KLASIKA JE DUGO GURANA NA PERIFERIJU: "Jutjub" pijanistička senzacija Valentina Lisica prvi put u Beogradu, sutra na Kolarcu

JEDNA od najgledanijih klasičnih muzičara na internetu, "Jutjub" zvezda Valentina Lisica, nastupiće sutra od 20 časova u Kolarčevoj zadužbini, u sklopu koncertne sezone Steinway & Sons, a pijanistkinja rodom iz Kijeva će se premijerno predstaviti beogradskoj publici svirajući dela Rahmanjinova, Šopena i Čajkovskog.

Foto Gilbert Francois

- Svi mi možemo da pevamo pod tušem, ali za muzičara je sve u povratnoj informaciji koju dobija od publike - kaže, za "Novosti", Lisica.

- Za mene, "Jutjub" je bio način kako da postanem vidljiva i poznata, a osvojiti publiku je verovatno najteža stvar za svakog muzičara. Moj stvarni cilj je uvek bio da uvučem publiku u koncertne dvorane.

Uspela je, a prethodno joj je pošlo za rukom da najprestižnije dvorane i orkestri - pozovu nju. Nemoguće je pobeći od moderne, aktuelne stvarnosti društvenih mreža, ako vi nećete da dođete k njima, doći će one do vas, navodi Valentina i objašnjava:

- Čak i neki posve povučeni autori koji izbegavaju svetlost reflektora i retko ili nikada ne daju intervjue, postaju zvezde "Jutjuba" hteli to oni ili ne. A to je dobro, jer klasična muzika dugo je dosledno bila gurana na periferiju, daleko od mejnstrima, da bi tek društvene mreže pokazale da postoji veliko interesovanje za nju. Ako nisu na "Jutjubu", kako bi milioni zainteresovanih studenata klavira i mladih ljubitelja muzike otkrili fantastične snimke Šopenovih dela u izvođenju Kristijana Cimermana? Uverena sam da, uprkos brojnim nedostacima, društvene mreže čine veliku stvar promovišući klasičnu muziku, povezujući njene poklonike, čak podučavajući, uzdižući pojedine ljude radoznalog uma i željne novih doživljaja.

Foto Gilbert Francois

O "krosoveru" ili "flertovanju" klasike sa pop muzikom, Lisica kaže da je forma koja postoji uporedo sa klasičnom muzikom - oduvek.

- Mocart, kada je odlučio da napusti sigurnost stalnog zaposlenja na dvoru salcburškog nadbiskupa i postane "nezavisni umetnik", pisao je muziku koja je, na užas poštovalaca "čiste" klasike visokog stila, izgledala kao "krosover", ili gore - smatra pijanistkinja.

- Čak i u njegovim najdramatičnijim delima, poput "Don Đovanija", bilo je mesta za obilje komičnih fragmenata, što je ranije bilo nezamislivo. A ljudi su, izlazeći sa izvođenja njegovih opera, zviždali zarazne melodije Papagena ili Cerline. List se bavio velikim krosoverima svog vremena, pisao i izvodio svoje aranžmane, ili kako mi danas kažemo, "obrade" najpopularnijih dela svog vremena. Da je živ, uradio bi Varijacije u "Ratovima zvezda" ili Veliku fantaziju u "Igri prestola", bez sumnje. Muzika je muzika, nazivali je klasičnom ili pop: Rosini, Verdi, bili su čuveni pop autori svog doba, a Paganini ili List - čist rokenrol.

MILIONSKI PREGLEDI

SAMO snimak sa Valentininim izvođenjem Betovenove "Mesečeve sonate" danas broji preko 55 miliona pregleda, a pre 15 godina ona je objavila svoj prvi video na najvećoj internet platformi, da bi već sledeći postao najgledanija onlajn kolekcija Šopenovih etida na "Jutjubu". Impresionirani ovim uspehom, Rojal Albert Hol, po prvi put u istoriji, otvorio je svoja vrata za Valentinin debi u Londonu 2012. pred više od 5.000 ljudi. Bio je to prvi koncert HD strimovan, odnosno, uživo prenošen milionskoj virtualnoj publici. Valentina je svojoj vernoj publici omogućila da onlajn glasanjem bira program tog koncerta, između 20 dela osam kompozitora.

SRPSKO-RUSKI MARŠ

ZA SVOJ prvi nastup u Srbiji odabrala sam neke od omiljenih mi kompozitora, sa kojima me povezuje veliki broj mojih fanova - Rahmanjinova i Šopena. I obradu čuvenog orkestarskog dela "Slovenski marš", koji je Čajkovski sam nazvao "Srpsko-ruski marš".

Fascinantna je priča o njegovom nastanku: Rusko muzičko društvo zamolilo je Čajkovskog da napiše delo za akciju prikupljanja sredstava u korist Crvenog krsta, za pomoć ranjenim veteranima srpsko-otomanskog rata. Čajkovski, koji je obično sporo reagovao na zahteve da "napiše nešto po narudžbini", ovoga puta je pisao sa velikim entuzijazmom i odbio da naplati. Kompozicija, u kojoj je koristio nekoliko srpskih narodnih pesama, brzo je postala jedno od najpopularnijih dela za orkestre širom sveta. Klavirski aranžman je manje poznat, ali jednako virtuozan, uporediv sa Listovim Mađarskim rapsodijama - kaže Lisica.

Preporučujemo

Kultura

0 0

INTERVJU Britanski pijanista Džulijus Drejk: Kostićevo delo ne poznajem još onoliko koliko bih želeo

17. 02. 2022. u 11:43

Kultura

0 0

ČOVEK KOJI JE ODREDIO ZVUK HOLIVUDSKIH FILMOVA: Legendarni američki kompozitor i pijanista Džon Vilijams danas slavi 90. rođendan

08. 02. 2022. u 13:24

Kultura

0 0

INTERVJU Pijanista Andrej Korobejnikov: Čudesnu muziku lako prepozna i običan čovek

16. 01. 2022. u 13:00

Kultura

0 0

MADžAR SVIRA BETOVENA: Serija koncerata u Kolarčevoj zadužbini

17. 11. 2021. u 12:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije