ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ: Nikad veća ulaganja u energetiku, do početka EKSPA 2027 završetak brojnih projekata

Novosti online

22. 01. 2024. u 11:32

MINISTARKA rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas gostujući na TV Pink da će se više nego ikada ranije ulagati u energetski sektor, što je i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom predstavljanja programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“.

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Никад већа улагања у енергетику, до почетка ЕКСПА 2027 завршетак бројних пројеката

FOTO TANJUG/ MRE/EMILIJA JOVANOVIĆ

„Kada je energetika u pitanju, moramo da budemo svesni da je ona bazična infrastruktura. Mi ne možemo da industrijalizujemo privredu, niti da otvaramo nove naučne centre, bez dovoljno proizvedene električne energije i sigurnog snabdevanja energentima.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nikada veća ulaganja u energetski sektor u narednim godinama, da bismo ispratili razvoj naše privrede i društva i osigurali većusigurnost snabdevanja“, rekla je ona.

Ministarka je ukazala da će se već ove godine završiti važni projekti u elektroenergetskom sektoru, kao što je blok B3 u termoelektrani Kostolac i postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A.

„U narednim mesecima povezaćemo na sistem blok B3 u termoelektrani Kostolac koji će biti prvo proizvodno postrojenje koje Elektroprivreda Srbije otvara posle skoro četiri decenije, kapaciteta 350 MW. Ova nova elektrana koristiće najsavremeniju opremu za smanjenje emisija štetnih gasova, odnosno nivo emisija će biti u skladu sa nacionalnom i evropskom regulativom. Takođe, završavamo izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A koje ćemo uskoro pustiti u probni rad. Ovo postrojenje je jedan od najvažnijih ekoloških projekata u našoj zemlji koje će obezbediti čistiji vazduh za građane Obrenovca, Beograda i okoline, uz smanjenje emisije sumpor dioksida za oko 10 puta“, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je istakla će se graditi nove reverzibilne elektrane, Bistrica i Đerdap 3, koje će obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom, ali će pomoćibalansiranju elektroenergetskog sistema.

„To su projekti koje moramo dobro da isplaniramo da bismo ih završili do 2030. godine, ili malo nakon toga. Zahvaljujući rezerzibilnim hidroelektranama, integrisaćemo više kapaciteta iz sunca i vetra u naš elektroenergetski sistem. Mi smo bogati rečnim potencijalom i upravo je najjeftinija proizvodnja električne energije iz hidroelektrana. RHE Bistrica je od velikog značaja za balansiranje nacionalnog elektroenergetskog sistema, koji će omogućiti petodnevno skladištenje električne energije. To znači da ćemo moći da akumuliramo viškove energije koje ćemo moći da ubacimo u sistem kada nam bude potrebna. Intenzivno radimo na pripremi projekta i očekujem da ćemo sledeće godine početi da gradimo RHE Bistrica“, rekla je ministarka.

Ona je istakla da „Elektroprivreda Srbije“ gradi prvo postrojenje iz OIE, vetropark u Kostolcu, koji će biti na mreži početkom sledeće godine.

„Već su počeli radovi na temeljima za stubove vetrogeneratora i očekujem da će se u toku ove godine završiti većina radova. Početkom 2025. godine imaćemo na mreži prve proizvodne kapacitete EPS-a iz OIE što je veoma važno zbog energetske tranzicije i prelaska na čistije izvore energije“, rekla je ministarka i podsetila da će se graditi pet samobalansirajućih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW.

„Kao što je predsednik spomenuo, počeli smo pregovore sa „Hyundai Engineering“ iz Južne Koreje za izgradnju ovog postrojenja na pet lokacija na istoku i jugu naše zemlje. Ovo postrojenje imaće baterijska skladišta koja će akumulirati energiju kada ne bude bilo dovoljno energije sunca, odakle ćemo puštati električnu energiju u mrežu ne ugrožavajući sigurnost snabdevanja“, rekla je ministarka.

