Panorama

KADA SU LJUDI POČELI DA NOSE ODEĆU? Evo šta kažu naučnici

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

09. 05. 2025. u 23:00

KAKO su rani ljudi evoluirali od predaka sličnih majmunima, napustili su drveće, počeli da hodaju uspravno i izgubili svoje krzno.

КАДА СУ ЉУДИ ПОЧЕЛИ ДА НОСЕ ОДЕЋУ? Ево шта кажу научници

Foto Pixabay free images

Ali bez krzna, naši preci su bili izloženi vremenskim neprilikama i bila im je potrebna odeća radi zaštite. Dakle, kada su ljudi počeli da je nose?

Odeća ne opstaje kao artefakti napravljeni od kamena, kostiju i drugih tvrdih materijala, pa arheolozi moraju biti kreativni u odgovoru - u kom trenutku su ljudi počeli da se oblače? Odgovori nije jednostavan i dokazi se traže u kostima životinja sa znacima da je koža skidana, alatima poput igala za šivenje, ali i u proučavanju vaši. Istraživači pokušavaju da shvate kakve su se promene dogodile u evolucionoj istoriji vaši koje bi mogle biti povezane sa gubitkom dlakavosti kod ljudi, a zatim i sa kasnijim početkom korišćenja odeće.

Pre nego što su naši preci izgubili telesnu dlakavost, te vaši su verovatno mogle da se kreću po celom telu. Ispitujući DNK i praćenjem evolucione istorije vaši, naučnici su procenili da su se te dve vrste razišle pre oko 3 miliona godina. Međutim, genetska istraživanja kod ljudi ukazuju da je dlakavost izgubljena pre otprilike 1,2 miliona godina. Ovi podaci zajedno daju približni vremenski okvir kada su naši preci izgubili krzno.

Postoje dokazi da su hominini - grupa koja obuhvata moderne ljude i naše bliske izumrle rođake - nosili odeću znatno ranije. Tragovi na kostima medveda pronađenim na paleolitskom nalazištu u Nemačkoj ukazuju da su hominini, pre oko 300.000 godina nosili medveđu kožu radi zagrevanja, prema istraživanju koje je objavljeno 2023. godine, piše Lajv Sajans.

Skidanje kože sa životinja ne mora nužno značiti da je korišćenja za pravljena odeća (mogla je služiti i za skloništa), jer klimatski uslovi ukazuju na potrebu za nekom vrstom zaštite. Vaši mogu da prežive samo ako ljudi redovno nose odeću, pa one ukazuju na početak stalnog oblačenja, ali ne i na prve slučajeve odeće. Različite ljudske grupe verovatno su više puta kroz istoriju počinjale i prestajale da nose odeću.

KADA JE ODEĆA POČELA DA SE STILIZUJE, STAVLjA I SOCIJALNI KONTEKST

Složenija odeća, uključujući ona koja je ukrašena perlama i školjkama, kao i neka prilagođena odeća, verovatno je nastala sa izumom šila i drugih oštrih alata. Pojava složenije i prilagođene odeće, kao što je stvaranje donjeg veša, verovatno je nastala uz izum igala, kako je pokazala studija iz 2024. godine objavljena u časopisu Science Advances. Najstarije poznate igle sa okom datiraju iz perioda pre 40.000 godina i pronađene su u jednoj pećini u Sibiru, što je označilo novu eru "profinjenijeg i efikasnijeg šivenja", kako su napisali autori studije. Igle se smatraju važnim elementom za razvoj u praistoriji, jer beleže prelazak funkcije odeće sa korisničke na socijalnu svrhu.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KO SU VELIKI ŠAMPIONI SA MALIH TERENA? NASTAVLJA SE AKCIJA „FUDBAL JE VIŠE OD IGRE“

KO SU VELIKI ŠAMPIONI SA MALIH TERENA? NASTAVLjA SE AKCIJA „FUDBAL JE VIŠE OD IGRE“