Panorama

PREDNOSTI I MANE PRETERANIH POHVALA DECE: Kad petica zakamuflira zasluženu trojku

Bojana Jovanović

07. 03. 2026. u 08:00

Poslednjih godina postalo je uobičajeno da stručnjaci upozoravaju roditelje na opasnosti od upućivanja reči hvale deci. Poručuju da česte pohvale, koje bi trebalo da ojačanju samopouzdanje i samopoštovanje, mogu da stvore povećanu anksioznost kod mališana i na kraju poljuljaju njihovu inicijativu i samopouzdanje.

ПРЕДНОСТИ И МАНЕ ПРЕТЕРАНИХ ПОХВАЛА ДЕЦЕ: Кад петица закамуфлира заслужену тројку

Depositphotos

Mnogi savetnici naročito su zabrinuti, čak i zgroženi, „praznim“ pohvalama – kada roditelji (ili nastavnici) govore detetu da je divno (ili još gore, „posebno“) iako ono, zapravo, nije uradilo ništa što zaslužuje takve reči.

Sa ovakvog stanovišta, kada je pohvala „jeftina“, deca ne uspevaju da nauče koliko je važan naporan rad. Postavlja se pitanje kako mogu da nauče potrebu za trudom i istrajnošću kada nisu izazvana da rade bolje, ukoliko dobijaju petice kada zaslužuju trojke, dodeljuju im se trofeji samo zato što su se pojavili i čuju samo dobre stvari o sebi...

Iskustvo Keneta Bariša, američkog dečjeg psihologa, uči nas drugačijoj lekciji. Tokom tri decenije kliničke prakse sreo je mnogo obeshrabrene, ljute i nesrećne dece. Upoznao je demoralisane mališane koji nisu bili u stanju da izdrže trud čak ni kada bi se susreli sa blagom frustracijom ili razočaranjem, a „krivac“ nije bila pohvala, već kritika. Prema Barišovim rečima, većina ove dece bila je preterano kritikovana, a vrlo malo njih je previše hvaljeno.

„Deci je potrebna pohvala. Svima nam je potrebna. Od ranog detinjstva najmlađi to očekuju od nas, žele sa nama da dele trenutke ponosa. Naravno, ne preporučujem pohvalu (ili, štaviše, izraze saosećanja ili utehe) koja je nerealna ili neiskrena. Svakako ne verujem u prazne reči hvale. Ali verujem da bi trebalo da budemo velikodušni, a ne škrti sa našim pohvalama“ - tvrdi Bariš.

Potrebno im je priznanje

Kada se deca osećaju ponosno, ako su bila uspešna u bilo kom zadatku, instinktivno traže da sa drugima podele taj osećaj. Malušanima je potrebno ovo priznanje. Bez dovoljne pohvale, dete će biti obeshrabreno i neće imati entuzijazam, ili će tražiti ovu hranljivu materiju negde drugde, možda će se čak naljutiti i zahtevati pohvalu čak i kada ona nije u potpunosti zaslužena. Stoga dečji psiholog Kenet Bariš veruje da bi trebalo da deci ponudimo velikodušne pohvale za sve njihove napore, uključujući i njihovo dobro ponašanje. On smatra da će mališani s vremenom naučiti da se pohvala zaslužuje napornim radom i dobrim delima.

Razmišljanje usmereno na rast

Psihološkinja Kerol Dvek je sa svojim kolegama sprovela istraživanja koja pokazuju značajne negativne efekte hvaljenja dečjih sposobnosti, umesto njihovog truda. Ove studije takođe su pokazale važne pozitivne efekte u situacijama u kojima su deca učena da je trud, a ne urođena sposobnost, ključ uspeha. Tako Dvekova razlikuje dve vrste verovanja, ili načina razmišljanja, koje deca (i odrasli) imaju o prirodi sopstvenih sposobnosti. Deca sa „fiksnim“ načinom razmišljanja smatraju sposobnosti, uključujući inteligenciju, nepromenljivim osobinama. S druge strane, deca sa načinom razmišljanja usmerenim na sopstveni rast veruju da se sposobnosti mogu poboljšati uz trud.

Kada mališani imaju „fiksni“ način razmišljanja, svaki izazov koji se postavlja pred njih osećaju kao test - da li su pametni ili nisu, talentovani ili nisu. „Fiksni“ način razmišljanja stvara osećaj anksioznosti, kao i sklonost ka izbegavanju rizika i izazova. Kada su pod stresom, deca sa „fiksnim“ načinom razmišljanja sklonija su anksioznosti i depresiji. Takođe imaju veću tendenciju da postanu defanzivni, da varaju i lažu. Nasuprot tome, kada deca imaju mentalitet rasta, veća je verovatnoća da će svoje neuspehe posmatrati ne kao osudu, već kao priliku za učenje. Oni pokazuju više optimizma i istrajnosti kada se suoče sa neuspesima.

Hvaljenje dečje inteligencije podstiče „fiksni“ mentalitet, dok pohvale dečjeg truda podstrekuju mentalitet rasta. Prema istraživanjima Dvekove, sprovođenim na fakultetima i u srednjim školama, dokazano je da promena mentaliteta učenika poboljšava njihov trud, postignuća i sposobnost da adaptivno reaguju na stres. „Hvaljenje dečje inteligencije šteti njihovoj motivaciji i njihovom učinku“, poručuje psihološkinja, dodajući da se ovaj savet ne odnosi samo na to kako razgovaramo sa našom decom o njima samima, već da bi trebalo da izbegavamo i generalne sudove u načinu na koji govorimo o drugima.

Zavisnici od lepih reči

Savetnik za roditeljstvo Alfi Kon, u nekoliko knjiga i članaka, takođe predstavlja kritiku pohvala. On veruje da česte pohvale mogu kod dece da stvore glad za spoljašnjim odobrenjem i dugoročni osećaj nesigurnosti. Upozorava da deca na ovaj način mogu postati „zavisnici od pohvala“.

Detetova potreba za pohvalama i odobrenjem, za priznanjem i zahvalnošću od strane odraslih kojima se dive, nije „spoljašnja“ nagrada. Slatkiši, žetoni za igrice i novac su „spoljašnje“ nagrade. Pohvala, ili osmeh, sjaj u našim očima su drugačiji. To je duboka, unutrašnja ljudska potreba. Iz tog razloga, kada hvalimo svoju decu, ne stvaramo zavisnost od pohvala. U stvari, važi upravo suprotno. Deca su sklonija da postanu zavisnici od pohvala u odsustvu našeg hvaljenja i odobravanja.

 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
200.000 RAZLOGA ZA SLAVLJE: Yettel bank proslavlja 200.000 Bank MAX korisnika

200.000 RAZLOGA ZA SLAVLjE: Yettel bank proslavlja 200.000 Bank MAX korisnika