Ministarka je istakla da će se pre početka specijalizovane izložbe EXPO 2027 završiti gasna interkonekcija sa Severnom Makedonijom i naftovod Srbija-Mađarska.

„Energetska kriza je pokazala da su zemlje koje su bolje energetski povezane lakše prebrodile sve izazove. Puštanjem u probni rad gasne interkonekcije sa Bugarskom u decembru prošle godine, pokazali smo da možemo da završimo jedan energetski projekat u roku, čime smo prvi put diversifikovali snabdevanje gasom i obezbedili nove pravce snabdevanja iz Kaspijskog mora i Grčke. Svi pričaju o tome da je potrebno da imamo nove izvore snabdevanja ali je to nemoguće dok ne izgradite fizičku infrastrukturu, ako nemate nove gasovode. Važno je da imamo druge pravce snabdevanja ako se dogode neke nepredviđene situacije na nekom gasovodu. Nastavićemo da gradimo i druge interkonekcije, pre svega sa Severnom Makedonijom. Mi smo već rezervisali određene kapacitete na godišnjem nivou koje ćemo dopremati preko gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom koja će biti završena pre početka EXPO 2027“, rekla je ona.

Dodala je da je u toku rad na tehničkoj dokumentaciji za izgradnju naftovoda Srbija-Mađarska koji će unaprediti sigurnost snabdevanja sirovom naftom.

„Predvideli smo 150 miliona evra ulaganja u izgradnju 128 kilometra naftovoda od Novog Sada do mesta Alđe u Mađarskoj, kako bismo se povezali na naftovod Družba preko koga se veliki deo Evrope snadbeva naftom. To će značiti dodatnu sigurnost snabdevanja s obzirom da se trenutno snabdevamo naftom samo preko jednog pravca, JANAF-om“, rekla je ministarka.

Ministarka je ukazala da je Srbija bogata mineralnim resursima ali da je do nas na koji način ćemo ih koristiti.

„Srbija je prvi zakon o rudnicima imala još 1412. godine i do sada smo bili fokusirani na eksploataciju ruda. Izuzetno smo bogati rudama kao što su bakar, cink, kalcit, olovo, zlato ali i retkim mineralnim sirovinama kao što su borat i litijum gde moramo da se odredimo kakav će biti naš odnos prema njima. Energetska tranzicija podrazumeva pametne uređaje, pričamo o novim tehnologijama za mobilne telefone, vetrogeneratore, ćelije za solarne panele i električna vozila. EU ima plan da do 2035. elektrifikuje saobraćaj što se ne može sprovesti bez kritičnih mineralnih sirovina. Samo je na nama kako ćemo ih upotrebiti i najvažnije je da razvijamo rudarstvo u skladu sa svim standardima životne sredine“, rekla je ona.

Ministarka je ukazala da je za Srbiju važno razvijanje celih lanaca vrednosti u rudarstvu koje podstiče rast životnog standarda ljudi.

„Za nas je bitno, što smo već pokazali sa razvojem Bora i okoline, da stvaramo ceo lanac vrednosti, od eksploatacije rude do nove topionice koja je puštena u rad sa svim standardima zaštite životne sredine. Videli smo koliko se zagađanje vazduha u Boru smanjilo usled primene novih tehnologija i svih poboljšanja u procesu rada. Uspeli smo da postanemo među vodećim proizvođačima bakra u Evropi što se pozitivno odražava na budžete lokalnih samouprava koji su se povećali šest do sedam puta. To mnogo znači ne samo za ljude koji su zaposleni u rudarskom sektoru već i lokalnom stanovništvu zbog povećanja standarda, ulaganja u puteve, bolnice i lokalnu infrastrukturu“, rekla je ministarka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KAKVA KLOPKA: Ovako je policija nadmudrila huligane i pohapsila aktere velike tuče navijača pred večiti derbi (FOTO/VIDEO)