ZAŠTO JE BAKŠIŠ U UGOSTITELJSTVU NEPOŽELJAN? Ovo je obaveza zaposlenog kome ste dali napojnicu

NAPOJNICA ili bakšiš je svakodnevna pojava u ugostiteljstvu. Ipak, ono što je za goste gest zahvalnosti za pruženu uslugu, za državu je već decenijama otvoreno poresko pitanje koje zadaje glavobolje i poslodavcima i zaposlenima u ugostiteljskom sektoru.

Unsplash

I dok gotovo svi priznaju da su nekada ostavili bakšiš, malo ko zna da je takav neprijavljeni prihod, formalno gledano, u zoni kršenja zakona.

Praksa u regionu i svetu je različita. U većini evropskih zemalja napojnice su uobičajene, ali uglavnom formalno rešene. Hrvatska je od prošle godine definisala poreski tretman napojnica, pa je tako iznos do 3.360 evra godišnje po radniku neoporezovan, dok se preko toga iznosa plaća porez na dohodak od 20 odsto. Bakšiš je na taj način fiskalizovan i nezavisno da li je reč o gotovini ili plaćanju karticom on ulazi u sistem.

U Srbiji napojnica danas čini važan deo prihoda zaposlenih u ugostiteljstvu, dok se u praksi gotovo ne oporezuje. O ovom problemu bilo je reči i na kongresu Hotelijera i restoratera u okviru panela “Radna snaga, porezi i ugostitelji”.

Dunja Đenić iz Ministarstva turizma i omladine istakla je da u praksi ugostiteljski objekti funkcionišu između svakodnevne tradicije i zakonskih obaveza i da pitanje bakšiša često donosi nedoumice.

- Ministarstvo finansija je ove godine dalo čak dva mišljenja na temu napojnice i oporezivanja, ali kao obavezu samog zaposlenog, a ne i kao obavezu poslodavca, prelivajući odgovornost upravo na zaposlenog. Tačnije, zaposleni ima obavezu da novac koji dobije sam i prijavi i podnese obrazac za samooporezivanje - navela je Đenić.

Ipak, ona dodaje da u digitalnom dobu bakšiš više nije isključivo “u kešu” i da se moraju razmotriti načini za njegovo regulisanje putem elektronskih, POS aparata i određenih platformi.

Govoreći o pitanju napojnica, Milosav Dulić, direktor kompanije NS Hotels Hospitality Management Group, istakao je da je HORES kao udruženje uputilo inicijativu da se ova oblast uredi, ali tako da napojnica ne bude obavezujuća za goste i da bude u skladu sa njihovom voljom i zadovoljstvom pruženom uslugom.

Prema njegovim rečima, danas je praksa podeljena – ima onih koji izbegavaju takav vid nagrade u strahu od prekršaja, a sa druge strane ima i onih u kojima je napojnica dozvoljena kroz kartično plaćanje.

- To nije sinhronizovano. Mi nemamo sinhronizaciju terminala sa fiskalnim računom. I ako je sinhronizovano onda je pitanje za Ministarstvo finansija kako i po kojoj stopi -  naveo je on.

U udruženju smatraju da bakšiš treba da bude izuzet od oporezivanja, a ako za to ne postoji mogućnost da to bude urađeno do određenog godišnjeg limita, po uzoru na Hrvatsku.

Zakon, mišljenje i kontrolni organ - bez rezultata

Poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić u razgovoru za Biznis.rs ističe da napojnice podležu oporezivanju, ali da se u praksi ne oporezuju.

- Ministarstvo finansija je u januaru ove godine dalo mišljenje o poreskom tretmanu napojnica u kom je potvrdilo da je reč o prihodu fizičkog lica koji podleže oporezivanju porezom na dohodak, i to kao takozvani drugi prihod - navodi Vasić.

Iako je reč o tradiciji, on podseća da je poznato da ovaj prihod u praksi uglavnom nije oporezovan jer se po pravilu bakšiš daje u gotovini.

- Obavezu da obračuna i plati porez, kao i da podnese poresku prijavu, ima konobar, to jest lice koje napojnicu prima. Ovo nije novost i to je već godinama slovo zakona. Međutim, pitanje koje ostaje bez odgovora je zbog čega se – ako imamo zakon, mišljenje i kontrolni organ – propisi ne sprovode. Odgovor je jednostavan – ili je propis loš i nesprovodiv, ili kontrola ne postoji - ukazuje poreski savetnik.

Naš sagovornik navodi da nikada nije bilo sporno da svako fizičko lice koje ostvari neki prihod na taj prihod mora da plati porez.

- Zakon o porezu na dohodak definiše vrste poreza koji podležu oporezivanju, poput poreza od samostalne delatnosti, porez na kapital, kapitalni dobitak, autorska dela… I u samom zakonu postoje i ‘drugi prihodi’. Sve što nije navedeno u ovim vrstama poreza oporezuje se kao drugi prihod po poreskoj stopi od 20 odsto - naglašava Aleksandar Vasić.

Ističe da pri tom postoji i drugo pravilo prema kome – ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik, isplatilac plaća porez i doprinose, dok je situacija drugačija ukoliko je isplatilac prihoda fizičko lice.

(Biznis.rs)

BONUS VIDEO:

Iznenađen porcijama u srpskim restoranima

Preporučujemo

Ekonomija

0 10

KAKO LEGALNO IZBEĆI POREZ: Detaljni primeri u kojima je to moguće, NISTE IH ZNALI

26. 11. 2025. u 16:26

Ekonomija

0 0

KLjUČNI DATUMI ZA POREZE U DECEMBRU: Proverite da li pripadate grupama građana na koje se ove obaveze odnose

26. 11. 2025. u 09:22

Društvo

0 5

AKO STE NASLEDILI IMOVINU, A SAČEKAO VAS JE POREZ: Ovo je detaljan vodič kako da izmirite sve obaveze

25. 11. 2025. u 08:34

Ekonomija

0 17

KAKO DA JEDNOSTAVNO PROVERITE DA LI IMATE DUG ZA POREZ NA IMOVINU: Bolje nego da se gomila

23. 11. 2025. u 09:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije