VELIKA ALBANIJA KAO PROJEKAT SVIH NEPRIJATELJA SRBIJE: Istoričar dr Igor Vukadinović, autor knjige o KiM u periodu 1945-1969.

Boris Subašić

29. 05. 2022. u 11:21

KNJIGA "Autonomija Kosova i Metohije u Srbiji 1945-1969" dr Igora Vukadinovića iz Balkanološkog instituta naučni je istorijski triler koji "kipi" od informacija iz do sada nepoznatih dokumenata arhiva u Beogradu, Prištini i Tirani, koji pokazuje da je Srbija od 1944. do raspada SFRJ bila demobilisana i razoružana u borbi za Kosovo i Metohiju jer je svemoćni pokrovitelj širenja separatističkih i velikoalbanskih ideja bio Josip Broz, u savezništvu sa slovenačkim i hrvatskim komunističkim rukovodstvom.

ВЕЛИКА АЛБАНИЈА КАО ПРОЈЕКАТ СВИХ НЕПРИЈАТЕЉА СРБИЈЕ: Историчар др Игор Вукадиновић, аутор књиге о КиМ у периоду 1945-1969.

Dr Igor Vukadinović / Foto Z. Jovanović

Nagrada "Ilarion Ruvarac", koju je mladom istoričaru pre nekoliko dana dodelila naša najstarija nacionalna kulturno-prosvetna institucija, Matica srpska, svedoči o značaju ovog dela.

Ona pokazuje da, nažalost, nije teorija zavere tvrdnja da su se istom politikom podrške "jedinoj albanskoj religiji -velikoalbanstvu" u borbi protiv Srbije koristili Austrougarska, fašistička Italija, Kominterna, zapadnonemački BND, američka CIA i na kraju - NATO.

- Jedan od vođa balista na KiM, Adem Selimi, rekao je da Albanci nisu protiv drugih ideologija i da su u stanju da sarađuju sa svakim jer je njihova jedina ideologija borba za nacionalno ujedinjenje Albanaca. Te reči u velikoj meri odslikavaju albansku političku scenu tokom 20. veka - kaže dr Vukadinović za "Novosti".

On ukazuje da je uspeh Brozovog velikoalbanskog projekta bio zagarantovan zahvaljujući bespogovornom podaništvu većine srpskih komunističkih lidera. Hladne informacije suočavaju čitaoca sa najvećim srpskim slabostima: neznanjem, zatvaranjem očiju pred stvarnošću i samoporicanjem.

- Josip Broz je 1942. na čelo Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske za Kosovo i Metohiju postavio Fadilja Hodžu, koji je iz Skadra na KiM došao u aprilu 1941. kao službenik prosvetnog aparata fašističke Kraljevine Albanije. NJeno ministarstvo prosvete započelo je 1941. projekat širenja velikoalbanskog obrazovanja na KiM, uputivši više od 200 učitelja da vaspitavaju omladinu u tom duhu. Posle 1944. isti učitelji su zadržani u nastavi, a na zahtev Fadilja Hodže poslati su novi kontingenti nastavnika iz Albanije. Prosvetni sistem u socijalističkoj KiM se zasnivao na službenicima fašističkog sistema, a Fadilj Hodža je pod bezrezervnim Brozovim pokroviteljstvom i uz podršku Vladimira Bakarića i Edvarda Kardelja postao neprikosnoven na KiM, a zatim je uveden u vrh jugoslovenske komunističke hijerarhije - kaže dr Vukadinović.

U arhivima u Tirani on je otkrio poverljive izveštaje koje je albanski ministar spoljnih poslova Nesti Nase dostavljao Enveru Hodži.

