Kultura

BELEŽNICA IZ AMERIKE PRVI PUT U JAVNOSTI: Predrag Protić povodom izložbe kojom MSU obeležava vek od rođenja njegovog oca

Miljana Kralj

25. 10. 2022. u 15:02

SVOJE utiske tokom polugodišnjeg studijskog boravka u SAD, gde je, zahvaljujući Fordovoj stipendiji, prikupljao iskustva za otvaranje Muzeja savremene umetnosti, Miodrag B. Protić (1922-2014) pedantno i posvećeno beležio je u jednu svesku, od prošle sedmice izloženu u Legatu Zorić-Čolaković MSUB, na postavci kojom ova institucija obeležava stogodišnjicu rođenja svog osnivača i legendarnog upravnika.

БЕЛЕЖНИЦА ИЗ АМЕРИКЕ ПРВИ ПУТ У ЈАВНОСТИ: Предраг Протић поводом изложбе којом МСУ обележава век од рођења његовог оца

Poseta danske kraljice Margarete našem muzeju/ Foto: Privatna arhiva i MSUB

Za ovu priliku beležnicu je, iz porodičnog nasleđa, ustupio njegov sin, inženjer Predrag Protić.

- Svake nedelje, nakon posete nekom muzeju, a najduže se zadržao u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, gde je imao priliku da sarađuje i sa osnivačem Alfredom Barom i glavnim kustosom Filipom Džonsonom, te beleške je razrađivao i pretvarao u poduža pisma kolektivu MSU. Ta prepiska je sada izneta iz fundusa i na izložbi se nalazi u istoj vitrini kao i ova sveska - priča za "Novosti" sin našeg slavnog slikara, kritičara, pisca, jedne od poslednjih renesansnih ličnosti srpske kulture. - Za njega je tada najveća dilema kako praktično uraditi postavku da najbolje prikaže razvoj jugoslovenske umetnosti, jer je pedesetih godina, zahvaljujući politici otkupa, već napravljena zavidna zbirka.

U do sada nikada izlaganoj svesci je i mnogo tehničkih zabeleški vezanih za rasvetu, paravane, boje prostora usklađene sa slikama, a prema oceni Protićevog sina, upravo je, u odnosu na ono šta je kod nas postojalo, modernizovano shvatanje načina na koji se predstavljaju dela određene poetike i epohe, ono najbitnije što je doneo iz Amerike:

- I organizaciono ustrojstvo MoMA je preneo u MSU, uključujući službu za umetničku dokumentaciju, odnose sa javnošću, edukaciju. Sve što je tamo video da podigne svest, šire od samog otvaranja neke izložbe.

Svedočanstvo o nastanku muzeja na Ušću/ Foto: Privatna arhiva i MSUB

Kako nam otkriva sagovornik, u svesci su zapažanja iz Gugenhajma, Metropolitena...

- Stipendija mu je omogućavala da vidi i zbirke koje nisu bile otvorene za javnost. Morao je da ide i na kurs engleskog, tri puta nedeljno. Među profesorkama je bila jedna sa kojom su se seanse na kraju pretvorile u njegove časove njoj o umetnosti, i to na francuskom.
Posle pet meseci do Protića su dospele vesti da se ovde "menja klima", posle govora u kome je Tito rekao da se novac radnog naroda više neće davati za modernu umetnost, a da ko hoće da slika apstraktno, izvitopereno, to bi trebalo da radi o svom trošku:
- Sve ono što je za vreme Mitre Mitrović, pedesetih godina bilo osvojeno kao sloboda stvaralaštva i što je uz podršku međuratnog pokolenja slavnih slikara dovelo do stvaranja prvo Moderne galerije, a posle i MSU, bilo je dovedeno u pitanje jer su se Titove reči u komitetima, pretvorile u radne akte i počeli su razni pritisci, koji su se odrazili i na gradnju muzeja - priseća se Protić razloga zbog kojih se njegov otac ranije vratio uz Amerike.

- Bilo je mnogih koji su projekat smatrali skupim, čak i ružnim, poput Krcuna, čija je opaska ostala upamćena: "Bolje da platimo nego da sutra mi budemo krivi zbog očigledno ružnog objekta." Pojavila se ideja da bi trebalo izbaciti parket od hrastovine i mermer i staviti PVC pod i da fasada ne bi trebalo da bude od venčačkog kamena već od cigle. Čim je stigao, otac je odmah otišao kod Veselinova, Draže Markovića, Dušana Petrovića Šaneta. Kao čovek iz venčačkih rudnika, Šane ga je odmah podržao. Ali nije bilo lako.

Ovog razdoblja u životu svoga oca Predrag Protić, koji je tada bio gimnazijalac koji je počeo da se bavi hokejom, seća se kao perioda velike zaposlenosti, užurbanosti:
- Imao je mnogo obaveza, tražio je podršku sa svih strana. Vraćao sam se sa Tašmajdana, sa treninga, nekada i u ponoć i zaticao ga kako slika. To ga je smirivalo. Bilo je to stresno vreme, sa brigama zbog toga što se otvaranje muzeja oteglo dve godine duže nego što je planirano.

