SVI VOLE KONCERTE: Po posećenosti kulturnim priredbama Srbi veoma blizu evropskog proseka

A. Popadić

25. 12. 2022. u 14:00

KOLIKO Srbi vole bioskope, pozorišta, muzeje...? Kolika je posećenost kulturnih događaja?

СВИ ВОЛЕ КОНЦЕРТЕ: По посећености културним приредбама Срби веома близу европског просека

Foto N. Fifić

Šta najviše privlači publiku? Istraživanje koje je sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) pokazuje da je posećenost kulturnih sadržaja iz godine u godinu sve veća, te smo po broju redovne publike prvi u regionu i veoma blizu evropskog proseka.

Studija Zaprokula "Kulturna participacija građana Srbije" pokazuje porast posete tokom poslednjih 10 godina u gotovo svim vrstama kulturnih dešavanja, što nam daje razloga za optimizam.

- Imamo konstantu od 5,6 odsto stanovništva koje redovno posećuje kulturne događaje, preciznije, bioskope, pozorišta, muzeje i galerije, i mi ih stručno zovemo "redovna publika". To jeste pozitivna vest, naročito jer je blizu i evropskom proseku, a u regionu smo sigurno na prvom mestu po tome - kaže, za "Novosti", Marko Krstić, direktor Zaprokula.

Foto N. Skenderija

Marko Krstić

Krstić dodaje da ima prostora da budemo još optimističniji:

- Ono što nam je sada cilj je da takozvanu "potencijalnu publiku", koja se kreće od pet do osam odsto, a to je ona koja dva ili tri puta godišnje ode u pozorište ili godišnje pročita dve ili tri knjige - podstaknemo atraktivnijim, zanimljivijim i komunikativnijim kulturnim programima i sadržajima da postanu redovna publika.

Istraživanje pokazuje da su u Srbiji i dalje najpopularniji koncerti koje posećuje 68,3 odsto naših građana. Zanimljivo je da dok se u celom svetu bioskopi muče da privuku publiku, kod nas je tu zabeležen najveći porast posetilaca.

Poseta bioskopima, usled otvaranja multipleksa i sinepleksa, uz primetno ulaganje države u domaću kinematografiju i uz stimulacije za distributere, beleži najveću stopu rasta - 30 odsto u poslednjih deset godina, što daje 63,8 procenata.

- Ljudi su nakon pandemije bili željni bioskopske magije, posebno što smo imali dva velika domaća hita, "Južni vetar" i "Tomu", koji su praktično održali bioskopsku i distributersku mrežu. S druge strane, Srbi zaista vole da odu u bioskop, i pojedinačno i porodično, to je za njih događaj - objašnjava Krstić.

Foto N. Skenderija

Istraživanje Zaprokula pokazuje da su institucije kulture shvatile da je jedan od prioriteta komunikativniji odnos prema deci i mladima. Na to ukazuje i sve veći broj sadržaja za decu, u čemu prednjače biblioteke, muzeji i kulturni centri. Kulturni programi se najčešće kreiraju za decu uzrasta do 10 godina, kada ih u muzejske ustanove vode učitelji (takvih je 73,6 odsto poseta), a najmanje je onih namenjenih tinejdžerima.

Zbog slabe ponude tinejdžeri su najređa kulturna publika, pa se ustanovama preporučuje promena strategije i okretanje ka njihovim kanalima komunikacije - blogerskim i influenserskim. Pozitivna praksa, kako se navodi u istraživanju je to što pojedine kulturne ustanove sve više prepuštaju mladima da sami osmišljavaju kulturne sadržaje i formate, poput onih u Kulturnom centru Kruševca, Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, Biblioteci grada Beograda, Gradskoj biblioteci "Vladislav Petković Dis" u Čačku, Kulturnom centru u Pančevu...

Foto P. Milošević

Na pitanje na čemu treba raditi u budućnosti, Krstić ponavlja da nam nedostaje više kvalitetnih kulturnih sadržaja za mlade:

- Nedostaje nam i bolja i savremenija komunikacija između institucija kultura i sugrađana (više digitalnih sadržaja, interaktivnost izložbi...) i ono što je možda najvažnije - kultura mora biti mnogo aktivnija u promovisanju svojih sadržaja, i medijski i programski. Dakle, da bude vidljivija i pristupačnija svima. Na kraju, u strateškom smislu, čini mi se da moramo odlučiti da li je kultura uzrok koji gradi bolje i stabilnije društvo, ili je kultura zapravo indikator razvoja boljeg i stabilnijeg društva.

 

ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

ISTRAŽIVANjE Zaprokula je pokazalo i da institucije kulture nisu u dovoljnoj meri pristupačne za osobe sa invaliditetom. U prvom istraživanju ovakve vrste u Srbiji podaci su pokazali da je tek 24,2 odsto muzejskih ustanova fizički pristupačno za posetioce koji imaju neku vrstu invaliditeta.

- Najveći izazov je komunikaciona i informaciona pristupačnost, pri čemu 75,6 odsto institucija ne ispunjava ovaj kriterijum, a upravo on zahteva najmanja ulaganja. Međutim, ohrabruje činjenica da su zaposleni svesni prepreka koje treba prevazići - navodi se u ovoj studiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

PIKSI I TADIĆ, LICEM U LICE: Evo šta se desilo na treningu fudbalske reprezentacije Srbije! (VIDEO)