NAJBLIŽA SVOJTA SU MI PISCI I ČITAOCI: Otvoren Sajam u SKZ predstavljanjem knjige Radovana Belog Markovića

D. Bogutović

21. 10. 2020. u 12:44

НАЈБЛИЖА СВОЈТА СУ МИ ПИСЦИ И ЧИТАОЦИ: Отворен Сајам у СКЗ представљањем књиге Радована Белог Марковића

Foto V. Danilov

PREDSTAVLjANjEM novog romana Radovana Belog Markovića "Stojna vetrenjača", objavljenog u znamenitom "plavom kolu" Srpske književne zadruge, juče je u knjižari ove izdavačke kuće počeo "Sajam u SKZ" koji će trajati do 31. oktobra.

Otvarajući Sajam Duško Babić, upravnik SKZ, je rekao:

- "Godina korone" naterala nas je da se priviknemo na lišavanje i odricanje. Mnoge lepe stvari koje smo voleli, izostale su ili su odložene na neodređeno vreme, ali, ova godina nas je naučila da se dovijamo i snalazimo, da tražimo zamenu za ono što nam je, višom silom, uskraćeno. Tako smo došli na ideju da umesto "pravog sajma" organizujemo manifestaciju "Sajam u SKZ", gde ćemo našim čitaocima i članovima ponuditi ono najlepše i najvažnije što sajam knjiga podrazumeva. Pored maksimalnih popusta, svakog dana predstavićemo po jednu novu Zadruginu knjigu i pred čitaoce dovesti jednog pisca.

Foto V. Danilov

Uz napomenu da se čitaoci u svim romanima Belog Markovića, pa i u ovom, sreću sa prisnim svetom, Radivoje Mikić je rekao:

- Smešten u Belo Valjevo, roman najvećim delom obrađuje kraj 19. i početak 20. veka, a u njemu je ispričana neobična priča o bojaru Tadiću, izdanku velike i moćne porodice, koja je na sumnjiv način, u jednom kraćem periodu, i promenom vere, stekla ogromno bogatstvo.

SLOBODA NIJE SRAMOTA

- NA današnji dan 1944. u Boga godine Miladin Petrović iz kolubarskog kraja Nepričave, podigao je, pod kišom metaka, zastavu na Palati "Albanija". Sloboda nikad nije bila narodna sramota. Slava Miladinu Petroviću - rekao je Beli Marković.

On podiže vetrenjaču mimo svake logike i potrebe na Poparskom brdu, kako će se kasnije ispostaviti, na klizištu. Taj poduhvat pretvara se u stalni povod za razne čaršijske priče i nagađanja. U roman pisac je uveo i krupne figure iz sveta duha (B. Kovačević, B. Petronijević, J. Cvijić, M. Glišić, S. Sremac, L. Lazarević...) koji se javljaju kao likovi ili izvor za pojedine važne elemente fabule. U groteskno-komičnom okviru data je vizija tragične ljudske sudbine.

U kratkoj i efektnoj besedi, datom stilom i jezikom iz njegovih romana, Beli Marković je istakao:

- Nagnut je moj vek, te mi se, već i stoga, može pokloniti vera da od roda svakoga prizivam, ali nemam bliže svojte od pisaca i od čitalaca, brojeći i mnozinu književnih junaka i junakinja. Otuda mi je i tvrdo uzdanje da se san i java, život i smrt, jasnom brazdom nikada neće razmeđiti - dok se knjige pišu i na svet izdaju. Ovog doba okuženost raspršila nas je, gdekoga i sa ovog sveta i ukinula, ali ostatak je i sabrala - ovde i drugde - meždu knjigama, gde i treba da bude. Jeste: sajamska razvašarenost godi oku i duši, pokazuje koliko nas ima i kakvih nas sve nema, i vedomoje da se sa dojakošnjih sajmova okrvavljene glave niko nije vratio, počem knjige, količestvom i pojedinačnošću, oblagorođuju ljude i blaže duševnu kaustiku, prem ako je ljudski od  Sajma malo i predahnuti, je da bi poznali koliko nam Sajam nedostaje.

Danas u podne u knjižari SKZ gostovaće Matija Bećković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)