Miodrag B. Protić sa maketom zdanja/ Foto: Privatna arhiva i MSUB

Pregledajući fioke u porodičnom stanu, dok su trajale pripreme aktuelne postavke, sagovornik nam kaže kako je pronašao i neke od kataloga sa izložbi gde se predstavljala jugoslovenska umetnost, a koje nemaju u MSU. Na nekima je njegov otac bio učesnik, kao slikar.

- Kada je izabran za direktora MSU, dao je ostavku u NIN-u na mesto likovnog kritičara i nije više samostalno izlagao, a pre toga imao je po desetak postavki.

Priseća se i priče kako je otac na radiju čuo da je nagrađen u Veneciji, jer su tada na Bijenale odlazili samo komesari izložbi.

- Slika za koju je u Veneciji 1956. dobio nagradu Uneska, kružila je na njihovim izložbama po celom svetu i bila na kalendarima. Ovo delo, kao i druga koja su u MSU, poslednji put su bila viđena na retrospektivi 1982, priređenoj posle njegovog odlaska u penziju. Za postavku koju je proletos, povodom stogodišnjice, priredila galerija "Rima", uspeli smo da dobijemo četiri takve slike. Publika je bila oduševljena, što govori da njihova vrednost nije prolazna.

PROTIĆI: Predrag i Miodrag

Vek Miodraga B. Protića u MSU će 8. novembra biti obeležen i simpozijumom, a posle toga će u Vrnjačkoj Banji, gde je rođen, biti organizovan i Okrugli sto. Ove godine su u Banji imali dve izložbe u Biblioteci, jednu posvećenu "Nojevoj barci", a drugu akvarela, dok je u Zamku Belimarković, u saradnji sa MSU i porodicom, predstavljeno 21 delo. Na pitanje da li je u fiokama ostalo neobjavljenih rukopisa nagrađivanog pisca memoarske proze, njegov sin odgovara:

- Moj otac je brusio svoje tekstove, pa su rukopis prvo prekucavale daktilografkinje, potom smo moja supruga Jelena i ja tekst prebacivali na diskete, a onda je treća verzija "Nojeve barke" rađena kod izdavača, SKZ-a. Postoje razne zabeleške, fusnote koje nisu objavljene. Naročito one koje su se odnosile na neke delikatne događaje. Nije hteo da štampa nijedno ime kolege iz Decembarske grupe, koji su posle bili u Komitetu i ostrvili se da ga smene, kao i Miru Trailović. Ali nisu uspeli. Moj stav je da, ako otac nešto za života nije hteo da objavi, bilo bi neprimereno da to mi radimo.

U fiokama je nedavno pronašao i stihove Milene Pavlović Barili na španskom, u rukopisu, koje je otac dobio negde iz sveta, sa objašnjenjem ko je čovek koji ih šalje:

- Od Ješe Denegrija tražili su iz "Službenog glasnika" da napiše monografiju o Barilijevoj, ali on je bio dovoljno skroman da im kaže da bolju od Miodraga Protića ne može da napravi, i uputio ih je na mene, pa sam im besplatno uspupio da je štampaju, a uskoro će izaći i još jedno izdanje. On je praktično otkrio njeno delo - priča sagovornik pokazujući knjigu o Parizu Bruna Barilija, Mileninog oca, dobijenu od njene majke Danice.

"Akvarijum"

Francuski

Njegova generacija koja je došla iz kuća sa patosanim podovima imala je strahovitu želju za uspehom. Pogotovo iz sredina kakva je bila njegova Vrnjačka Banja, koja je samo tokom leta bila mondenska. Tuberkuloza mu je odnela majku, a i on je dva-tri puta bio u opasnosti da od toga ne preživi. Posle Drugog svetskog rata lečio se po sanatorijumima i čitao francuske knjige. Jezik je naučio u Dvorcu Belimarkovića, čija je supruga bila Francuskinja, kao i od žena inženjera koji su pravili avione u francuskoj fabrici u Kraljevu. Tako da je kasnije mogao i da piše na francuskom o našoj umetnosti - priča Predrag Protić, pokazujući almanah na francuskom, u kome je, uz tekstove Andrića, Krleže, Vuča, i tekst njegovog oca, koji je tada imao 36 godina.

"Gernika" i "Pijana lađa"

Najveći utisak iz SAD bio je kako su u MoMA pozicionirali Pikasovu "Gerniku" kao ključno delo - otkriva sin prvog upravnika MSU. - To je on posle primenio ovde sa "Pijanom lađom" Save Šumanovića. Mogli ste da je vidite sa svakog nivoa zgrade. A čuveno Šumanovićevo delo dospelo je u muzej tako što je jedan kolekcionar, koji je imao i dela Bjelića i Joba, hteo da ih proda, pod uslovom da mu se iz zajedničkog stana iseli zaštićen stanar. Moj otac je to uspeo da uradi i uzme ova ključna dela.

BONUS VIDEO: KNEZ MILOŠ JE ODAVDE OBJAVIO SLOBODU: U porti Saborne crkve culo se vekovima zabranjeno zvono

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VELIKA FRKA U DENVERU: Nikola Jokić i NBA šampioni upali u probleme!

VELIKA FRKA U DENVERU: Nikola Jokić i NBA šampioni upali u probleme!