- On izveštava da je stvoreno savezništvo između pokrajinskog rukovodstva KiM sa Fadiljom Hodžom na čelu i hrvatskog rukovodstva pod Vladimirom Bakarićem. Kao cilj Bakarića i Edvarda Kardelja navodi se dezintegracija Jugoslavije i uspostavljanje nezavisne Hrvatske i Slovenije. Vođeni tim ciljem oni su podsticali i pomagali sve zahteve Albanaca - navodi dr Vukadinović.

Fadilj Hodža je zahtevao i da se Albancima sa Kosova omoguće specijalne veze sa sunarodnicima iz Albanije. Početkom šezdesetih one su profunkcionisale pod maskom kulturne saradnje.

- Naučnici iz Prištine i Tirane organizovali su posete i razmene, održavani su naučni skupovi, faktički albanske nacionalne manifestacije, a 40 profesora sa univerziteta u Tirani angažovano je da predaje na Univerzitetu u Prištini. Albanski intelektualci su sebe doživljavali kao nacionalne radnike i vaspitavali omladinu da bude odana samo interesima Albanaca. Državni vrh u Tirani je od pokrajinskog partijskog vrha dobijao izuzetno poverljive informacije, pa je u jednom periodu bio bolje obavešten o situaciji na KiM nego vlasti Srbije - ukazuje dr Vukadinović.

Specijalne veze, na kojima je Fadilj Hodža insistirao, bile su samo nastavak politike širenja ideologije velikoalbanstva koju je započela Austrougarska u 19. veku. Beč je na svaki način želeo da spreči izlazak Srbije na Jadran, pa je projektovao stvaranje nove države Albanije i njene nacije. Da bi ujedinili plemena bez kulturnog nasleđa i spomenika, austrougarski naučnici su kodifikovali zajednički jezik i napisali istoriju Albancima, koje su uverili da su "najstariji narod na Balkanu", čime je opravdan genocid nad "došljacima" Srbima. O tome svedoče reči Redžepa Mitrovice, jednog od najuticajnijih albanskih prvaka, koji je tokom 1943. i 1944. pod nemačkim pokroviteljstvom obavljao funkciju predsednika vlade Albanije: "Srbi su na Balkan došli silom, silom sa Balkana moraju otići, a kako nemaju kuda da odu, treba ih sve pobiti."

Posle Velikog rata, pokrovitelji velikoalbanske ideje postali su italijanski fašisti i Kominternini komunisti.

- I fašistička Italija i Kominterna videle su pretnju u postojanju velike balkanske države pod dominacijom Srba, zbog čega su podsticali i pomagali sve okolne nacionalizme. Zato su posle kraha fašizma i nacizma i uspostavljanja novog poretka albanski interesi bili zaštićeni, pošto je i Kominterna smatrala da deo Srbije treba da se pripoji Albaniji - naglašava dr Vukadinović.

Ni "demokratski Zapad" nije bio gadljiv na zločince, pa je prihvatio DŽafera Devu, vernog saradnika Abvera odgovornog za smrt velikog broja ljudi na prostoru Kosova, Ibarskog Kolašina i Raške oblasti, koji je preneo velikoalbanske ideje preko okeana.

- Deva je u jesen 1944. poručio Albancima da se pridruže partizanima, jer će Nemačka izgubiti rat, a zatim se povukao sa nemačkim trupama. Početkom pedesetih se preselio u SAD, gde se kao vođa albanske emigracije povezao sa CIA. O njegovom uticaju svedoči referat CIA iz 1953, u kome je navedeno da je albanska nacionalna manjina bila "proganjana i ubijana" u Kraljevini Jugoslaviji, a da je u periodu od 1941. do 1944. fašistička "Kraljevina Albanija" "obezbedila ravnopravnost". U arhivu u Tirani postoji izveštaj o sastanku u Rimu, na kome je Deva uspostavio saradnju sa pokrajinskim rukovodstvom KiM. U drugom izveštaju se navodi da zapadnonemačke obaveštajne službe pomažu albansku ekstremnu emigraciju jer je krajnji cilj Nemačke da se KiM otcepi od Srbije i Jugoslavije - navodi dr Vukadinović.

