Svet

BEZ FRANCUSKIH VOJNIKA U UKRAJINI: Kandidat vodeće krajnje desnice za premijera Žordan Bardela predstavio program pred nedeljne izbore

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

25. 06. 2024. u 06:27

Kandidat za budućeg premijera Francuske Žordan Bardela, predsednik stranke Nacionalno okupljanje koja trenutno ima najveću podršku u ispitivanjima mnjenja, istakao je juče, u zvaničnom predstavljanju programa, da će biti "izuzetno oprezan oko pokušaja mešanja, kako Rusije, tako i drugih zemalja."

БЕЗ ФРАНЦУСКИХ ВОЈНИКА У УКРАЈИНИ: Кандидат водеће крајње деснице за премијера Жордан Бардела представио програм пред недељне изборе

- Ne želim da dovodim u pitanje Francuski angažman – rekao je povodom rata u Ukrajini, a kao "crvene linije" naveo slanje francuskih trupa i raketa dugog dometa.

Istakao je i da bi "priznanje države Palestine u ovom trenutku bilo priznavanje terorizma Hamasa". Bardela je pred prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora koji će biti održan u nedelju, poručio da jedini ima kredibilnu alternativu za podizanje zemlje iz krize. Rekao je i da neće biti premijer, ako ne bude imao apsolutnu većinu.

Poslednje sondaže Nacionalnom okupljanju daju projekciju od 220 do 250 mesta u skupštini, uz još 15 do 30 za deo desničarskih republikanaca koji im se pridružio. Gornja granica, dakle, trenutno iznosi 280, dok je za natpolovičnu većinu potrebno 289, što znači da su vrlo blizu apsolutne vlasti. S druge strane, levici ujedinjenoj u Novom narodnom frontu daje se od 135 do 165 poslaničkih mesta, a aktuelnoj vladajućoj koaliciji svega od 95 do 130. Ostatku desničara pripalo bi od 35 do 50.

- Moj projekat je red na ulici i u javnim finansijama – kazao je Bardela i istakao da je njegova politička formacija spremna da preuzme vlast.

Kao urgentne mere naveo je kupovnu moć, bezbednost i migracije. Povodom prve stavke najavio je smanjenje BDP sa 20 na 5,5 odsto na energente, kroz pregovore s Briselom, što će, kažu kritičari, teško ići s tako glomaznim evropskim administrativnim aparatom. Namerava i da smanji doprins u budžet EU.

Druga važna ekonomska mera je smanjenje poreza i doprinosa za poslodavce, da bi se povećala zaposlenost. Omogućiće deset odsto veće plate bez dodatnih nameta. Najavio je već od jeseni i odlazak u punu penziju s 60 godina za one s 40 godina radnog staža na teškim poslovima. Cilj za sve je odlazak u penziju sa 62 godine i 42 godine staža.

Kada je reč o imigraciji, naveo je ukidanje "prava tla", sistematsko izbacivanje stranih kriminalaca i delikvenata, utvđivanje krivične odgovornosti za neregularni boravak, zabranu dvostrukog državljanstva za zaposlene u strateškim zanimanjima.

U školstvu je najavio "Veliki prasak" u cilju povratka autoriteta, persiranje nastavnicima, nošenje bluza, zabranu mobilnih telefona, vraćanje zanatskih škola, automatsku zaštitu nastavnika na osnovu funkcije, otvaranje specijalnih ustanova za učenike siledžije koji su dva puta isključeni iz škole i ukidanje socijalne pomoći za njihove roditelje. Ovu poslednju meru kritičari vide kao kažnjavanje sve dece u porodici zbog jednog neobuzdanog člana familije.

Što se tiče reda i poretka, obećao je, ako dođe na vlast, i raspuštanje svih udruženja koja koriste nasilje na ultralevičarskoj i ultradesničarskoj osnovi, "crvenu liniju" za nasilje na manifestacijama, uvođenje zatvorskih kazni za sprečavanje recidiva, odlazak maloletnika u zatvor. Kada se radi o poljoprivredi, daće prioritet domaćim proizvodima, zabraniće uvoz proizvoda koji ne ispunjavaju francuske norme i garantovati cene za proizvođače.

Na osnovu predloženih mera, veliko je pitanje kako će se sprečiti dalje uvećanje francuskog budžetskog deficita. Oni koji ga podržavaju, međutim, ističu da je deficit ionako do sada bio veliki, a da se sada bar vidi konkretna korist za građane u svakodnevnom životu.