SVE LJUBAVI NA BEOGRADSKOJ ADRESI: Umetnici iz celog sveta članovi baletskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu

AKO je sudeći po Baletu Narodnog pozorišta - Beograd je odavno svet! U ansamblu našeg nacionalnog teatra petnaestak je igrača iz Ukrajine, Meksika, Engleske, sa Kube, iz Čilea, a najviše iz komšiluka: susedne Italije. Tako su umetnost i umetnici odavno "prešli" granice Evropske unije i u malenu Srbiju počeli da stižu sa svih meridijana.

Nikola Bjanko, Margarita Čeromuhina i Karlos Alvardo / Foto Nikola Skenderija

Ovde se, kažu, osećaju kao kod kuće. Sve im prija. I rad, i provod, i druženje. Uostalom, mnogi od njih imaju velike šanse da steknu stalnu beogradsku adresu kao srpske snajke i zetovi!

Margarita Čeromuhina stigla je iz Ukrajine pre devet godina, tako što je od svog pedagoga čula za audiciju u Beogradu. Bila je na kraju studija državne Kijevske akademije i sa nekoliko devojaka došla u Srbiju. Prijemni je jedina prošla i već posle mesec dana počela da igra u svim klasičnim (i ponekim) savremenim baletima - naslovima "Žena u d-molu", "Ko to tamo peva", "Aleksandar"...

S dvojicom kolega, Nikolom Bjankom i Karlosom Alvardom, igra u "Uspavanoj lepotici". Pošto je Margarita najduže u našem gradu i već godinama se zabavlja s Dušanom Kaličaninom, plesačem i glumcem Pozorišta na Terazijama (kao i mnogih popularnih TV serija), najbolje vlada srpskim jezikom. Prevodi "bez greške" ostalim strancima, pa i Nikoli koji je samo godinu dana kraće u našoj zemlji:

- Ljudi su ovde topli i otvoreni, kao u mojoj Italiji - kaže Nikola Bjanko. - Sviđa mi se repertoar nacionalnog teatra jer daje priliku da igramo i klasičan i moderan balet, da sa predstavama obilazimo ceo svet. Imali smo uspešnu turneju po Južnoj Americi i Rusiji, uvek u dobrom raspoloženju.

Uz drugo dvoje, jedan je od "viđenijih" solista u ansamblu, a u njemu je stekao i devojku, balerinu Milenu Ogrizović. Vrata hrama na Trgu republike omogućila mu je audicija, kao i Karlosu Alvaradu poreklom iz Meksika:

- Tokom studija u Belgiji, profesor me je preporučio za jedan projekat u Beogradu. Čekalo me je prijatno iznenađenje. Lako sam našao svoje mesto, sve mi je bilo novo i lepo. A Srbi su sličnog temperamenta kao Meksikanci, neposredni, uvek spremni da pomognu - objašnjava Karlos. - Brzo su me prihvatili. Iznenadilo me je da obični ljudi, na ulici, odlično poznaju strane jezike, bez obzira da li im se obratim na engleskom ili španskom. I odmah ulaze u razgovor! Uopšte nemate osećaj da ste ovde stranac - kaže sa osmehom i dvogodišnjim iskustvom Karlos, koji je takođe pronašao devojku u ansamblu, doduše Čileanku, Valentinu Abarzua.

Žao mu je što je pandemija usporila sezonu i široki repertoar beogradskog teatra, ali se kao i Nikola raduje prilici da sarađuje s mladim koreografima.

- Na svaki njihov poziv odgovaramo sa "da". Oni dobiju mogućnost da napreduju, a mi da naučimo nešto novo. Zanimljivo je i što smo se s njima prvo upoznali kao s igračima, tek onda kao koreografima. Imaju lepu energiju i dobro se razumemo - ističe Nikola, koji se odavno zasitio noćnog provoda u Beogradu i slobodno vreme uglavnom provodi kod kuće.

Kada nije u baletskoj sali, Karlos upoznaje nova mesta u gradu. Najradije šeta uz reku. Često odlazi u Zemun da se "rifrešuje", jer tamo je manje buke nego u Beogradu.

- Kad nemam predstavu, najradije ostajem u svom domu. Tokom dana šetam, idem u bioskop, na kafu, posećujem i druga pozorišta - kaže Margarita. - Ponekad mi nedostaju ukrajinska kuhinja, Kijev, moji najbliži. Ali, ovde sam stekla drugu porodicu koja me je prihvatila kao ćerku.

I Nikoli nedostaju zavičaj i rodni grad Matera, kao i Karlosu Santjago. Naravno i familija, stari prijatelji:

- Ako se vratim u Italiju, biće to samo zbog porodice - iskren je Nikola, iza koga je već oko dve stotine izvođenja popularnog baleta "Ko to tamo peva", za koji se trenutno obnavljaju kostimi. - Ugovor potpisujemo na deset meseci, pa svaki put produžavamo iznova. Nije lako, ali to smo izabrali... Inače, moje omiljeno mesto u gradu je Kalemegdan. Obilazim ga kad god mi se ukaže prilika.

Iako ih muči nostalgija, sve troje će Novu godinu provesti u Beogradu. Karlosu je najlakše, jer mu u posetu dolaze brat i drug iz detinjstva. Raduje se prilici da im pokaže glavni grad.

- Zasad je komplikovano što svake godine moram da produžavam vizu, nekad i dva puta godišnje - objašnjava simpatični Meksikanac.

Za razliku od dvojice kolega, Margarita uveliko poseduje srpsku ličnu kartu. Do nje je došla zahvaljujući ulogama, nagradama i dužini boravka u Beogradu. Posle pet godina stekla je to pravo, a za njega će uskoro "konkurisati" i Nikola.

- U Beogradu sam uveliko kod kuće. Najviše volim Vračar, u blizini živim. U januaru se nadam i glavnoj ulozi, Maše u "Krcku Oraščiću" - kaže Margarita. - Radujem se što krajem prvog meseca u novoj godini očekujemo i obnovu "Kraljice Margo", u kojoj ćemo scenu deliti baš nas troje.

NOSTALGIJA ZA HRANOM

- SVI stranci su zadovoljni boravkom u Beogradu. Neko ovde ostaje duže, neko kraće, a poneko se vraća i kada ode. Nažalost, korona nam je iskomplikovala živote, onemogućila putovanja. Moja porodica živi u SAD i planiram da ih vidim na leto. Inače, u Beogradu mi najviše nedostaje hrana iz zavičaja: ima meksičkih restorana, ipak, nije to taj ukus...

- pomalo setno kaže Karlos.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije