Svet

"DAN POSLE" U TEHERANU: Ubistvo Hamneija otvorilo vrata pakla – svet strahuje od totalnog rata na Istoku

Dragan Radojčin

03. 03. 2026. u 21:00

NAKON potvrde da je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, ubijen u združenim američko-izraelskim vazdušnim udarima, Bliski istok se našao na ivici opšteg ratnog požara kakav nije viđen decenijama.

ДАН ПОСЛЕ У ТЕХЕРАНУ: Убиство Хамнеија отворило врата пакла – свет страхује од тоталног рата на Истоку

Dok je u Teheranu proglašeno 40 dana žalosti, izraelski i američki zvaničnici slave ono što nazivaju „istorijskom prekretnicom”. Međutim, analitičari upozoravaju da bi likvidacija 86-godišnjeg iranskog lidera mogla biti samo početak krvavog haosa kakav svet ne pamti.

Udar u srce teokratije

Vazdušni napadi, izvedeni hirurškom preciznošću, pogodili su Hamneijev kompleks u Teheranu u subotu. Iranski državni mediji potvrdili su „mučeničku smrt” svog vođe u nedelju ujutru, što je izazvalo talas besa među pristalicama režima, ali i otvoreno slavlje u delovima iranske dijaspore i opozicije.

Trenutno zemljom upravlja privremeni savet koji čine predsednik Masud Pezeškijan, šef pravosuđa i predstavnik pravnika Saveta čuvara. Ipak, prava borba za vlast tek predstoji. Kao potencijalni naslednici već se pominju Ali Laridžani, ali i ajatolah Alireza Arafi. Ključno pitanje koje se postavlja jeste da li će Skupština eksperata (mudžtahidi) uspeti da imenuje naslednika pre nego što unutrašnje tenzije i spoljni pritisci dovedu do potpunog kolapsa sistema.

Region na „okidaču”

Iran je zvanično obećao „strašnu osvetu”. Hezbolah je ispalio rakete na sever Izraela, tvrdeći da je to odmazda za „čistu krv vrhovnog vođe”, što je izazvalo novi talas izraelskih udara po Libanu, prenosi američki En – Bi – Si Njuz (NBC News). Takođe, izveštaji ukazuju na iranske napade na američke baze u regionu – u Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu, Kataru, Iraku, Saudijskoj Arabiji, Jordanu i Omanu, uključujući i britansku bazu na Kipru.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je ovo „najveća šansa za Irance da povrate svoju zemlju”, naglašavajući da operacija može potrajati do četiri nedelje. S druge strane, Rusija i Kina su oštro osudile ubistvo Hamneija, nazivajući ga „ciničnim kršenjem svih moralnih normi”, navodi londonski Gardijan (The Guardian).

Globalna polarizacija

Dok regionalni akteri posežu za oružjem, svetske prestonice reaguju duboko podeljene. Vašington i Tel Aviv operaciju karakterišu kao „trijumf pravde”, Moskva i Peking oštro osuđuju atentat, nazivajući ga „političkim ubistvom koje direktno podriva međunarodno pravo”. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je na „nesagledive posledice po globalnu stabilnost”, dok Evropska unija apeluje na maksimalnu uzdržanost, strahujući od totalnog energetskog kolapsa i novog izbegličkog talasa. Iz Vašingtona je istovremeno stigla nedvosmislena poruka: svaki pokušaj iranske odmazde biće dočekan još razornijim odgovorom. U međuvremenu, Turska je zatvorila svoju granicu sa Iranom za civilne prelaze.

Haos na ulicama - Između suza i vatrometa

Atmosfera u Teheranu je šizofrena. Dok grupe žena u crnim čadorima plaču na trgovima i zaklinju se na vernost režimu, na društvenim mrežama se pojavljuju snimci slavlja i vatrometa u pojedinim delovima grada. Kako prenosi Njujork Tajms (The New York Times), građani su podeljeni između straha od totalnog rata i nade da će kraj Hamneijeve ere doneti političke promene.

EKONOMSKI ZEMLjOTRES

Svetska tržišta su momentalno reagovala na vest o likvidaciji ajatolaha Hamneija. Cena sirove nafte tipa „brent” skočila je za više puta, dok je vrednost zlata dostigla istorijski maksimum, jer investitori u panici traže sigurna utočišta.

Posebno je veliki problem sa Ormuskim moreuzom. Reč je o ključnoj tački kroz koju prolazi petina svetske nafte, čija bi trajna blokada izazvala potpunu globalnu energetsku paralizu. Većina vodećih svetskih avio-kompanija, uključujući „Emirejts” (Emirates) i „Lufthanzu”, već je suspendovala sve letove ka ovom regionu zbog „krajnje nebezbednog vazdušnog prostora”, koji je u međuvremenu zvanično zatvoren za civilni saobraćaj, prenosi londonski Gardijan (The Guardian).

Analiza pokazuje da je bez Hamneija, koji je čvrstom rukom vladao od 1989. godine, otvorena ogromna praznina. Pitanje nije samo ko će ga naslediti, već da li će sistem koji je gradio decenijama uspeti da preživi najteži ispit do sada – direktan sukob sa najvećim vojnim silama sveta.

BONUS VIDEO:

01. 03. 2026. u 19:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

01. 03. 2026. u 19:16

Svet

0 0

PLANETA U STRAHU: Spisak 11 najsigurnijih zemalja u slučaju Trećeg svetskog rata

NAKON što su američko-izraelski napadi na Iran doveli do odmazde širom Bliskog istoka, rastu strahovi od eskalacije koja bi mogla da preraste u treći svetski rat. Tu su još i aktualni rat između Ukrajine i Rusije, sukobi u pojasu Gaze, kao i stalna pretnja kineske invazije na Tajvan.

03. 03. 2026. u 20:21