Kultura

ZASLUŽAN ZA UVOĐENJE SRPSKOG NACIONALNOG DUHA U UMETNIČKU MUZIKU: Na današnji dan rođen Stevan Mokranjac

D.B.M.

09. 01. 2024. u 09:11

SVETSKI umetnik sa naših prostora Stevan Mokranjac započeo je svoj život 9. januara 1856. u Negotinu. Još kao dečak ostao je bez oca i tada je naučio šta je siromaštvo. Umetnik izuzetnog talenta i zaljubljenik u muziku naučio je tada i da se bori.

ЗАСЛУЖАН ЗА УВОЂЕЊЕ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ДУХА У УМЕТНИЧКУ МУЗИКУ: На данашњи дан рођен Стеван Мокрањац

Prvu violinu kupio je od nekog Roma, a svirao je samouko. Korak po korak njegov talenat se razvijao uz podršku profesora koji su ga voleli. Pevao je u crkvenom horu, što mu je kasnije mnogo pomoglo. Kao član Prvog beogradskog pevačkog društva, 1879. odlazi na Konzervatorijum u Minhenu. Zbog nesuglasica sa direktorom u trećoj godini studija gubi državnu stipendiju, prekida studije i vraća se u Beograd. Godine 1884. postaje horovođa pevačkog društva Kornelije Stanković. Njegovi uspesi, kao horovođe i kompozitora Prve rukoveti i Opela u ge-molu, omogućuju mu da dobije stipendiju i nastavi školovanje 1884. u Rimu, kod Parizotija, a od 1885. do 1887. na Konzervatorijumu u Lajpcigu. Od 1887. do 1900. radio je i kao nastavnik muzike u Prvoj beogradskoj gimnaziji i Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ a od 1901. kao predavač pojanja u Bogosloviji.

Zajedno sa Stanislavom Biničkim i Cvetkom Manojlovićem osnivač je prve stalne muzičke škole, čiji je direktor bio do svoje smrti. Njegovom zaslugom osnovan je prvi gudački kvartet u Srbiji. Godine 1906. izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.

Mokranjčeva najpoznatija dela su Rukoveti – petnaest spletova pesama zasnovanih na folklornim motivima iz različitih delova Srbije, Bosne, Makedonije, Bugarske, Primorski napjevi, kao i muzika za pravoslavna bogosluženja: Opelo u fis-molu, Tri statije, Tebe Boga hvalim, Veličanije Svetom Savi… Značajni su njegovi zapisi narodnih pesama i igara sa melodijama iz Levča, kao i dve značajne zbirke zapisa sa srpskim crkvenim napevima: Osmoglasnik i Strano pjenije.

Beograd je napustio 1914. godine i preselio se u Skoplje kako bi izbegao Prvi svetski rat, a ubrzo potom kompozitor koji je zaslužan za uvođenje srpskog nacionalnog duha u umetničku muziku je umro. Ovog 28. septembra biće obeleženo 110 godina od njegove smrti. Mokranjčevo poslednje delo je „Neotpevana pesma“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novi Samsung Neo QLED televizori pomeraju granice kućne zabave

Društvo

0 32

Novi Samsung Neo QLED televizori pomeraju granice kućne zabave

U SVETU kućne zabave, gde svaki piksel, boja i detalj čine razliku, novi Samsung televizori, nedavno predstavljeni na Unbox&Discover događaju, stupaju na scenu sa revolucionarnim inovacijama.

26. 04. 2024. u 16:00

SAD I TZV. KOSOVO HOĆE DA IMA SOPSTVENU SREBRENICU! Predsednica lažne države u perfidnoj igri optužila Beograd

Politika

0 17

SAD I TZV. KOSOVO HOĆE DA IMA SOPSTVENU SREBRENICU! Predsednica lažne države u perfidnoj igri optužila Beograd

PREDSEDNICA lažne države Kosovo Vljosa Osmani, i pored toga što još nisu preskočili poslednju stanicu ka članstvu u Savetu Evrope - glasanje na Komitetu ministara 17. maja najavljuje da će porodice nestalih moći da tuže Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava za povredu prava na život njihovih najmilijih.

29. 04. 2024. u 07:00

POSLE OPTUŽBI DA KRIJE NACIONALNOST I VEROISPOVEST: Ja sam Srpkinja, krstiću sina u Hramu! Maja Berović o PRAVOM imenu i poreklu

Poznati

0 0

POSLE OPTUŽBI DA KRIJE NACIONALNOST I VEROISPOVEST: "Ja sam Srpkinja, krstiću sina u Hramu!" Maja Berović o PRAVOM imenu i poreklu

"JA SAM Srpkinja i ponosim se time!"

01. 05. 2024. u 13:14

NJUJORK KAO SCENOGRAFIJA I GLAVNI LIK: Kultni američki romanopisac Pol Oster preminuo u Bruklinu

JEDAN od najznačajnijih američkih romansijera, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac, svestrani stvaralac koji se svojim postojanim društvenim angažmanom svrstao među uticajne kritičare stanja savremenog sveta - pre svega savremenog američkog društva.

02. 05. 2024. u 16:59