Kultura

NADEŽDA JE NAŠE VELIKO NASLEĐE: Etnografski muzej predstavlja kolekciju predmeta naše velike slikarke

Miljana Kralj

29. 06. 2023. u 20:18

SLIKARKA, fotograf, ratna bolničarka, osnivač Kola srpskih sestara, Nadežda Petrović, imala je u svojoj svestranosti još jedno, u javnosti malo poznato, interesovanje - sakupljala je etnografske predemete.

НАДЕЖДА ЈЕ НАШЕ ВЕЛИКО НАСЛЕЂЕ: Етнографски музеј представља колекцију предмета наше велике сликарке

Nadežda u nošnji, foto iz časopisa "Žena i svet"

U čast jubileja, 150. godišnjici rođenja, Etnografski muzej će premijerno u Srbiji predstaviti njenu jedinstvenu kolekciju, na izložbi čiji je autor Jelena Sekulović, viši kustos. Ova zbirka, kao celina, bila je samo jednom javno viđena, i to 1917. u Lionu.

- Nadežda je 1910. otišla u Pariz, na poziv velikog prijatelja Ivana Meštrovića, sa kojim je tamo delila atelje - podseća, za "Novosti", kustoskinja Sekulovićeva. - Ona je taj prostor opremila upravo etnografskim predmetima, kako bi, verujemo, istakla svoju nacionalnu pripadnost i Francuze upoznala sa materijalnom kulturom našeg naroda. Posle njene smrti, ovi predmeti, kao i slike, ostali su u Parizu, a 1917. naprevljena je izložba sa ciljem da prikupi pomoć za srpske ranjenike. Na postavci su, Nadeždina porodica i Ministarstvo prosvete, predstavili upravo njenu etnografsku zbirku.

Sestre u narodnoj nošnji

IZLOŽBA je koncepcirana tako da počinje sa predmetima iz porodičnog doma, objašnjava autorka. Na jednoj fotografiji, na kojoj je snimila svoje sestre u narodnoj nošnji (ustupio ih je Miloš Kolarž, naslednik Petrovićevih), identifikovali su eksponata iz kolekcije- košulju i jelek. Na postavci će se sada naći uz pomenutu fotografiju. Pred publikom će biti i muška misiraba i prsluk, košulja iz sela Kovač (Severna Makedonija), košulja i peškir iz Bitolja, čarape i pojas iz Sićevačke klisure. Najveći deo kolekcije je nakit- prstenje, naušnice, grivne, pafte (poput jedne sa obnaženim bogom Bahusom). Celokupna zbirka je i kataloški obrađena za neka buduća istraživanja.

U Srbiju je potom stigla 1919. i prvo je dodeljena Kraljevskoj umetničkoj školi, da bi njenih 126 predmeta, Etnografski muzej dobio tek 1926. Prvi put neki delovi kolekcije izlagani su u Čačku, na postavci upriličenoj povodom 60 godina postojanja Umetničke galerije "Nadežde Petrović".

Foto Etnografski muzej

Detalj sa prstena iz BiH

- Rođena u porodici Mite Petrovića i Mileve Zorić Petrović, Nadežda je od ranog detinjstva stasavala u patriotskom duhu, u okruženju u kome su se negovala interesovanja za sve što je narodno i nacionalno - objašnjava Sekulovićeva. - Njen ujak bio je Svetozar Zorić, između ostalog autor šare za pirotski ćilim, danas poznate kao Zorićeva šara.

Kao i ostale građanske porodice 19. veka, dodaje kustoskinja, i Petrovići su bili zadojeni idejama romantizma i rodoljublja, koje su svoju suštinu vukle iz naroda i oko kojih se stvarao nacionalni identitet.

Foto Etnografski muzej

- Nadežda i sva njena braća i sestre bili su okrenuti ka tome - tvrdi autorka izložbe. - I u slikarskom opusu imala je srbijanski period. Mnogi od njenih etnografskih predmeta su iz kuće iz koje je potekla. Njen deda ih je donosio sa svojih putovanja, a otac je tu kolekciju, i biblioteku, dopunjavao novim stvarima. Bilo je prirodno da i ona sa svojih putovanja, kao članica Kola srpskih sestara, ali i kao slikarka, donosi etnografske predmete. Sa Milicom Dobrić, išla je u Staru Srbiju noseći pomoć stanovništvu pod vlašću Otamanskog carstva i odande je uglavnom donosila odevne predmete.

Fotografija pariskog ateljea

NADEŽDA je, dok se školovala u Minhenu, bila pozvana na neki svečani skup, za koji se obukla kao seljanka iz okoline Beograda: imala je pregaču, šumadijsku suknju, jelek, košulju. I tako se fotografisala, a tu sliku objavio je 1925. časopis "Žena i svet" - priča sagovornica. - Posle je u svom pariskom ateljeu, razvukla sličnu suknju, što se vidi na fotografiji na kojoj se prepoznajju nanule, vez i pregača, sada izloženi u zasebnoj vitirini na postavci. I suknja je u zbirci, ali nažalost nije u konzervatorskom stanju za izlaganje.

Celu njenu kolekciju čine eksponati nastali u 19. veku, od kojih su za izložbu izabrana 52 predmeta. Prvi put će, naglašava autorka, njen grad i država, na jednom mestu, videti šta je sve sakupila od našeg nasleđa:

Foto Etnografski muzej

Pafte sa motivom boga Bahusa

- I ona sama je sada naše nasleđe. Istoričari umetnosti su mnogo pisali o njenom slikarstvu, obrađivan je i njen fotografski opus, a prvi put je sada u javnosti kao kolekcionar baštine. Kao kustos i etnolog mogu da kažem da je njeno vešto umetničko oko znalo da proceni koji su detalji i zanatska izrada bili vredni za čuvanje. Svi ti divni vezovi, delovi sa rukava i skuta košulja, peškiri, čarape..., pokazuju njeno veliko interesovanje za narodnu ornamentiku, koju je želela da uvede kao predmet izučavanja u Višu žensku školu - zaključuje Jelena Sekulović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DA LI JE JUTARNJA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)

DA LI JE JUTARNjA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)