Nakon Brionskog plenuma 1966, na kome je obavljena politička egzekucija najmoćnijeg srpskog komuniste Aleksandra Rankovića, došlo je do eksplozije albanskog nacionalizma, koji je u velikoj meri bio podstican od jugoslovenskog partijskog vrha radi destabilizacije Srbije.

- Samo su se retki časni srpski funkcioneri zalagali za srpske, ili bar za jugoslovenske interese. Dobrica Ćosić je jedan od prvih i u obračunu sa Rankovićem na Brionskom plenumu on je video obračun sa Srbijom i njeno stavljanje pod prinudnu upravu. Sa istoričarom Jovanom Marjanovićem je 1968. na 14. sednici Centralnog komiteta Saveza Komunista Srbije kritikovao dezintegraciju države koju podstiču hrvatske i slovenačke komunističke vrhuške i otvorio temu politički motivisanog iseljavanja Srba sa KiM. Nakon njihovih govora, ostatak sednice protekao je u svojevrsnom linču Ćosića i Marjanovića, koji su predvodili Srbi i Crnogorci, komunisti sa KiM! Oni su upozorenje na iseljavanje Srba zbog albanskog terora proglasili lažju i velikosrpskom teorijom zavere! U arhivu Albanije sam pronašao poverljiv izveštaj za Envera Hodžu, napravljen svega četiri dana posle sednice, u kome ministar spoljnih poslova Albanije Nase obaveštava da je u toku masovno iseljavanje Srba sa KiM - kaže dr Vukadinović.

ARHIVI JOŠ NISU PROUČENI

IAKO se SFRJ odavno raspala, njeni arhivi o KiM još nisu proučeni, jer otvaraju pitanje šta su tada radili vlastodršci u Srbiji i najuticajniji srpski komunisti u Jugoslaviji.

- Oni su se nakon kraha svetskog komunizma deklarativno podelili na različite političke frakcije, ali ih je i dalje spajala tendencija da se osnove poretka uspostavljenog u vreme KPJ ne ugrožavaju. U tome su u velikoj meri uspeli,održavajući tabu nad istraživanjem Brozove ere i kritičkim sagledavanjem prošlosti - smatra dr Vukadinović.

POKRAJINA

NAKON smene Aleksandra Rankovića, srpski komunisti su izgubili ne samo na nivou Jugoslavije već i na nivou Srbije i u pokrajinama koje su formalno bile u njenom sastavu.

- Epilog tih procesa su ustavne promene 1968. i 1969, kojima je autonomija KiM 1969. uspostavljena kao svojevrsna forma albanske državnosti u Jugoslaviji i to je ostala sve do kraja osamdesetih - kaže dr Vukadinović.

"UDARNE PESNICE" ZA ĆOSIĆA

ZA lične uvrede na račun Ćosića i Marjanovića, podgrevanje atmosfere linča i sejanje straha kod kolebljivih članova CK SKS na 14. sednici bili su zaduženi Simeon Zatezalo i Katarina Patrnogić Cica. Zatezalo je neprijateljski pitao: "Kojim argumentima i činjenicama raspolaže drug Ćosić o progonu Srba na Kosovu i Metohiji? Iz kojih izvora potiču informacije na osnovu kojih drug Ćosić izražava zabrinutost za sudbinu Srba i Crnogoraca na Kosmetu?"

Katarina Patrnogić je kao "lažne" označila tvrdnje Ćosića i Marjanovića da je u toku iseljavanje Srba sa KiM, protivrečeći tako i nastupu Mahmuta Bakalija, koji je konstatovao iseljavanje Srba i Crnogoraca kao činjenično stanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

DŽEJN JE ISKLESANA OD MOJIH VOJNIČKIH ISKUSTAVA: Glumica Vanesa Laše, zvezda serijala Mornarički istražitelji: Havaji