INTERVJU Dr Jovan Popov: Ideja o srpskoj krivici odavno zatrovala elitu

Jovanka Simić

27. 12. 2020. u 13:00

ИНТЕРВЈУ Др Јован Попов: Идеја о српској кривици одавно затровала елиту

Foto N. Karlić

NAGRADA Zadužbine "Nikolaj Timčenko", dvanaesta po redu, koja se dodeljuje autoru najbolje knjige iz oblasti srpske esejistike, istorije i teorije književnosti, ove godine otišla je u ruke prof. dr Jovana Popova, Novosađanina po rođenju i stalnoj adresi, a profesora na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Profesor Popov nagrađen je za delo "Pojmovi, periodi, polemike" u izdanju Srpske književne zadruge. Kvalitet ove knjige žiri Zadužbine "Timčenko" uvideo je u tome što ona "sažima raspon tema i ideja koncentrišući ih oko pitanja pojmovno-teorijskih, periodizacijskih i analitičko-kritičkih načela opšte i nacionalne srpske književne hermeneutike".

Cela knjiga, kako za "Novosti" kaže sam autor, predstavlja minuli profesorski rad. Velikim delom namenjena je studentima, ali prof. Popov smatra da najviše zanimanja kod publike može da pobudi treći deo. On govori o polemici u Francuskoj od pre pola veka, koja je kod nas poznata, a osvetljavali su nam je značajni ljudi poput Nikole Miloševića. Tada, međutim, nije bilo uočeno da je u podtekstu jedne naučne debate bila - ideologija.

- Za ovu priliku uradio sam nova istraživanja, čitao francusku štampu iz tog vremena, posebno "Mond" i to sve sada daje zaokruženu sliku o tom problemu, a nadovezuje se i na poglavlje o prevođenju Homera kod Francuza i kod nas - kaže Popov u razgovoru za "Novosti".

* Osim činjenice da su Francuzi pre nas počeli da prevode Homera, u čemu su slična naša i francuska viđenja?

- Postoje neke sličnosti, a to je pitanje kako treba prevoditi neko delo - bukvalno ili slobodno, i sa kojom vrstom stiha. Kod nas je to Laza Kostić definisao kao načelo stvarnosti i narodnosti, odnosno, formirati stih prema modelu originala, ili koristiti naš najrasprostranjeniji stih, deseterac. I sam Kostić je preveo delimično neka pevanja "Ilijade" u desetercu. Takođe, NJegoš i Jovan Hadžić pokušavali su da daju taj deseterački prevod. U Francuskoj su postojale debate da li prevoditi u stihu ili u prozi. Dve potpuno različite kulture, dva vremena, a u suštini slična pitanja koja su se postavljala.

Foto N. Karlić

* Svojevremeno ste ukazali da dva članka objavljena u renomiranim naučnim časopisima donose više poena od cele knjige, te da je to idealan mehanizam kontrole mišljenja i govora, u kojem kritičke, ili politički nekorektne teorije ne mogu dobiti legitimitet. Važi li ta ocena i danas?

- To se odnosi pre svega na naučnu produkciju, kvantifikaciju naučnih rezultata. U velikoj meri imate, prilikom izbora u zvanja na fakultetima i institutima, popunjavanje tabela gde se precizno boduju članci. Kategorizacija časopisa je različita. Nekada nije bilo važno da li ćete objaviti tekst u "Poljima" ili u "Južnoslovenskom filologu". Danas to postaje veoma važno. Vi, čak, morate ako hoćete da budete unapređeni da u toj kategoriji imate jedan ili dva rada. To znači da na svaki način morate da tamo objavite rad. To je u stvari koncentracija moći. Na taj način se čitavim naučnim poljem i ljudima koji se kreću u tom polju, upravlja na jedan način. Možda je sada situacija nešto bolja, bodovanje knjiga možda je drugačije, ali još ima slučajeva da dva teksta iz časopisa vrede više nego knjiga.

* Često upozoravate da je pore našeg bića zatrovala malodušnost...

- Malodušnost, barem u nekom nacionalnom smislu, kod nas traje već dobrih 20 godina. Ona je posledica prethodne dekade kroz koju smo prošli i svega što nam se dogodilo, ali i sistematskog pritiska koji se na nas vrši. Mi smo sada imali jedan mali predah za ove četiri godine Trampove vladavine u Americi kada smo, ako ništa drugo, barem pušteni da dišemo. Ono što se sada sprema je zastrašujuće i mene zaista čude ljudi koji su navijali za Bajdena zato što je Tramp jedan od onih autokratskih vođa koje su poredili sa raznim drugim liderima, računajući da će i oni, nakon što on padne, svi da popadaju po domino efektu.

