turska nije uključena u Istočnomediteranski gasni forum, kaže u analizi za Kurir ekspert za međunarodne odnose Darko Obradović, koji je sekretar Instituta za međunarodnu bezbednost. NJegovu analizu prenosimo u celosti.

Upravo u ovom kontekstu treba posmatrati vest da SAD povećavaju broj trupa na Balkanu, odnosno u Grčkoj, koja je podigla podozrenja u Ruskoj Federaciji i Turskoj. Brojni stratezi i analitičari smatraju da je ratifikacija zajedničkog vojnog sporazuma između SAD i Grčke zapravo povećanje američkih trupa na tkz. jugo-istočnom krilu.

Sa druge strane, geopolitička perspektiva je daleko složenija. Zbog tenzija u istočnom mediteranu između Grčke i Turske (obe su NATO članice), sve učestalijih povreda grčkih teritorijalnih voda, spora oko eksluzivnih ekonomskih zona i eksploatacije energenata.

Atina ima puno razloga za strah i zebnju od revizionističke politike koju vodi turski predsednik Erdogan. Turska regionalna politika postaje sve više nepredvidljiva, dok sa druge strane politika Ruske Federacije je vrlo posvećena ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih ciljeva, i blagonaklono gleda na poteze Turske koji pogoduju ruskim ciljevima. Treba podsetiti na rusko-turske uloge u rata na Kavkazu, Siriji i Libiji. Sa takvim rasporedom snaga i sredstava, postojanjem strateških protivurečnosti među akterima, logično je da će istočni Mediteran postati neuralgična tačka i poluga putem koje će se meriti jedinstven pristup EU, ali i sposobnost da se Turska vrati u tokove izvornih načela članstva u NATO-u, koje je počela da napušta nabavkom ruskog PVO sistema S-400.

Sa druge strane Grčka predstavlja jednog od najpouzdanijih saveznika SAD, nalazi se na geostrateškom položaju od višestrukog značaja za Mediteran, crnomorsku regiju ali i Zapadni Balkan. Duga istorija savezništva se ogleda i prisustvom američkih vojnih baza, jedna od najvećih pomorskih baza je upravo Suda na Kritu. Usled zategnute i nepredvidljive regionalne dinamike 2019. godine Grčko rukovodstvo je ušlo u postupak pregovora radi zaključenja novog vojno-tehničkog sporazuma, za koji su Grci 2 godine lobirali na Kapitolu. Grci su uvereni da je takav sporazum i ekonomski isplativ.

Sa druge strane novootkrivena nalazišta energenata u Istočnom Mediteranu otvorila su i perspektivu snabedevanja gasom kao vid aleternative za Ruski gas. Izborom Bajdena ovakav vojni sporazum treba posmatrati i kao jačanje transatlanske saradnje, ali i kao uspostavljanje balansa snaga na jugoistočnom krilu. Svakodnevne tenzije u teritorijalnim vodama i vodama od eksluzivnog ekonomskog interesa su poremetile i ovako narušene odnose na relaciji Ankara-Atina. Na to treba dodati i ekonomsko-energetski interes izgradnje plinovoda u koji su uključeni EU i Grčka, Izrael, Egipat i Kipar. Interkonekcije se uveliko grade, Bugarska i Grčka su već spojile cevi na relaciji Aleksandropolis-Bugarska. Sa ekonomsko-energetske strane Istočnomediteranski gasovod će biti snabdevan od strane nekoliko snabdevača što samim tim ispunjava pravilo slobodnog tržišta i diverzifikacije snabdevanja, što je i za Srbiju ekonomski povoljno da na svoje tržište uvede i druge snabdevače, ali i da se pozicionira kao tranzitna država što sveobuhvatno doprinosi stabilnosti i ekonomskoj isplativosti.

Stabilnost istočnomediteranskog regiona je direktno povezana sa energetskom bezbednošću i slobodnim tržištem, konkurentnošću što direktno utiče na razvojnu perspektivu Zapadnog Balkana, u čemu Srbija ima svoj pun opravdani ekonomski interes u cilju još većeg razvoja U pogledu Grčko-Turskih odnosa ostaje nam da prognoziramo da će povećanje američkog vojnog prisustva uticati na uspostavljanje balansa u Istočnom Mediteranu sa jedne strane, ali i jačanja stabilnosti i crnomorske regije, kako bi region mogao da se okrene ekonomskim projektima, energetskoj diverzifikaciji i celokupnom razvoju. Sporovi Grčke i Turske će valjda svoje odgovore i rešenja pronaći u dijalogu koji ce biti razvojno i ekonomski orijentisan.

(Kurir)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)