POGLED ISKOSA: Taumaturg Gerun; Gradska galerija "Milan Tucović", Požega, oktobar

Dejan Đorić

13. 10. 2020. u 14:51

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тауматург Герун; Градска галерија Милан Туцовић, Пожега, октобар

Foto lična arhiva

Kaljiostra su proučavaoci okultizma smatrali poslednjim velikim magom modernih vremena.

Poznavao je Kazanovu, osvedočenog okultistu, za čije se "Memoare" pokazalo da su sve istinitiji, što su više proučavani. Tu se stiču elementi za drugačije viđenje ideja, misli i htenja crtača i vajara Mihajla Geruna. Mnogi upućeni u duhovne nauke, od kineskih do evropskih znalaca, tvrde da postoje odnosi u vremenu, izravni uticaji, duhovno bratstvo o kome govore nadrealisti i Mediala.

Sabraća se prepoznaje u vekovima i dovikuje kroz vreme. Kaljiostro je bio neopisivo vešt sa perom i četkicom na kamernom formatu papira, ali se povereno mu oslikavanje velike tavanice završilo fijaskom. Tako je i Gerun značajni srpski crtač, koji zadire u mistiku, svaki njegov potez može da bude vid taumaturgije - čarobnjaštva kao i čudesnog lečenja i ucelovljenja bića. Na Getea je ogroman utisak ostavio susret sa Kaljiostrom, na doktora DŽona Dija sa Edvardom Kelijem, Madam Blavacki je bio blizak pukovnik Olkot. Skoro svaki ezoteričar ima poneki ključni susret sa sebi sličnim. Kada je učenik spreman, pojavljuje se učitelj.

To je bio Sokrat za Platona, Puškin za Gogolja, Flober za Mopasana, Teofil Gotje za Bodlera, Ilija Savić za Leonida Šejku, Šejka za Tikala, Aleksandar Lončar za Dragoša Kalajića. U Gerunovom životu ogroman značaj ima crtač i profesor Dragan Lubarda, teolog crteža.

U umetnosti se podrazumeva eros, likovno stvaralaštvo pre svega je erotski, čulni čin dodirivanja materije. Sumnja se da je Vinsent van Gog jeo boje, toliko je hteo da uđe u svoju sliku i doživi je, ako je to tačno, uzimao je boju kao hostiju, vid inicijacije. Crtač isto tako duhovno pojmi svoj svet jer je crtež sam osnov, kičma cele likovne kulture, ugaoni kamen građevine. Vajar se opija materijom, savlađivanjem njenog otpora, osvajanjem tela skulpture, u koje skoro erotski prodire.

Tautološki, da istim svedoči isto, Gerun još uz svu svoju ljubav i nežnost koje ulaže u skulpturu, vaja i crta erotske forme. One izvedene u bronzi su izazovne, međutim, njegove drvene skulpture, veoma retko predstavljane zbog opasnosti od oštećivanja, dolaze u red najizvrsnijih evropskih dometa te vrste, u rangu Brankušijevih, Arpovih, dela ranog Đakometija i Hulija Gonzalesa. Crtežom i vajarskom formom, ovaj tvorac iz Pančeva plete svoje tanko predivo kao Laza Kostić pletisanke, baje nad crtežom i začarava ga.

Retko ko je u istoriji novijeg crteža zašao u iracionalnu stranu crtajući samo jednu žabu (Autoportret), a još manje njih je sa toliko pažnje i ljubavi, osećanjem za površinu i taktilnost tretiralo skulpturu kao telo žene. Mi ne slutimo i ne znamo kakva blaga imamo, koji majstori hode među nama, a ime jednog od tih velikih volšebnika je Mihajlo Gerun.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)