* Nije li Tramp pružao otpor istim onim snagama globalne nadnacionalne elite na čijem smo mi udaru uvek bili?

- Kod Amerikanaca je meni zanimljivo što je kod njih sve to uvek vrlo drastično i bukvalno. Sada u tom savetu za Zapadni Balkan vi odjednom imate ponovo Madlen Olbrajt i Januša Bugajskog. Dakle, veterane koji su dokazani u svom antisrpskom stavu i delovanju što, opet, sluti na nešto čega smo bili u prethodnom periodu pošteđeni a to je ta unutrašnja sukobljenost oko pitanja spoljnopolitičkog opredeljenja. Imali smo jednu relativno elastičnu spoljnu politiku. Neki to zovu povratkom na kurs titoizma, malo na jednu, malo na drugu stranu, ali možda se u našim okolnostima drugačije ni ne može. U svakom slučaju, to nije davalo povoda za našu unutrašnju sukobljenost.

DEPRESIJA ZAHVATILA MLADOST

* KAO dugogodišnji profesor, kako biste definisali problem današnjih mladih generacija?

- NJihovi najveći problemi su otuđenost, usamljenost, izolovanost i nezainteresovanost za bilo šta drugo osim za neposredne ciljeve. Dakle, nedostatak vizije i ideala. Rano se razvija ciničan odnos prema životu. Cinizam je dobar za starije ljude, one koji su većim delom proživeli svoj život, a za mlade je poguban. Ako vi kao dvadesetogodišnjak nemate veru, ideal i želju, nećete ništa postići, a pogotovo nećete biti zadovoljni u životu. Šta je zadovoljstvo - da kupite novi mobilni telefon? To zadovoljstvo traje 10 minuta, dva sata ili dva dana. To je uvod u depresiju mladih ljudi, globalni problem koji je i nas zahvatio.

* A sada?

- Sada, bojim se da će do toga doći, da će ojačati snage čija ideja je da mi treba da ispunjavamo sve što se od nas traži, bez ikakvog roptanja, čak i sa zadovoljstvom. To je ta, sada već artikulisana, nacionalna malodušnost koja ima korene još u Brozovom vremenu, kada su je kao zvaničnu ideologiju promovisali političari koji su kasnije prešli u nevladin sektor. To je prihvatanje ideje o "srpskoj krivici", o čemu piše dr Milo Lompar i o tom duhu samoporicanja koji je kod nas, nažalost, uhvatio maha. Nije to samo naša specifičnost, ali mi smo bili tome najizloženiji u dugom nizu godina.

* Šta se u ovom ambijentu koji ste opisali, dogodilo sa srpskom elitom?

- Odavno imam osećaj da naša elita nije dorasla aktuelnom trenutku. Sada se ta stvar globalizuje, prava elita se i na zapadu marginalizuje, a forsira se veštačka, kvazielita zato što ovo i jeste trenutak u kojem elita više nije potrebna. Jer, prava elita je kritička. NJen zadatak je prvenstveno da postavlja pitanja o onome što je opšti nacionalni, a ne samo njen lični interes. U našem slučaju razlog zbog kojeg je naša elita decentrirana, jeste to što naš nacionalni konsenzus nikada nije definisan. To su neke stvari koje se znaju u većini zemalja.

* Ogleda li se to i na primeru izbora našeg filma - kandidata za nagradu Oskar?

- Sada sam baš čitao raspravu zašto smo za svog kandidata poslali film "Dara iz Jasenovca" a ne neki drugi. Ima tema povodom kojih bi trebalo da svi stojimo mirno, a to su posebno te najbolnije. Jasenovac je za nas ono što je za Jermene genocid koji su pretrpeli. To prosto ne sme da bude ni u kom slučaju i nikada predmet trivijalizacije, poput tvrdnje da je to hrvatska trauma i da treba takav film da rade Hrvati. Lordan Zafranović je decenijama hteo da radi takav film, pa mu to u Hrvatskoj nisu dozvolili. Možete li da zamislite da je neko rekao Spilbergu da ne treba on da snimi Šindlerovu listu, nego neki nemački reditelj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)