I PERIN LIK U LJUTOM HRASTU: Vajar Milutin Ranković o spomeniku pesniku Petru Pajiću na Kneževom polju na Povlenu

VELIKOM srpskom književniku Radovanu Belom Markoviću, ovekovečenom i u monumentalnoj skulpturi na Kneževom polju, na Povlenu, pridružiće se, u hrastu, njegov kolega po peru, prijatelj, pesnik Petar Pajić.

Petar Pajić, Foto V. Danilov

Spomenik poeti, prozaisti, satiričaru, književnom kritičaru, rođenom Valjevcu, planirano je da bude otkriven na svečanosti, na Veliku Gospojinu, naredne godine.

Spomen-obeležje Petru Pajiću, koji je preminuo 2017. godine, izradiće vajar Milutin Ranković iz Lajkovca, autor monumentalnog spomenika Radovanu Belom Markoviću, koji su krajem avgusta svečano otkrili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, akademik, pesnik i predsednik Udruženja "Beli Povlen" Matija Bećković i episkop valjevski Isihije. Spomenik Petru Pajiću biće, takođe, izrađen u hrastovini.

- Upravo tražim hrast u kome će mi se ukazati lik Petra Pajića, velikog srpskog pesnika koga sam, kao i Radovana Belog Markovića, poznavao, s njim se družio, otvorio je mnoge moje izložbe, bio je odličan poznavalac mog stvaralaštva, a ja mnoge njegove pesme znam napamet - kaže vajar Milutin Ranković.

- Pera Pajić bio je slikar u pesništvu, i zbog toga ću imati sasvim drugačiji pristup u izradi njegove skulpture, nego kad sam iz hrastovine oslobađao lik Radovana Belog. Uostalom, Matija Bećković rekao je da ono što ne pripada Povlenu, on će sam odbaciti. Tako sve mora biti u saglasju sa ovom prelepom planinom i prirodom, pa i skulpture ova dva umetnika.

Na Kneževom polju, vajar Ranković je pre desetak godina uradio skulpturu monaha u drvetu, koja je nazvana Čuvar Povlena. Vremenom, ističe umetnik, postala je simbol ove u vencu Valjevskih planina, mnogi su je posećivali, pored nje se fotografisali, a sada to čine i pored spomenika Radovanu Belom Markoviću.

- Skulptura Belog praktično je označila stvaranje jedinstvenog kompleksa, hrama kulture na otvorenom, plejade umetnika, spoj umetnosti i prirode - kaže Ranković. - Izuzetna mi je čast što će skulpture u tom kompleksu nositi moj potpis, izaći će ispod mog dekića i dleta. Veliko je Kneževo polje, te Radovan i Pera neće ostati sami, pridružiće im se, u hrastovini, mnogi Povlenci. Radujem se i počastvovan sam što mi je povereno da izradim i skulpture novinara, književnika publiciste i izdavača Mila Gligorijevića, te akademika, slikara Ljube Popovića, episkopa šabačkog Lavrentija, nekadašnjeg gradonačelnika Valjeva Slobodana Đukića... Udruženje "Beli Povlen" planira da ih sve okupi u ne tako dalekoj budućnosti na Kneževom polju. Biće to plejada Povlenaca.

Bećković, Mikić, Beli Marković i Pajić, Foto Z. Jovanović

Petar Pajić, rođen je u Valjevu 1935. godine, bio je, uz književni rad, urednik Drugog programa Radio Beograda, zastupljen je u brojnim antologijama i zbirkama, njegova proza i poezija prevedene su na više jezika. Dobio je brojna priznanja, među njima i pesničku nagradu "Desanka Maksimović", te Zlatni krst kneza Lazara, u Gračanici.

- Drvo hrasta zadržaće svoju formu, ali će u njemu dominirati lik Pere Pajića - kaže umetnik.

- Kad počnem da radim skulpturu, biće potrebno da se vratim njegovoj poeziji, stihovima, koji će biti nadahnuće za oslobođenje Perinog lika u stoletnoj hrastovini. Jer, lik Petra Pajića, kao i pre njega Radovanov, ovekovečen u ljutom hrastu, mora da diše povlenski vazduh koji je njih, kao i sve nas, uostalom, opčinio da zavolimo ovu veličanstvenu planinu ponad Valjeva.

Petar Pajić je, po rečima Radivoja Mikića, bio tipična književna figura modernog doba, pored ostalog i po tome što je s lakoćom prelazio granice književnih rodova, ali i granice vidova književnog stvaralaštva.

- Otuda je on i pesnik i osobeni pripovedač i satiričar čiji su komentari i dosetke ulazili u dnevni žargon i izvanknjiževnih krugova, mada nema nikakve sumnje da je visoko mesto u istoriji srpske književnosti prevashodno osvojio kao pesnik. Ali ni kao pesnik Pajić nije jednostavna pojava. Ušavši u književnost kao pripadnik grupe srpskih neosimbolista i delujući jedno vreme sa njima, Pajić se menjao, pisao je i o važnim događajima iz nedavne prošlosti, a pisao je i jedan sasvim osoben oblik rodoljubive poezije. Njegove rodoljubive pesme, a pre svega, višedelna pesma "Srbija", pridružuju se onom smeru rodoljubivog pesništva koji se može označiti kao "gorki patriotizam", pošto ga, između ostalog, karakteriše i ukazivanje na tamnu stranu naše istorije i naših naravi - kaže, za "Novosti", Mikić.

Milutin Ranković pored skulpture Belog Markovića, Foto B. Puzović

Bećković: Da ne zaboravljamo

UDURŽENjE "Povlen" ove godine otvorilo je spomenik Radovanu Belom Markoviću, a onda se sve počelo kazivati samo. Naredne godine pored Belog, pojaviće se Petar Pajić, a obojica su delo Milutina Rankovića, crkvenog umetnika i drvorezbara iz Lajkovca. Ali, da bi čudo bilo veće, Petar Pajić i Radovan Beli Marković su pre neku godinu zajedno otvorili izložbu Rankovića u valjevskom Tešnjaru, tako da ćemo iduće godine, kraj njihovih spomenika, čuti i govre koje su tom prilikom održali. Pajići su iz jednog sela nedaleko od Povlena, iz Lještanskog, odakle je i naš pesnik Milosav Tešić, tako da ne treba ništa da izmišljamo, već samo da ne zaboravljamo. Već smo ukazali da bi na mestu gde je sahranjen Ljuba Popović trebalo da se posadi cveće i zasadi trava, onako kako je to na grobu njegovog prezimenjaka, Ave Justina u Ćelijama. Moramo sačekati iduću godinu, a Pera i Beli su već na Povlenu - kaže, za "Novosti", Bećković.

Preporučujemo

Kultura

0 3

BELI NA BELOM POVLENU: Valjevske planine krasiće skulptura jednog od najvećih srpskih književnika

23. 08. 2022. u 11:37

Panorama

0 0

TAJNOVITE KUGLE NA SRPSKOJ PLANINI: Veruje se da imaju isceliteljske moći, a o njihovim nastanku ispredaju se priče

29. 04. 2022. u 19:47

Politika

0 4

MINUS NA POVLENU: Dušan Mihajlović na Cveti šetao planinom

18. 04. 2022. u 14:44

Društvo

0 2

VAMPIR ZAVADIO DVA ZAROŽJA: Kako je čuveni Sava Savanović "emigrirao" iz povlenskog sela u kom je odavno ušao u legendu

09. 05. 2021. u 17:27

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije