DA SVE ŠANSE SVETA NE BUDU IZGUBLJENE: Jovica Aćin o prvom kolu sabranih dela Franca Kafke u izdanju "Glasnika"

PREVODIM kao da mi pisac čije delo prevodim diktira u uho. Tako je za mene prevođenje - pisanje. Zapisujem ono što mi pisac došaptava. Drukčije ne bih ni mogao da prevodim. Eto, prevođenje je bilo, između ostalog, moj izgovor kad meni samom moje sopstveno pisanje nije išlo - kaže, za "Novosti", Jovica Aćin, povodom izlaska iz štampe prvog kola sabranih dela Franca Kafke, koje potpisuje kao priređivač i prevodilac, u izdanju "Službenog glasnika".

Foto: P. Mitić

U osam knjiga, u tvrdom povezu, u jedinstvenom izdavačkom poduhvatu, prvi put je pred našim čitaocima sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao gorostas svetske književnosti. U korpusu svih priča i pripovednih odlomaka i nacrta, neobjavljenih za piščevog života, priličan je broj do danas nama neznanih i kod nas neprevođenih.

- Prevodio sam Kafku već malu večnost. To je bila moja ljubavna igra sa piscem koji je obeležio ne samo svoj vek nego, siguran sam, obeležava i ovaj u kojem se nalazimo. Zato sam i stvorio svoj roman "Dozvola za bicikl", a koji još nije u ovdašnjim knjižarama, iako ga ima u Crnoj Gori - nastavlja Aćin. -To je roman ne samo o tome kako je teklo moje višedecenijsko prijateljevanje s piscem iz Praga nego i o krađama, podmetanjima, nameštenim samoubistvima, udvajanjima likova, roman koji nam, iz ličnog ugla i iskustva izvesnog Bicikla, evocira ogromnu meru prisustva kafkaeskne mračne materije u duhu i životu nekadašnje Jugoslavije, ali i sadašnje Srbije. U tom je romanu vidljiva nevesela tama, a koja je donekle i komična.

U ovoj kolekciji je i zbirka svih Kafkinih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u teško rešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao u svoje delo.

- Da bih dospeo do kraja ovog poduhvata, u neku ruku krune moje prevodilačke aktivnosti, mog sporednog neba, morao sam da istražujem i Kafkin život, ali ne onako kako nam je dočaran u biografijama, već kao da je reč o još jednoj, nenapisanoj, od njegovih priča, prepoznajući u tom životu odigravanje njegovih romana, recimo "Nestale osobe", "Procesa" i "Zamka". Zatim, čitao sam čak i njegove kancelarijske pravničke spise. Gnjurao sam po faksimilima njegove rukopisne ostavštine. Zato se iz nje u ovom izdanju pojavljuju mnoge priče i fragmenti koji su do danas bili nepoznati u srpskom jeziku. Držao sam se originalnih rukopisa, i po tome je moj prevod jedinstven kod nas. Imamo istinskog i celovitog umetničkog Kafku. Nema više čijih god intervencija koje bi da budu pametnije od samog pisca i da štete verodostojnosti teksta - kaže Aćin i dodaje. - Danas mislim, eto, da nisam davno počeo da čitam Kafku, propustio bih stoleće. Iako kod mene kao pisca, nažalost, nema ništa od njega, barem tako verujem, ipak sam ga doživljavao kao učitelja, baš kao što je od njega učilo desetine sjajnih autora bez kojih je savremena književnost nezamisliva. Bio mi je podstrek u snalaženju na putu kojim niko nije išao.

- Ali ako biste tražili savet od Jovice Aćina, koji je pročitao prilično radova o njegovom delu, i on bi rekao da zaboravite na njih i da čitate prvenstveno samog Kafku. Tek onda ćete, takoreći uživo, iskusiti zašto biste bez toga čitanja bili siromašniji i zašto nam sa njim svet biva razumljiviji, iako je to razumevanje sveta poglavito u njegovim neugodnim stranama. Kafka nam otvara oči. Pomaže nam da sve šanse sveta ne budu izgubljene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije